UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
Seminarski rad
KLASTERI
KAO INSTRUMENT RAZVOJA
MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Mentor
Student
dr Ivana Kostadinović
Tamara Miletić
broj indeksa: 45683
Niš, maj 2017. godine
KLASTERI KAO INSTRUMENT RAZVOJA MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA
1
SADRŽAJ
UVOD………..………………………………………………………………….2
1. KLASTERI………………………………………………………………3
1.1. KLASTER – NOVI MODEL PRIVREDNOG RAZVOJA I
RASTA KONKURENTNOSTI......................................................3
1.2. KLASTERI I PRIVREDNI RAZVOJ…………………………....3
1.3. KLASTERI I KONKURENTNOST PREDUZEĆA…………....5
1.4. KLASTERI-NOVI NAČIN POSLOVNOG POVEZIVANJA
MALIH I SREDNJIH PREDZEĆA...............................................6
1.5. KLASTERI KAO MODEL OSNIVANJA I PODSTICANJA
RAZVOJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA.........................8
1.6. RAZVOJ KLASTERA U EVROPSKOJ UNIJI I
OKRUŽENJU…………………………………………………....11
1.7. KLASTERI U SRBIJI - RAZVOJ I PERSPEKTIVE…………..17
ZAKLJUČAK.....................................................................................................21
LITERATURA...................................................................................................23
KLASTERI KAO INSTRUMENT RAZVOJA MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA
3
1. KLASTERI
1.1. KLASTER – NOVI MODEL PRIVREDNOG RAZVOJA I
RASTA KONKURENTNOSTI
Pet globalnih trendova obeležava savremenu svetsku ekonomiju: reciprocitet (kao glavno
načelo međunarodne ekonomske integracije), integracija organizacija u svetsku privredu kroz saveze-
alijanse-klastere, reinženjering, velike i radikalne promene u strukturi organizacija, ispitivanje
funkcije, uloge i legitimnost menadžmenta, dominacija brzih promena u međunarodnoj, državnoj i
poslovnoj politici nad internom ekonomijom. Početak 21 veka je okarakterisan pojavom partnerstva–
alijansi-klastera globalnog ekonomskog fenomena, koji ne stavlja u prvi plan pravo kontrole i
vlasničku dimenziju, već efekat strategijskog menadžmenta, a strukturi članova daje veći značaj od
vlasničkih odnosa. Glavni cilj je pokriti sve tehnologije i tržišta koja su bitna za odredjeni proizvod-
uslugu, redukovanja troškova i rizika istraživanja i razvoja novih proizvoda i procesa, izbegavanje
uvozne barijere, postizanje ekonomije obima ujedinjenjem snaga u oblasti marketinga, finansija i
proizvodnje. U poslednjih pet godina, broj ovakvih saveza raste po stopi od 5 % na godišnjem nivou.
1.2. KLASTERI I PRIVREDNI RAZVOJ
Sa promenom okruženja poslovanja menjaju se i firme. Jedan deo promena nastaje
spontano, dok drugi deo nastaje isključivo kada firme u klasteru zajedno rade na njima.
Pojedinačno gledano, mala i sredja preduzeća i preduzetnici, nemaju mogućnost
ravnopravnog izlaska na velika tržišta, niti imaju kapacitete kojima bi mogli ispuniti zahteve
takvog tržišta. Da bi ostala na tržištu, neophodno je da snize troškove poslovanja, povećaju
kvalitet, ravnovrsnost i obim proizvodnje, razviju nove kanale distribucije i pojačaju svoju
marketinšku kampanju. To je jedino moguće ako se akteri udruže u klastere i stvore velike
sisteme ne gubeći pri tome fleksibilnost i pokretljivost malih preduzeća i preduzetnika.
KLASTERI KAO INSTRUMENT RAZVOJA MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA
4
Na najjednostavnijem nivou klasterizacija ohrabruje razmenu informacija i
mogućnosti za učenjem novih tehnika poslovanja. Firme onda počinju da menjaju sopstvene
poslovne aktivnosti, tako da se neke firme specijalizuju u proizvodnom procesu, druge se
premeštaju iz proizvodnje u trgovinu inputima ili finalnim proizvodima, treće pružaju uslugu
transporta na različita tržišta, proces koji omogućava firmama da ostvare prednost malog i
predvidivog rizika .
