Класификација и врста наставе
Увод
Нема слагања међу дидактичарима у класификацији врста наставе. У
енциклопедијском речникупедагогије као врсте наставе наводе се: индивидуална, разредна
и групна, затим настава у школи, настава на даљину и самонастава. Владимир Пољак
класификује наставу према функционалном критеријуму: редовна, допунска, додатна,
изборна, факултативна, дописна, настава путем радија, телевизије.
Тихомир Продановић и Радисав Ничковић пишу о настави путем решавања
проблема, програмираној настави, настави у школи са продуженим боравком,
индивидуализованој настави.
Перо Шимлеша указује на различите класификације наставе у дидактичким
изворима. Према месту извођења, он разликује наставу у школи и наставу на даљину.
Настава на даљину се може реализовати дописивањем, помоћу радија и телевизије.
Самонастава, по мишљењу овог аутора, је настава у којој појединац сам учи користећи
разне изворе. Међутим, самонастава не може се сматрати наставом у њеном основном
појмовном значењу. Три битна конститутивна елемента наставе су ученик, наставник и
садржај. Очито, у самонастави нема основног актера организације наставе- наставник.
Потпунију и прихватљивију класификацију врста наставе дао је Никола
Филиповић, који наставу разврстава према институционалном, садржинском,
функционалном, комуникативном, просторнно- радном и методско- изведбеном
критеријуму. Уз мање допуне ова класификација је довољно обухватна.
Наставу можемо класификовати и према следећим критеријумима:
институционалном (основношколска, средњошколска и високошколска); према објектима
извођења (учионичка, настава у природи, културним и другим институцијама и
објектима); према доминантности дидактичких медија (телевизијска, аудио, компјутерска
и мултимедијска); према припадности наставног предмета научно- уметничкој области
(настава природних, друштвених, лингвистичких, уметничких и математичких предмета);
према критеријуму дидактичког моделовања (информатино- илустративна, тј. предавачка
егземпларна, индивидуализована, програмирана, проблемска, тимска и микро- настава).
Према облику комуникације са ученицима разликујемо директну и индиректну наставу, а
према облику социолошке формације у којој ученици раде- разредну, групну, рад у
паровима и индивидуалну наставу.
1
Класификација и врста наставе
Класификација наставе према поменутим критеријумима дата је у следећем
прегледу:
Критеријум
Врста наставе
Институционални:
1. Основношколска
2. Средњошколска
3. Високошколска
Објекти извођења
1. Учионичка
2. Настава у природи
3. Настава у културним и другим
институцијама
Употреба дидактичких медија:
1. Телевизијска
2. Радио-настава
3. Компјутерска настава
4. Мултимедијска настава
Припадност наставног предмета научно-
уметничкој области:
1. Настава природних наука
2. Настава друштвених наука
3. Настава лингвистичких предмета
4. Настава техничких прегледа
5. Настава уметничких предмета
6. Настава математичких предмета
Дидактичко-моделовање наставе:
1. Информационо-илустративна
(предавачка настава)
2. Егземпларна настава
3. Индивидуализована настава
4. Програмирана настава
5. Проблемска настава
6. Тимска настава
7. Микро настава
Облик комуникације са учеником:
1. Директна настава
2. Индиректна настава
Облик социолошке формације:
1. Разредна настава
2. Групна настава
3. Рад у паровима
4. Индивидуална настава
2
Класификација и врста наставе
Класификација наставе према припадности и научној области
Ако се примени шира класификација наставе према садржају, постоје следеће
групе: настава природних наука, настава друштвених наука, настава лингвистичких наука.
Постоје и друкчије поделе (настава фундаменталних и настава примењених наука или
настава техничких наука и настава уметности).
По ужој класификацији, за сваки предмет постоји посебна настава: настава
матерњег језика, настава страног језика, настава математике итд.
Класификација наставе према функцији
Улога редовне наставе је да ученици овладају знањима, вештинама и навикама који
су предвиђени наставним програмом и да допринесу психофизичком развоју ученика.
Пошто је редовна настава углавном прилагођена просечном ученику, постоје и друге
врсте наставе којима треба да се коригује или поправи резултат у складу са потребама и
могућностим аученика. То су: допунска, додатна и припремна настава.
Допунска настава
је намењена ученицима који, из различитих разлога, нису
постигли задовољавајући успех у редовној настави што им је озбиљна сметња да даље
нормално прате реализацију програма. Допунска настава се организује у току школске
године и треба да омогући ученицима да савладају градиво у коме заостају, „сустигну“
остале ученике и даље нормално прате редовну наставу.
Додатна настава
се организује за оне ученике који имају веће склоности и
интересовања за поједине предмете. Оно што редовна настава нуди њима је недовољно.
Наставник на редовним часовима не стиже да се више бави њима и да задовољи њихова
интересовања па се зато организује додатна настава у оквиру које се градиво тумачи шире
и дубље. Њоме се омогућује талентованијим и вреднијим ученицима да брже напредују.
Припремна настава
се организује на крају школске године за ученике који, у
редовној настави, нису постигли задовољавајући успех. Наставник, из чијег су предмета
ученици упућени на поправни испит, припрема их да би савладали неопходни минимум и
„положили поправни испит“. Основне школе организују припремну наставу за свршене
основце који конкуришу за упис у средње школе па треба да полажу пријемни испит. У
том случају, у оквиру припремне наставе, савлађује се (систематизује, обнавља) програм
из оних предмета који се полажу на пријемном испиту.
4
