Klasifikacija slučaja nezakonitosti
Prijava dokumenta
Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
ИЗ
УПРАВНОГ ПРАВА
Тема: Класификација случајева незаконитости
приликом доношења управних аката
Београд, фебруар 2017.
1
КЛАСИФИКАЦИЈА СЛУЧАЈЕВА НЕЗАКОНИТОСТИ
ПРИЛИКОМ ДОНОШЕЊА УПРАВНИХ АКАТА
Мерила класификације (разврставања)
– Грешке у обављању управе
могу се испољавати као грешке незаконитости и грешке
нецелисходности. Грешке незаконитости су случајеви непосредне
повреде закона, док су грешке нецелисходности могуће једино
приликом погрешне слободне оцене и оне значе погрешан избор
између више правно једнаких, али са становишта целисходности у
конкретним случајевима различитих алтернатива.
Повреде закона и подзаконских прописа путем управних аката могу се
извршити на врло различите начине. Правна теорија покушава да
изврши класификацију случајева незаконитости, тј. класификацију
случајева у којима долази до повреде закона и других подзаконских
прописа донетих управним актима. Углавном, правна теорија стоји на
гледишту да постоје пет основних случајева незаконитости, и то:
а) незаконитост извршена повредом прописа о надлежности;
б) незаконитост извршена повредом процесних прописа, тј. прописа
о поступку;
в) незаконитост извршена погрешним утврђивањем чињеничног
стања;
г) незаконитост извршена повредом материјално-правних прописа и
д) незаконитост у циљу.
1. Незаконитост извршена повредом прописа о надлежности.
–
Прописи надлежности спадају у когентно право, због чега су државни
органи и организације у вршењу јавних овлашћења дужни да доносе
управне акте и предузимају радње само у складу са одредбама којима је
регулисана њихова надлежност. Незаконитост може бити извршена
повредом прописа којима је регулисана стварна надлежност, као и
повредом прописа којима је регулисана месна надлежност. Повреде
прописа о надлежности, а нарочито прописа о стварној надлежности,
представљају врло тешке повреде, тако да поједини правни акти
државне управе (а нарочито управни акти), уопште не могу да стекну
правноснажност ( то је случај са управним актима који се према Закону
о општем управном поступку могу огласити ништавним).
Марковић Ратко, Управно право, Београд, 2002.
2

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti