Klasifikacija javnih rashoda
Sadrzaj
Uvod………………………………………………………………………………………2
1. Pojam i karakteristike javnih rashoda……………………………………………...…...3
2. Program javnih rashoda………………………………………………………………...6
3. Vrste i klasifikacija javnih rashoda…………………………………………………….7
3.1. Redovni i vanredni javni rashodi………………………………………………….8
3.2. Produktivni i neproduktivni javni rashodi…………………………………………9
3.3. Funkcionalni, investicioni i transferni javni rashodi……………………………...10
3.4. Rentabilni i nerentabilni javni rashodi…………………………………………….12
3.5. Licni i materijalni javni rashodi…………………………………………………...13
3.6. Konstantni i varijabilni javni rashodi……………………………………………..14
3.7. Rashodi prema subjektu trosenja………………………………………………….15
4. Struktura javnih rashoda………………………………………………………………16
5. Nacela javnih rashoda…………………………………………………………………19
6. Velicina javnih rashoda………………………………………………………………..20
7. Faktori rasta javnih rashoda…………………………………………………………...21
Zakljucak…………………………………………………………………………………22
Literatura…………………………………………………………………………………23
1
Klasifikacija javnih rashoda
Uvod
Uvodna razmatranja pojma javnih rashoda ne mogu da se razmatraju van okvira
pojma budzet. Definicija pojma budzet kaze da je to spisak planiranih prihoda i rashoda
pojedinaca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili drzave za odredjeni period, najcesce
za jednu godinu. Kada se govori o drzavnom budzetu, onda se misli na jednogodisnji
document koji priprema Ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok
ga usvaja Narodna skupstina u formi Zakona. Budzet ima karakter finansijskog plana
drzave za jednu godinu, i predstavlja jednu prognozu finansija. Pored ovoga, drzavni
budzet je obavezujuci za rzavne organe, na rashodnoj strain, jer se predvidjeni izdaci ne
mogu i ne smeju prekoraciti bez rebalansa budzeta, odnosno bez izmene budzeta po istoj
procedure po kojoj je donet.
Sadrzaj drzavnog budzeta cini razvijeni spisak javnih prihoda i rashoda, zajedno sa
njihovim planiranim iznosima za sledecu godinu, kao i pratecim procesnim i ostalim
odredbama.Na prihodnoj starni navode se svi Zakonom propisani drzavni prihodi, kao sto
su svi pojedinacni porezi, naknade, takes, kazne, prihodi od kamata i prodaje drzavne
imovine i slicno. Na rashodnoj strain koriste se dve podele. Prva je administrativna,
odnosno po drzavnim institucijama kao nosiocima rashoda (Narodna skupstina, vlada,
ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta, itd. ), a drugo po ekonomskim
funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troskovi, investicije,
otplata dugova, subvencije, budzetska rezerva, itd. ). Najcesce se ove dve podele
kombinuju i dobija se slozena klasifikacija javnih rashoda.
Karakteristika javnih rashoda je da sluze za zadovoljavanje opstih – drustvenih
potreba i das u izrazeni u novcu. Oni sluze za finansiranje, odnosno za zadovoljavanje
javnih potreba. Javne ili drustvene potrebe javljaju se u svakoj organizovanoj teritorijalno
politickoj zajednici bez obzira na drustveno – politicke i ekonomske odnose koji vladaju
u njoj. Javni rashodi moraju biti u najvecoj meri podmireni kako bi zajednica mogla da
napreduje i da se rzvija. Drzava kao subject u kojoj se stalno javljaju odredjenje potrebe,
kako bi mogla nesmetano da funkcionise i da se razvija u eknmskim, socijalnim,
politickim i ostalim segmentima mora efikasno da pronadje optimalnu velicinu javnih
rashoda kako bi zadovoljila svoje potrebe.
Naime, u svakoj drzavi mora postojati vojska, sudstvo, skolstvo, zdravstvo, kultura,
obrazovanje, itd. Sve ove institucije moraju da “zive“ pa s tim u vezi moraju se predvideti
i rashodi za zadovoljenje javnih potreba.
Da bi javni rashodi uopste postojali drzava mora imati na raspolaganju odredjena
sredstva iz kojih ce se pokrivati javni rashodi. To znaci da drzava mora imati drustvene ili
javne prihode iz kojih ce se podmirivati javni rashodi. Kljucnu ulogu za formiranje ovih
sredstava ima nacionalni dohodak koji podrazumeva novonastalu vrednost u privredi
jedne zemlje u toku posmatranog vremenskog perioda, najcesce jedne godine.
2
Klasifikacija javnih rashoda
Ogromna sredstva koja drzava trosi u obliku javnih rashoda nikada ne mogu propasti
ili isceznuti. Naime, drzava veliki deo javnih rashoda redistribucijom rasporedjuje na
razlicite korisnike i u posebne svrhe, a na nacin kojim ce se najefikasnije i najlakse
zadovoljiti javne potrebe. Otuda finansijska teorija danas punu paznju posvecuje
mogucnostima koje primenom finansijskih instrumenata stoje na raspolaganju u
usmeravanju ekonomskih, socijalnih I drugih tokova. S tim u vezi, izuzetno je vazno od
koga se javni prihodi ubiraju, a isto tako vazno je I kako se sakupljeni javni prihodi trose.
Zbog toga, za javne rashode se takodje moze reci da predstavljaju svojevrstan oblik
intervencionizma savremene drzave. U skladu sa navedenim, moderna koncepcija javnih
rashoda pristupa izradi rashoda obradjujuci u prvom redu njihov socijalno-ekonomski
polozaj, sto podrazumeva njihovo posmatranje kao sredstva finansijske akcije drzave
usmerene na postizanje ekonomskih I socijalnih efekata. Stoga, akcenat u izucavanju
materije o javnim rashodima nalazi se u njihovoj kvalitativnoj, a ne kvantitativnoj
dimenziji.
U savremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na
razlicite nacine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih rashoda. Medutim, sve su one
uglavnom slicne, s obzirom da govore o novcano pribavljenim javnim potrebama. Otuda,
ne ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uociti u definisanju pojma javnih rashoda,
treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih
potreba pomocu novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država cini u javnom
interesu zadovoljenja javnoh potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu
cinjenicu da je za vecinu definicija javnih rashoda karakteristicno da polaze od dve
osnovne teze: prvo, javni rashodi služe za podmirenje javnih potreba, i drugo, u
savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu. Ove navedene teze
ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj zadovoljenje
javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se može prici
razgranicenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica vrše
u cilju zadovoljenja licnih potreba, odnosno potreba pojedinaca, javni rashodi
predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste cinjenica da su u savremenim uslovima
javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda i u
praksi je najcešci slucaj, što nikako ne znaci da se u modernoj tržišno orijentisanoj
privredi ne mogu naci i slucajevi da se podmirivanje javnih rashoda može vršiti i na
razlicite druge nacine (naturalno, cinjenem, u obliku pocasti i slicno). Medutim, postoji
opšte prihvacen negativan stav o nenovcanim nacinima realizovanja javnih rashoda.
Naime, pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od mogucnosti korupcije i
privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovcani nacini podmirivanja javnih rashoda
nose sa sobom i veliku mogucnost izbegavanja javnih prihoda.
Savremena finansijska teorija finansijsku aktivnost i novu ulogu države uporeduje sa
svojevrsnim filterom kroz koji prolazi znacajan deo nacionalnog dohodka, ne da bi bio
uništen, vec da bi kroz transfer i usmeravanje u odredenim pravcima shodno ekonomskoj
4
Klasifikacija javnih rashoda
politi
ci zemlje, dao optimalne ekonomske i socijalno-politicke efekte. Pri tome, najcešce su
prisutni brojni i razliciti efekti multiplikujuceg karaktera, sa nizom propratnih tj.
sporednih delovanja u privredi. Analogno navedenom, javni rashodi se u savremenoj
finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokkupnog finansijskog mehanizma privrede i
izucavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro ekonomskih kategorija.
Ti medusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro ekonomskih kategorija mogu se
prikazati pomocu sledece formule:
Y = C + I + G
gde upotrebljeni simboli imaju sledece znacenje:
Y
– Nacionalni dohodak
C
– Licna potrošnja
I
– Neto investicije
G
– Opšta potrošnja
Najcesce potrebe koje se podmiruju preko javnih rashoda mogu se svrstati u tri grupe.
To su:
1) Opste potrebe ( potrebe drzavne administracije, unutrasnje i spoljne bezbednosti, koja
obuhvata finansiranje vojske i vojnih potreba),
2) Zajednicke potrebe ( obrazovanje, kultura, nauka, socijalno osiuranje i slicno),
3) Potrebe ekonomske prirode drzave ( drzavne intervencije u poljoprivredi,
spoljnoekonomskim odnosima, investicije u infrastrukturi i slicno).
5
Klasifikacija javnih rashoda
3. Vrste i klasifikacija javnih rashoda
Sve veci porast javnih rashoda u savremenim uslovima, kao i njihova povecana uloga
u ekonomskom i socijalnom životu, pred finansijsku teoriju postavljaju, radi lakšeg
izucavanja, problem klasifikovanja javnih rashoda u odredene grupe. Analogno tome,
postoji mnoštvo vrsta i klasifikacija javnih rashoda. Sa tim u vezi, mogu se vršiti
raznovrsne klasifikacije javnih rashoda, što zavisi prvenstveno od kriterijuma od kojeg se
polazi. To može biti forma rashoda, mesto, vreme ili njihov objekat ili subjekat. U tom
konekstu, može se reci da skoro svaki teoreticar javnih finansija ima svoju klasifikaciju
javnih rashoda.
Neke od klasifikacija javnih rashoda datiraju još iz davnih vremena, dok je odredeni
broj nastao pod uticajem novih savremenih pravaca u finansijkoj teoriji i praksi.
Klasifikacija javnih rashoda ima za cilj da nam omogući lakše sagledavanje i proučavanje
finansijskih fenomena, kao i da možemo bolje utvrditi korelacioni odnos između ovih i drugih
ekonomskih pojava. Jedan od kriterijuma je vreme nastanka, odnosno redovnost (periodičnost)
pojavljivanja javnih rashoda u državnom budžetu. Imajući u vidu ovaj kriterijum javne rashode
delimo na redovne i vandredne.
U finansijskoj nauci javni rashodi se najčešće dele na:
a) redovne i vanredne,
b) produktivne i neproduktivne,
v) funkcionalne, investicione i transferne,
g) rentabilne i nerentabilne,
d) lične i materijalne,
e) konstantne i varijabilne.
7
