1
UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA
FAKULTET ZA EKOLOGIJU I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
SEMINARSKI RAD
IZ
PREDMETA
ODRŽIVI RAZVOJ
TEMA: KLIMATSKE PROMENE I ODRŽIVI RAZVOJ
MENTOR: STUDENT:
Beograd, Maj 2018
2
Sadržaj
1. Uvod.................................................................................................1
2. Održivi razvoj i klimatske promene.................................................2
2.1 Klimatske promene........................................................................3
2.1.1 Definicija klimatska promena.....................................................3
2.1.2 Posledice klimatskih promena....................................................3
2.1.3 Uticaj klimatske promene na kvalitet života..............................4
2.1.4 Neke sporazuma klimatske promene i OR.................................5
2.2 Održivi razvoj................................................................................6
2.2.1 Koncept održivog razvoja...........................................................6
2.2.2 Ciljevi održivog razvoja..............................................................7
2.2.3 Tri faktora održivog razvoj.........................................................7
2.2.4 Principi održivog razvoja............................................................8
3. Dvostruki odnos između klimatskih promena i OR.........................9
3.1 Implementacija politika OR i klimatskih promena........................9
4. Održivi razvoj i ekološke perspektive.............................................10
5. Zaključak.........................................................................................12
6. Litratura...........................................................................................13
2
2.
ODRŽIVI RAZVOJ I KLIMATSKE PROMENE
Kada govorimo o održivom razvoju, mislimo na "razvoj koji nastoji da zadovolji potrebe
sadašnje generacije bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje
potrebe".
Ovaj koncept, sa skoro 3 decenijama postojanja, potvrdio je kritički pogled na
razvojni model koji je tada bio na snazi u razvijenim zemljama i reprodukovan u zemljama u
razvoju, uz snažan pritisak na korištenje prirodnih resursa, ne uzimajući u obzir kapacitet
podrške ekosistema i na osnovu modela proizvodnje i potrošnje koji nisu kompatibilni sa
razumnom upotrebom resursa planete. Zbog toga je alternativan model razvoja usmjeren na
promovisanje ravnoteže između tri osnovna stuba: društvene, ekonomske i ekološke.
Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (1992.), poznata kao Konferencija
u Riju, Samit o Zemlji ili Eco92, zaslužila je postavljanje održivog razvoja na međunarodnu
političku agendu, zagovaraći značajne promjene u diskursu međunarodne zajednice i
dovodeći do na dublju zajednicu među pomenutim stubovima. Međutim, samo u 2015. godini,
u novom "Agendi za globalnu akciju", spaja se međunarodna agenda za razvoj sa agendom
vezanim za životnu sredinu, ažuriranje koncepta održivog razvoja i usvajanje univerzalnih
ciljeva održivog razvoja kao veze među svim zemljama, u zajedničkoj ambiciji da "bolje živi
na planeti i sa budućnošću".
U tom kontekstu, takozvani "zeleni rast", usmeravanjem razvojnih modela koji vrednuju i
prepoznaju prirodne resurse kao osnovnu robu za blagostanje i život ljudi, čini se da su u
kombinaciji sa povećanom koherentnošću politike, postizanje održivog razvoja i postizanje
ciljeva održivog razvoja (ODS) do 2030.
Fenomen klimatskih promena - tj. Promjena klime koja se može direktno ili indirektno
pripisati ljudskoj aktivnosti, koja menja sastav globalne atmosfere u određenom vremenskom
periodu - identifikovana je kao jedna od najvećih okolišnih, društvenih pretnji i ekonomskih
izazova sa kojima se danas suočavaju planeta i čovečanstvo.
Klimatske promene utiču na sve
zemlje širom sveta i utiču na, u većini slučajeva negativno, nacionalne ekonomije, ljudske
živote i zajednice. Ove promene, koje uključuju promene u meteorološkim obrascima, porastu
nivoa mora, češće pojave ekstremnih vremenskih događaja, među ostalim pojavama, oštro i
najčešće pogađaju najsiromašnije i najugroženije populacije.
3
2.1 KLIMATSKE PROMENE
2.1.1 DEFINICIJA KLIMATSKIH PROMENA
Postoje razne definicije klimatskih promena i većina njih ukazuje da su to promene klime koje
se pripisuju raznim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere i koje se beleže tokom dužeg
vremenskog perioda. Termin klimatske promene može se koristiti za opis promena klime do
kojih dolazi kao rezultat prirodnih i/ili ljudskih faktora. Još uvek u naučnom svetu postoji
polarizacija po pitanju klimatskih promena ali svakako da posebnu težinu nosi stav iz 4.
izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on
Climate Change – IPCC), gde grupa naučnika i stručnjaka za klimatske promene tvrdi:
„Klima se menja i te klimatske promene su uglavnom nastale zbog ljudskog delovanja“.
Među osnovnim zaključcima ovog izveštaja sa velikom sigurnošću se tvrdi i argumentuje da
efekat staklene bašte postoji, kao i da emisije gasova staklene bašte koje nastaju ljudskim
aktivnostima značajno utiču na pojačano zagrevanje atmosfere. Zbog toga, sve se
više razmatra
kako smanjiti taj ljudski uticaj na klimu i kako se prilagoditi promenama koje se već javljaju, jer
pomenuti procesi utiču kako na našu planetu tako i na sve njene stanovnike uključujući i čoveka. Naša
planeta i njen ekosistem su postali veoma ranjivi a samim tim i mi, kao deo tog sistema, postajemo
ranjivi. Inerciju porasta koncentracije gasova staklene bašte je teško promeniti i zaustaviti u kratkom
vremenskom periodu i prvi pozitivni rezultati mera i aktivnosti koje se sada preduzimaju mogu se
očekivati tek u drugoj polovini ovog veka.
2.1.2 POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA
Posledice globalnog zagrevanja svakog dana su sve vidljivije. Postepeno zagrevanje
atmosfere izaziva brojne posledice, što već danas rezultuje mnogim štetnim efektima. Svetsku
javnost pored porasta temperature, posebno, kao posledica tog porasta, zabrinjava i
potencijalno podizanje nivoa mora, topljenje leda na polovima i glečerima, kao i izmena
režima padavina koje mogu dovesti do značajnih problema sa nepredvidivim posledicama.
Nivo mora u XXI veku će, prema IPCC-u, porasti za 18-38 cm u najpovoljnijem slučaju, dok
prema najgorem scenariju nivo mora može porasti za 26-59 cm. Porast nivoa mora je
posledica otapanja glečera, ali i širenja celokupne vodene mase usled toplotnog efekta.
Takođe, klimatske promene dovode i do povećanja broja ekstremnih vremenskih događaja
