SLOBOMIR P UNIVERZITET
FAKULTET ZA EKONOMIJU I MENADŽMENT
SEMINARSKI RAD
KLASIFIKACIJE I MJERENJA
Profesor-mentor:
Student:
Aleksandar Janković
Rajko Čupić 360/15
Doboj,mart 2016
4
NAČELA NAUČNOG KLASIFIKOVANJA
Svaka naučna klasifikacija jeste sredstvo za otkrivanje rada među pojavama i rezultat
nastojanja da se otkriju neke dublje osnove toga rada, kako proučavanja ne bi ostalo na
površini, na samo spoljašnim osobinama pojava. Upravo zato se klasifikacije i merenja
mogu proučavati i naučnoistoriski. Ukoliko je ova grupa, koje se obično označavaju
“razni”, “ostali” i sl. Više, i ukoliko se u njima mora ratvrstati znatan deo klasifikovanih
iskustvenih pojava, klasifikacija ja menje iscrpna i određena. Sve klasifikacijske grupe na
istom stupnju moraju međusobno isključivati. Dovoljnu sposobnost za razlikovanje
klasifikovanih pojava lil dovoljnu diskriminacijsku oštrinu. Zahtev za dovoljnom
diskrminacijom sposobnošću klasifikacije zadovoljen ako je ona toliko razuđena da u
klasifikovanim pojavama otkriva teorijski značajne razlike.Prva vrsta grešaka nastaje
kada su klasifikacijske grupe nedovoljno istovrsne(homogene)Druga vrsta grešaka sastoji
se u preteranom formulističkom cerkanju nekih celovitih iskustvenih pojava,i teorijskih
zahteva.Ima mnogo više izgleda da će neka klasifikacija moći da bude sredstvo za
otkrivanje postojeći pravilnosti ako se zasniva na nekim značajnim konstitutivnim
osobinama pojava.Što neka klasifikacija omogućuje prodor u dublje slojeve
determinizma,to se pomoću nje mogu otkrivati trajniji i oštriji odnosi.Kriteriji na kojima
se oni stvaraju pokazuju neku genetičnku vezu među pojavama,ili neku njihovu bitnu
trajnu strukturalnu osobinu.Klasifikacije zasnivane na genetičko-strukturalnim kriterijima
prirodnim klasifikacijama.Ovakve klasifikacije se,po pravilu,nalaze na višem stupnju
opštosti i sistematičnosti od klasifikacije koje se sluze nekim opisnim ili pragmatičko-
teleološkim kriterijima.Ali,iako je upotreba genetičkih i strukturalnih kriterija najvažnije
teorijsko načelo stvaranja klasifikacija ,ove mogu nastajati i na drugim osnovama,radi
nekih užih i specifičnijih teorijskih ili praktičnih ciljeva.Jedan primer ove vrste su
klasifikacije na osnovu ekoloških kriterija. Ubiologiji postoje razne ekološke klasifikacije
koje razvrstavaju životinje i biljke, na primer na šumske insekte, na ptice koje žive u
močvarama, na tropske biljke i slično. One očigledno ne mogu da budu osnovne,
temeljne klasifikacije, jer nisu izrađane na kriteriju s najširim sistematskim značajem.
Druge kasifikacije, koje se vrlo mnogo upotrebljavaju u primenjenim naukama, izgrađene
su na progmatičko-teološkim kriterijima, tj. sa stanovišta neke specifične korisnosti i
praktične upotrebljivosti određenih pojava, pa se, biljke razvrstavaju na jestive, otrovne,
lekovite, ukrasne i sl.; domaće životinje na one koje služe za rad, za ishranu, odbranu,
ukras i sl. Elementnih klasifikacija samo jedna osobina. Elementarne jednodimenzionalne
klasifikacije se , naime, često suviše apstraktno-analitičke i nedovoljne za razvrstavanje
kompleksknih pojava, kao i za proučavanje raznih složrnih iskustvenih odnosa. Tek
ukrštanjem više različitih obeležjs pojsvs mogu se stvoriti klasifikacije koje omogućavaju
dublje naučno proučavanje raznih kompleksnih pojava i procesa. Kompleksne u stvari,
višedimenzionalne klasifikacije. Izgleda da kompleksne tipologije imaju daleko veći
