VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA
KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA
Prof. dr Slobodan Savić
Povreda (trauma)
predstavlja
nasilno oštećenje tela odnosno zdravlja
, koje je
izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora
, za razliku od oboljenja, kao prirodnog
oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih),
tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca.
Način i principi
veštačenja telesnih povreda
propisani su Zakonikom o krivičnom
postupku (ZKP) i Krivičnim zakonikom (KZ).
Član 141. ZKP
(1) Telesne povrede veštače se, po pravilu,
pregledom povređenog
, a ako to nije moguće ili ako po
izuzetku, nije potrebno – na osnovu
medicinske dokumentacije
ili
drugih podataka u spisima
.
(2) Pošto tačno
opiše povrede
, veštak će dati
mišljenje
, naročito
o vrsti i težini svake pojedine
povrede i njihovom ukupnom dejstvu
, s obzirom na
njihovu prirodu
ili
posebne okolnosti slučaja
,
kakvo
dejstvo te povrede obično proizvode
, a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele,
čime su povrede
nanete
i
na koji način
.
(3) Prilikom veštačenja, veštak je dužan da postupi u smislu odredbe člana 138. stav 4. ovog zakonika.
Član 138. ZKP
(4) Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni
biološki trag
(krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.) i da ga
opiše
i
sačuva
za biološko veštačenje ako ono bude određeno.
U članovima 141. i 138. ZKP precizirani su zadaci koje lekar treba da izvrši u toku
veštačenja telesnih povreda:
(a) utvrđivanje
postojanja povreda
, konstatovanje njihovog
broja
i njihovo precizno
opisivanje
(b) utvrđivanje
vrste
povreda (
klasifikacija
) i
oruđa
kojim su povrede nanesene
(c) procena težine povreda (
kvalifikacija
)
(d) utvrđivanje
načina nanošenja
povreda
(e) pronalaženje, opisivanje i čuvanje
bioloških
tragova
(član 138. stav 4 ZKP).
U zavisnosti od konkretnog slučaja, od lekara veštaka koji vrši ekspertizu telesnih
povreda sud može zahtevati odgovore i na niz drugih pitanja, kao npr. da li su povrede
nanesene od strane drugog lica, vreme i redosled nanošenja povreda, međusobni položaj
žrtve i napadača, sposobnost povređenog za kretanje posle povređivanja i dr. Odgovori na
takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine.
Prema odredbama ZKP,
sudskomedicinskog veštaka
, odnosno lekara koji će izvršiti
kvalifikaciju povrede, kao vid sudskomedicinskog veštačenja,
određuje organ koji vodi
postupak
(istražni sudija ili predsednik sudećeg veća). Za uspešno obavljanje veštačenja
važno je da sud odabere pravog veštaka u skladu sa karakterom odnosno složenošću
konkretnog slučaja. Prema tome, ovu vrstu veštačenja mogu da obavljaju svi lekari, kako
lekari opšte medicine
i
lekari raznih kliničkih specijalnosti
(najčešće hirurzi), tako i
lekari specijalisti sudske medicine
. Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda
treba
da bude kritičan
u odnosu na svoje mogućnosti i proceni da li mu iskustvo i znanje
dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloženog zadatka.
Pošto se upozna sa predmetom vestačenja,
lekar
koji obavlja veštačenje
treba da
odluči na koji način
može da prikupi sve potrebne podatke o povredama i ostalim
elementima bitnim za njihovu kvalifikaciju. Da bi se povrede mogle uopšte kvalifikovati,
Prof. dr Slobodan Savić Veštačenje telesnih povreda
neophodno je
nepobitno utvrđivanje njihovog postojanja
. Dijagnostikovanje povreda i
njihova kvalifikacija najpouzdanije se može izvršiti na osnovu
pregleda povređenog
(vidi
stav 1. člana 129. ZKP), najbolje u fazi neposredno posle povređivanja, kada se karakter
povreda najpouzadnije može utvrditi. U nekim slučajevima pregled treba ponoviti - npr. ako
se pregled vrši u veoma kratkom vremenskom roku posle povređivanja, moguće je da sve
povrede (naročito krvni podlivi) ne budu vidljivi spolja na koži, tako da se ponovnim
pregledom (koji uglavnom treba obaviti sledećeg dana, odnosno posle oko 24 sata)
omogućava sagledavanje svih krvnih podliva koji su se u međuvremenu vidno
manifestovali.
I u slučajevima kada se veštačenje povreda vrši kasnije, odnosno
više meseci ili
godina posle povređivanja
, a na osnovu dostupne medicinske dokumentacije, poželjno
je, ukoliko je to izvodljivo,
izvršiti pregled povređenog
. Ovim pregledom moguće je
objektivizirati eventualne
tragove ranijih povreda
, kao što su npr. ožiljci kože na mestu
rana, kalusi na mestu preloma, uporediti ih sa onim što je konstatovano u medicinskoj
dokumentaciji i ustanoviti posledice koje su eventualno zaostale posle završenog procesa
zaceljivanja povreda.
U nekim slučajevima
pregled nije moguće izvršiti
npr. ako je povređeni u
međuvremenu umro ili je nedostupan. Ukoliko je posle povređivanja protekao duži
vremenski period, a radilo se o povredama koje za sobom ne ostavljaju trajne vidljive
promene na telu (krvni podlivi, oguljotine, uganuća zglobova),
nema potrebe da se vrši
telesni pregled
. U takvim situacijama podaci o povredama neophodni za njihovo
veštačenje mogu se dobiti iz
medicinske dokumentacije
.
Veštak ima pravo
da
od
organa koji je odredio veštačenje
zahteva
da se pribave svi podaci neophodni za
kvalifikovanje povreda, a to svakako podrazumeva i
kompletnu medicinsku
dokumentaciju
o povredama i njihovom zbrinjavanju. Zdravstvene organizacije su dužne
da na zahtev suda dostave veštaku potrebnu medicinsku dokumentaciju. Pored istorije
bolesti, i drugi medicinski dokumenti (npr. lekarsko uverenje) mogu se u ekspertiznom
postupku koristiti kao izvor podataka o povredama. Čest problem u praktičnom
ekspertiznom radu predstavlja
loša medicinska dokumentacija
koja je
neupotrebljiva
za adekvatnu klasifikaciju i kvalifikaciju povreda. Ukoliko lekar veštak ustanovi takvo
stanje, a pri tome nije u mogućnosti da izvrši pregled povređenog, on to sudu treba da
predoči i objasni da zbog nedostatka medicinskih činjenica
nije moguće pouzdano
odgovoriti na pitanja suda
o vrsti, broju, težini i drugim bitnim karakteristikama povreda,
što bi organ koji vodi postupak trebalo da prihvati.
U stavu 1. člana 141. ZKP-a predviđa se i mogućnost
veštačenja telesnih povreda
na
osnovu
drugih podataka u spisima
. U praksi se to npr. može desiti u slučaju povrede
glave praćene potresom mozga, koji se karakteriše kratkotrajnim gubitkom svesti, tako da
se često do prijema u zdravstvenu ustanovu osoba osvesti te lekar prethodno postojeće
besvesno stanje ne može objektivno da potvrdi. U takvoj situaciji
izjava svedoka
koji je
prisustvovao povređivanju, o kratkotrajnom gubitku svesti kod povređenog, može na sudu
da bude prihvaćena kao verodostojan dokaz potresa mozga, uz adekvatno objašnjenje
lekara veštaka o karakteristikama ove povrede.
Veštačenje o telesnim povredama, kao i svako drugo sudskomedicinsko veštačenje,
treba da se sastoji od
uvodnog dela (zaglavlja), nalaza i mišljenja
(vidi poglavlje "Osnovi
sudskomedicinskog veštačenja"). U
nalazu
treba utvrditi broj povreda i detaljno ih na
odgovarajući način opisati. Ukoliko je moguće, za potrebe suda treba obezbediti trajne
dokaze o povredama koje se kvalifikuju, npr. njihovim
fotografisanjem
ili ucrtavanjem u
odgovarajuće sheme ljudskog tela. U
mišljenju
se povrede klasifikuju i kvalifikuju tj.
navodi se vrsta ustanovljenih povreda (a time indirektno i vrsta oruđa tj. dejstveni princip
kojim su nanesene) i njihova težina.
KLASIFIKACIJA POVREDA
2
Prof. dr Slobodan Savić Veštačenje telesnih povreda
direktnim dejstvom sunčevih zraka na glavu i vrat (
sunčanica
). Dejstvo niske temperature
takođe može biti lokalno, kada dovodi do nastanka
smrzotina
i opšte, kada može doći do
smrznutosti
(hipotermija).
-
Povrede izazvane tehničkim i atmosferskim elektricitetom
- strujni udar i udar
groma.
-
Povrede izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja
.
ASFIKTIČKE POVREDE
nastaju usled
nasilnog poremećaja disanja
. Klasična podela
nasilnih mehaničkih asfiksija
u dve osnovne grupe izvršena je prema mehanizmu
nastanka ovih povreda.
-Povrede koje nastaju
zapušenjem disajnih puteva (sufokacije)
su:
- zapušenje nosa i usta
- zapušenje ždrela i grkljana
- zapušenje dušnika i dušnica
- utopljenje.
- Povrede koje nastaju
stezanjem (strangulacije)
su:
- zagušenje - stezanje vrata šakom odnosno šakama
- zadavljenje - stezanje vrata omčom koju zateže neka živa ili neživa sila
- vešanje - stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela
- pritisak na grudni koš.
HEMIJSKE POVREDE
ili
trovanja
- klasična sudskomedicinska podela izdvaja sledeće
grupe:
-
otrovi sa
lokalnim dejstvom
korozivni otrovi - kiseline i baze
nadražajni otrovi - amonijak
-
otrovi sa
opštim
tj.
resorptivnim dejstvom
parenhimski otrovi (arsen, olovo)
krvni otrovi (ugljen-monoksid)
nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)
-
otrovi koji imaju i
lokalne i resorptivne
efekte (sirćetna kiselina, živa).
NUTRITIVNE POVREDE
– nasilna glad i žeđ.
KVALIFIKACIJA POVREDA
Uslov za postojanje krivičnog dela telesne povrede je postojanje
povrede čovekovog
tela
i/ ili
narušenja njegovog zdravlja
.
Telesno povređivanje
obuhvata svako oštećenje,
odvajanje ili uništenje bilo kog dela tela, a
narušenje zdravlja
podrazumeva sve
privremene ili trajne telesne i duševne bolesti ili pogoršanje postojećih telesnih i duševnih
oboljenja.
Kvalifikacija povrede vrši se za potrebe sudskog postupka, te se stoga mora obavljati u
skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika.
Lekari
koji vrše
veštačenje telesnih povreda uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak, a to je
4