U cilju pojednostavljenja identifikovanja doprinosa privrednom razvoju, procesu
industrijalizacije, klasteri se kategorizuju u grupe, pa shodno tome registrovane su tri
kategorije klastera: klasteri koji pripremaju okruzenje za industrijalizaciju, klasteri koji su u
ranoj fazi industrijalizacije, klasteri koji predstavljaju sastavni deo industrijskog sektora
svojih zemalja
1
Eksterne ekonomije su značajne za rast, ali ne i dovoljne da dovedu do glavnih
promena na faktorskim trzištima, te je klaster bitan pomak od pasivne ka kolektivnoj
efikasnosti. Kolektivnu efikasnost karakterišu nekoliko osnovnih dimenzija:
• Eksterne ekonomije
- Pristup trzištu, prva i najuniverzijalnija eksterna ekonomija za članice klastera,
poboljšava pristup širem trzištu za njihove proizvode i usluge.
- Pristup neformalnim mrežama, vazan faktor u lokacionom odlučivanju, interakcije u
formi poseta gradskim, republičkim, državnim privrednim komorama, vladinim asocijacijama
za promociju poslovanja, poslovnim udruženjima i slično, pozitivno utiču na poslovanje
firmi.
- Disperzija tehnologije, klasterisanje ohrabruje difuziju tehnološkog znanja i ideja,
omogućava i poboljšava tokove tehnoloških informacija između proizvođača, dobavljača,
trgovaca, institucija i drugih subjekata u klasteru, sto je za zemlje u razvoju sa slabom
tehnološkom osnovom krucijalno za njihov razvoj.
- Efekti međufaznih inputa kao posledca povezivanja sa klasterima iz drugih regiona,
zemalja,
1
Hubert Schmitz ‘’ Global competition and Lokal : Cooperation Succes and Failure in the Sinos Valle ,Brazil’’
(1999) World Development Vol .27.No 9 .str 1630
KLASTERI KAO INSTRUMENT RAZVOJA MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA
6
Koja je uloga klastera, aglomeracija, u povećanju konkurentnosti proizvođača, u
definisanju tokova trgovine, regionalnog razvoja? Da li partneri imaju zadovoljavajuće
privredne, organizacione i inovativne kapacitete, kakvu korist mreža nudi svojim partnerima,
da li su ciljevi i zadaci klasterske mreže jasni svim relevantnim interesnim mrežama?
Empirijska testiranja su sve učestalija, ali ne u dovoljnoj meri da bi se došlo do jednoznačnih
rezultata na osnovu kojih bi se mogli donositi čvrsti zaključci za vođenje ekonomske politike.
Konkurentnost srpskog izvoza i posle osam godina tranzicije privrede je veoma nizak. To se
vidi u strukturi srpskog izvoza u kom najviše učestvuju proizvodi niskog stepena obrade, što
za rezultat ima visok spoljnotrgovinski deficit, zatim u sporom proboju srpskih kompanija na
druga tržišta, kao i korišćenju stare prljave tehnologije.
Ovi upozoravajući podaci traže preispitivanje fenomena konkurentnosti, kao i
instrumente, alatke za njeno povećanje, jer je rast konkurentnosti pretpostavka ukupnog
društvenog rasta i zapošljavanja. Istražujući tokom protekle 3 godine koncept klastera, a
počev od 2005 kada je među prvima u Srbiji osnovan Autoklaster Srbije, evidentan je njihov
značaj za rast konkurentnosti proizvoda, regije, povećanje zapošljenosti, međusobnog
poverenja i socijalne odgovornosti.
Takodje treba ukazati na veliki uticaj stranih direktnih investicija na povecanje
konkurentnosti preduzeca , industrijske aktivnosti, izvozu, aglomerisanje i tokove
međunarodne trgovine. Rezultati ukazuju da samopodržavajući aspekt stranih investicija
počinje da funkcioniše samo ukoliko je određeni stepen razvoja zemlje gde se investira
dostignut.
U ranim fazama razvoja, investitori preferiraju dobar kvalitet infrastrukture u odnosu
na poreske olakšice. Ukoliko zemlje u razvoju imaju infrastrukturni razvoj, značajan
rastindustrijske proizvodnje, rastuće domaće tržište, stabilne međunarodne odnose,
nepotrebno je da se takmiči u lokacionom privlačenju investicija .
Strane direktne investicije su prostorno mnogo više klasterisane od drugih formi
proizvodnje. Priliv stranih investicija stimuliše nastajanje domaćih firmi koje zadovoljavajući
kvalitetom potrebe filijale, postaju izvoznici međufaznih proizvoda. Ukoliko postoji povoljan
makroekonomskiambijent, kao i faktori koji pogoduju aglomerisanju, dolazi do klasterisanja
domaćih firmi oko strane filijale
