Klasifikacije i nomenklature proizvoda usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eu
ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ПЕЋ У ЛЕПОСАВИЋУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Управљање материјалним производима
КЛАСИФИКАЦИЈЕ И НОМЕНКЛАТУРЕ ПРОИЗВОДА
УСАГЛАШЕНОСТ ПРОИЗВОДА СА ЗАХТЕВИМА ЕУ
Ментор:
Студент:
Април 2020.
САДРЖАЈ
УВОД................................................................................................................................................2
1. КЛАСИФИКАЦИЈЕ ПРОИЗВОДА.................................................................................................3
1.1 СРЕДСТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И ПОТРОШЊУ......................................................................3
1.2 ГЛОБАЛНА КЛАСИФИКАЦИЈА ПРОИЗВОДА.......................................................................4
3. УСАГЛАШЕНОСТ ПРОИЗВОДА СА ТЕХНИЧКИМ ПРОПИСИМА И СТАНДАРДИМА.................7

1. КЛАСИФИКАЦИЈЕ ПРОИЗВОДА
Најчешће примењивана класификација материјалних производа, јесте подела производа
на секторе, подручја, групе и врсте. Наведену класификацију могуће је извршити на
основу критеријума који могу бити неограничене и ограничене примене. Неограничено
примењиви критеријуми класификације темеље се на својствима или функцијама које су
за све производе заједнички: агрегатна стања, димензије, географски извори, начин
дистрибуције, степен технолошке прераде, намена и др. Ограничено примењиви
критеријуми су пак, специфични за поједине производе: хемијски састав, штетност по
здравље, начин паковања и др.
Међународни промет робе обухвата на десетине хиљада производа, рачунајући их као
врсте, а не као њихове варијанте израде и квалитета што би овај број још знатно увећало.
Сагледавање обима, структуре и динамике кретања у међународној трговинској размени
је нужност доба у коме живимо, а да би то било могуће нужно је обезбедити апсолутну
упоредивост табеларних исказа, стања и кретања спољнотрговинског кретања робе и у
међународним размерама. То је неопходно, како за поједине земље учеснице тако и за
светску трговину у целини. Због тога се наметала потреба стварања једне свеобухватне
или бар што мањег броја међународно признатих класификација робе за потребе
статистичког обухватања спољно трговинског промета, царинске службе и друге сврхе у
појединим земљама (извозне премије, пореске олакшице, класификација робе за тарифе
осигурања, превоза и сл.). Са друге стране, потреба стабилности пословања
спољнотрговинских предузећа налаже да она буду постављена на нешто ширу
номенклатуру робе с којом раде у промету. Имајући у виду оба фактора у односу на
ширину робне номенклатуре потребно је поставити одговарајуће номенклатуре и
позиције робе у смислу рационалности пословања.
Класификација производа је неопходна при сегментирању тржишта, избору циљне групе,
развијању маркетинг стратегија, планирању пост продајних услуга, итд. Класичном
методом класификације извршена је подела производа на средства за производњу и
средства за потрошњу.
1.1 СРЕДСТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И ПОТРОШЊУ
Средства за производњу обухватају средства за рад, предмете рада, помоћне и друге
материјале потребне за производњу. Средства за рад обухватају машине, опрему,
Јелена С. Ивовић,
Управљањематеријалнимпроизводима
, Лепосавић 2011.
инструменте. Предмети рада су сировине и полупроизводи и они се користе за
производњу нових производа.
Средства за потрошњу су материјална добра која употребом задовољавају потребе
појединца или предузећа.
Производи намењени личној потрошњи називају се производима широке потрошње и
они се класификују на:
Обична добра – купују се свакодневно, непосредно и уз минималан напор
Посебна добра – не купују се често и прикупљају се информације о производу пре
него што се изврши куповина
Специјална добра – купују се у изузетним приликама или их купују купци високе
куповне моћи
1.2 ГЛОБАЛНА КЛАСИФИКАЦИЈА ПРОИЗВОДА
Малопродавци и произвођачи уложили су вишегодишњи труд у покушају да успоставе
заједничку класификацију производа. На глобалном плану, међутим, системи
класификације нису били прихваћени било из разлога што су били сувише крути или
сувише детаљни, погодни за статистику и финансијске извештаје али неодговарајући за
примену у трговини.
Глобална трговинска иницијатива (GCI)
постигла јеспоразум о правилима пословањау
вези успостављања глобалногстандардизованог система: шемаmглобалне класификације
производа(GPC). Циљ успостављања ове шемебио је унапређење функционисањаланца
снабдевања измеђупроизвођача и малопродавацадобровољним
прихватањеминдустријских стандарда заидентификацију групе производа.
Три су основна начина приступаовом процесу (у оквиру сопственеорганизације или уз
помоћ споља):
Идентификација GPC информација на елементарном нивоу тј. њиховоповезивање с
појединачнимпроизводима или сличним групамапроизвода
Формирање ‘мапе’ између локалних/ сопствених шема и GPC-а након чега се
посредством
алгоритма врши повезивање GPCинформација с производима
Референтно укрштање ‘мета-података’ прибављених од трећих страна која су у
стању даиденификују GPC информације у име испоручиоца и малопродавца.
Глобалнагрупасастављенаоднајвећихсветскихмултинационалнихпроизвођача, малорподаваца и
пружаоцауслуга
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti