УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЈЕК ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Климатски елементи опажани на метеостаници Палић у периоду 1961-1985

- Семинарски рад -

Ментори                                                                                                                Студент:
Проф.др. Горан Трбић                                                                                         Милан Драгић
Mр. Татјана Поповић 

Бањалука, 2013.

2. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

2.1. Температура ваздуха

         

Топлота је један од главних фактора  животне средине који утиче на живот и животне 

процесе људи, биљака и животиња. Кључни физиолошки и биохемијски процеси у биљкама 
(фотосинтеза, транспирација, апсорпција храњивих материја, дисимилиација...) теку само у 
одређеним   температурним   границама,   односно   у   оквиру   температурног   минимума   и 
максимума, те у склопу њих температурног оптимума при чему се наведени процеси најбрже 
одвијају.
  Изучавање топлотног стања ваздуха вршимо помоћу температуре ваздуха, кији са физичког 
становишта   означава   степен   тог   стања.   Другим   ријечима   температура   ваздуха   указује   на 
одређено   топлотно   стање   атмосфере,   која   се   у   приземном   слоју   загријава   од   земљине 
површине.
            Температура   ваздуха   је   један   од   основних   климатолошких     елемената,   односно 
најзначајнији екоклиматски елемент, јер управља вегетационим односима на земљи.

2.1.1. Средње мјесечне и годишње температуре

 
           Анализом средњих мјесечних и годишњих температура ваздуха у период, 1961 – 1990. 
године 
( табела 1) указује да  просјечна годишња температура у мјесту Палић  износи 10,4

 о

С. 

Најтоплији мјесец је јули са  средњом мјесечном температуром 20, 7 

о

С, а најхладнији мјесец 

је јануар са средњом мјесечном температуром ваздуха -2,1  

о

С. 

Годишња амплитуда средњих температура ваздуха износи 22,8 oC, а креће се од – 2,1 до 20,7 

о

С. Просјечна температурна амплитуда указује да мјесто   Палић има континенталне одлике, 

јер према Вујовићу сва мјеста чија температурна амплитуда прелази 20 oC имају изражену 
континенталност.

Табела 1.: Средње мјесечне и средње годишње температуре ваздуха ( oC) мјеста Палић  за 

период  1961-1985. 

Мјесец

jан.

феб.

мaр

т

aприл

мaј

јуни

јули

aвг.

септ.

окт.

нов.

дец.

ГОДИШЊЕ

Темп.

-2,1

0,7

5,6

10,9

16,2

19,3

20,7

20

16,2

11

5,3

0,5

10,4

Извор: Метеоролошки годишњаци 1961 – 1985

Графикон 1:Средње мјесечне температуре ваздуха за Палић – 1961 – 1985

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10 11 12

-10

0

10

20

30

Графикон средњих мјесечних температура 

ваздуха за Палић

Мјесеци

оС

  

background image

.

Табела 3: Средње мјесечне и годишње релативне температуре мјеста Палић  за период  1961-

1985.

 (%)

Мјесец

jан.

феб.

мaрт

aприл

мaј

јуни

јули

aвг.

сеп.

окт.

нов.

дец.

ГОДИШЊЕ

 %

0

12,28

33,77

57,01

80,

6

93,86

100

96,9

3

80,26

57,4

6

32,46

11,4

54,82

Извор: Метеоролошки годишњаци 1961 – 1985.

Информације из табеле 3 указују да је постотак релативних температура ваздуха на годишњем 
нивоу 54,82 %.
Поред релативних температура ваздуха, за одређивање степена континенталности климе често 
се користи термички (термодромски) коефицијент Kernera. 
Наведни коефицијент се израчунава по формули:
К = (tX- tIV ) / А * 100
Гдје је:     

К –  Кернеров термодромски коефицијент (у %),

tX –  средња мјесечна температура октобра,

tIV – средња мјесечна температура априла,

А– годишња температурна амплитуда.

Ако   је   вриједност  термодромског  коефицијента   испод   15%,   сматра   се   да   одређени 

геопростор  има континенталне одлике,  а  ако  је проценат  изнад  15%  онда  је маритимност 
израженија. Подручја са јако израженом континенталношћу имају негативан термодромски 
коефицијент. 
Подаци о степену континенталности по Кемеру приказани су у табели 4.

Табела 4.: Степен континенталности по Кернеру (ТК) мјеста Палић  за период  1961-1985. ( %)

Коефицјен
т

термодромски коефицијент (ТК)

Проценат

0,31%

Извор: Метеоролошки годишњаци 1961 – 1985.

Термички коефициент на примјеру Палића има вриједност 0, 31 % што указује да мјесто 
Палић има изражену континенталност климе.

2.1.3. Средње температуре ваздуха у 7, 14 и 21 час

Познавање   температурног режима у јутарњим, поподневним и вечерњим часовима, 

односно дневног тока температуре ваздуха од важности је за даље проучавање екоклиматских 
услова одређеног подручја, јер омогућују утврђивање специфичности  топлотних промјена у 
појединим дневним терминима за одређене мјесеце или сезоне.

Табела 6.:Средње мјесечне и средње годишње температуре ваздуха мјеста Палић  за период 

1961-1985. у 7 часова(

о

С)

Мјесец

jан.

феб.

мaрт

aприл

мaј

јуни

јули

aвг.

сеп.

окт.

нов.

дец.

ГОДИШЊЕ

Температура

-3,4

-1,4

2,4

8,2

13,9

17,7

18,5

17,3

13

7,5

3,2

-0,8

8

Извор: Метеоролошки годишњаци 1961 – 1985.

Графикон 3: Средње мјесечне и средње годишње температуре ваздуха мјеста Палић  за период 

1961-1985. у 7 часова(

о

С)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

-5

0

5

10

15

20

Средње мјесечне и средње годишње температуре 

ваздуха мјеста Палић  за период  1961-1985. у 7 

часова( oC)

Мјесеци

оС

Средња годишња температура у јутарњим часовима (7 часова) износи 8 

о

C. Годишњи 

режим средњих јутарњих температура указује да се најнижа температура јавља у јануару 
– 3,4

 о

C, док се највиша температура јавља у јулу и износи 18, 5 

о

C.

Табела 6.:Средње мјесечне и средње годишње температуре ваздуха мјеста Палић  за период 

1961-1985. у 14 часова( oC)

Мјесец

jан.

феб.

мaрт

aприл

мaј

јуни

јули

aвг.

сеп.

окт.

нов.

дец.

ГОДИШЊЕ

Температура

0,4

3,5

9,3

15,2

20,4

23,7

25,3

25,1

21,9

16,6

8,5

2,6

14,4

Извор: Метеоролошки годишњаци 1961 – 1985.

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti