Климатизација представља подешавање (специјалним уређајем) температуре и влажности
ваздуха   неке   просторије   по   жељи   и   по   потреби,   независно   од   спољних   атмосферских
услова. Климатизација просторија, вештачко регулисање локалних климатских особина у
просторијама   и   зградама,   према   хигијенским   принципима.   Задатак   климатизације   је
поправљање   квалитета   ваздуха   у   погледу   његових   физичких,   хемијских   и   механичких
особина   и   стварање   најповољнијих   климатских   услова   у   радним   просторијама   и
просторијама уопште. При том се централно регулишу поједини метеоролошки фактори у
ваздуху у циљу његовог оптималног побољшања. Према потребама, ваздух се филтрира,
суши или овлажи, загрева и расхлађује. Овако кондиционирани ваздух разводи се затим
системом канала по целој згради.

Према томе, климатизација (кондиционирање) је одржавање жељене температуре,
влажности и чистоће ваздуха, такође обухвата чишћење, грејање или хлађење и овлаживање
или сушење ваздуха. Клима уређаји су у комерцијалном смислу познати преко 50 година,
али су ипак у последњих неколико година постали економски оправдани и прихватљиви
широј популацији. Крећући се у смеру задовољавања потреба купаца направљена су бројна
техничка унапређења, побољшан је квалитет уређаја, а због масовне производње смањена
цена.

Према разним истраживањима велики утицај на продуктивност појединца има температура
простора. Оптимална температура је око 20 °C, учинак почиње да опада на 22 °C, док изнад
26 °C знатно опада.

Појам клима уређај или климатизација најчешће везујемо само за расхладни систем.
Климатизација је могућност управљања температуром, количином релативне влаге,
чистоћом и дистрибуцијом ваздуха и сходно томе поседује следеће функције:



Хлађење: клима уређаји пружају прецизну (дигиталну) контролу температуре. Увек
можете створити окружење у ком се осећате најбоље, уз избор праве температуре. Не
само да стварају комфор, већ се уз њих осећате свеже и активно чак и у
најекстремнијим спољним условима.



Грејање: клима уређаји могу пружити и грејање. Стандардно садрже топлотну пумпу
која омогућава грејање, при спољној температури изнад -5 °C. У квалитетнијим
уређајима је инвертер систем који омогућује грeјање и на температурама изнад -15
°C. Омогућује уживање уз савршено константну температуру у току целе године, без
обзира на спољне услове. Представља еколошки прихватљиву алтернативу за
традиционалне начине грејања због тога што енергију спољног ваздуха (загрејаног)
преноси у унутрашњост простора.



Пречишћавање: уређаји садрже посебне филтере који апсорбују прашину, дим и
остале нечистоће из ваздуха и тако могу произвести свеж, чист ваздух. Може
поседовати и полен филтер који се препоручује особама са алергијама и јонизатор.



Овлаживање: у режиму хлађења клима уређај може одржавати одређену влажност
ваздуха, пружајући осећај квалитетнијег и свежег ваздуха. Правилна влажност

ваздуха спречава ширење плесни (буђи) и лишајева што такође повољно утиче на
особе са алергијама. Сматра се да је 40- 60% пријатна влажност ваздуха за људски
организам.



Вентилација: Клима уређаји могу поседовати функцију вентилације. Узимајући
ваздух из унутрашњости просторије клима уређај га замењује са спољним-свежим
ваздухом који затим убацује у просторију. У међусезони , када грејање/хлађење није
потребно, вентилација може радити засебно и бити врло корисна.

Интересантан је историјски развој клима уређаја. У 19. веку енглески научник  Michael
Faaradau  открио   је   методу   компресије   и  чињеницу   да  течни  амонијак  има  способност
хлађења ваздуха када може испаравати. Године 1842. Филипински физичар Др. John Gorrie
искористио је компресор да би добио лед којим је хладио своје пацијенте. Године 1902.
Willis  Haviland  Carrier  изумео   је   први   електрични   клима   уређај.   Године   1928.  Thomas
Midgelu  је изумeо плин хлорофлорокарбонат или познатији под комерцијалним именом
„Фреон“ који је био много мање опасан за људе него амонијак, али се касније показало да је
врло погубан за атмосферу.

4. ЕЛЕМЕНТИ КЛИМА УРЕЂАЈА

Принцип рада клима уређаја своди се на апсорбовање енергије на једном месту и
испуштање на другом. Процес захтева унутрашњу јединицу, спољашњу јединицу и цевну
повезаност. Радна материја пролази кроз цеви од једне јединице до друге. Управо је радна
материја медијум који апсорбовану енергију из једне јединице отпуста у другу јединицу.

Клима уређај ради на истом принципу као и хладњак. Клима уређај одстрањује топлоту из
ваздуха у кући тако што је проводи изван простора који се жели "охладити". У процесу
хлађења дизалица топлоте проводи топлоту са места ниже температуре, на место више
температуре.

Клима уређај се састоји од вентилатора који пропушта ваздух у околину, хладне површине
која хлади и исушује ваздух, топле површине. Топли ваздух пролази преко испаривача у
ком је хладни плин, који има улогу да преузме на себе топлоту, чиме се ваздух хлади. Топли
плин, сада у плинском стању, избацује се изван просторије. Да би се топли плин избацио у
околину треба му повећати температуру, што се чини компресијом у којој температура
расте повећањем притиска плина. Отпуштањем температуре, она се смањује, он се
декомпресира, што додатно смањује температуру и плин. Након декомпресије може поново
преузети топлоту ваздуха унутар просторије. Клима уређај такође у свом циклусу избацује
и влагу из просторије, због тога су неки клима уређаји опремљени овлаживачима који
враћају влагу поново у просторију.

Рад клима уређаја је заснован на тзв. левокретном кружном процесу фреона који кроз цеви
кружи у затвореном циклусу. При томе, фреон мења агрегатно стање. Основни елементи
таквог система су:



Испаривач;



Кондензатор;



Компресор.