1
KLIMATSKI USLOVI ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA
Dr Mirjana Ruml
Klima predstavlja važan prirodni resurs, kako energetski (Sun
č
evo zra
č
enje i vetar), tako i
materijalni (padavine). Zajedno sa tlom klima
č
ini polaznu osno-vu svake poljoprivredne
proizvodnje. Klimu i njenu povoljnost za život ljudi, životinja i biljaka ocenjujemo na osnovu
vrednosti klimatoloških elemenata i parametara, koji se dobijaju statisti
č
kom obradom višegodišnjih
nizova podataka dobijenih meteorološkim merenjima i osmatranjima.
Srbija se nalazi u umerenom klimatskom pojasu, izme
đ
u 41
o
47' i 46
o
12' s.g.š. Ve
ć
i deo njene
teritorije je brdsko-planinski, a manji deo ravni
č
arski. S obzirom na malu razliku u geografskoj
širini izme
đ
u najjužnijih i najsevernijih ta
č
aka, moglo bi se o
č
ekivati da se priliv Sun
č
eve energije,
a samim tim i opšti klimatski uslovi, veoma malo menjaju na celoj teritoriji Srbije. Me
đ
utim, uticaj
klimatskih modifikatora, u prvom redu reljefa i stepena kontinentalnosti, uslov-ljava raznolikost
klime u Srbiji.
Svetlosni uslovi
Sunce je izvor života na Zemlji i pokreta
č
gotovo svih procesa koji se odvijaju u atmosferi.
Sun
č
eva energija koja na Zemljinu površinu dospeva direktnim i difuznim zra
č
enjem od velikog je
zna
č
aja za biljni svet, jer su toplota i svetlost neophodne za odvijanje fizioloških i biohemijskih
procesa u biljkama. Sun
č
evo zra
č
enje ima veliki uticaj na rast i razvi
ć
e vo
ć
aka i vinove loze, kao i
na njihove morfološke i anatomske osobine. Dejstvo Sun
č
evog zra
č
enja zavisi od spektralnog
sastava, intenziteta i trajanja Sun
č
evog sjaja.
Sunce emituje talase gotovo svih talasnih dužina; 88% zra
č
enja je manje od 1,5
µ
m, a
č
ak 99%
zra
č
enja je manje od 3
µ
m. Spektar Sun
č
evog zra
č
enja se može podeliti na tri dela: ultraljubi
č
asti,
vidljivi i infracrveni deo.
Ultraljubi
č
asto zra
č
enje
je zra
č
enje talasnih dužina izme
đ
u 0,2 i 0,4
µ
m i ono
č
ini oko 7%
ukupne energije Sun
č
evog zra
č
enja. Ultraljubi
č
asto zra
č
enje sa jedne strane deluje štetno,
usporavaju
ć
i rast vo
ć
aka i vinove loze, a sa druge strane korisno, spre
č
avaju
ć
i delimi
č
no ili potpuno
razvoj i širenje biljnih bolesti uništavanjem mikroorganizama koji ih izazivaju.
Vidljivo zra
č
enje
ili
svetlost
obuhvata oko 44 % Sun
č
evog zra
č
enja u opsegu talasnih dužina od
0,4 do 0,7
µ
m, sa maksimumom za talasne dužine plavo-zelene boje (0,48
µ
m). Ovaj deo spektra
ima najve
ć
i zna
č
aj za vo
ć
ke i vinovu lozu, jer biljke u procesu fotosinteze koriste samo Sun
č
evo
zra
č
enje talasnih dužina iz vidljivog dela spektra, koje se iz tog razloga i naziva
fotosintetski aktivna
radijacija
(FAR)
.
Infracrveno
ili
dugotalasno zra
č
enje
č
ini oko 48% ukupnog Sun
č
evog zra
č
enja i ima
uglavnom toplotno dejstvo. Toplota koju vo
ć
ke i vinova loza dobijaju dugotalasnim zra
č
enjem
2
Sunca, kao i izra
č
ivanjem sa Zemljine povr-šine je veoma zna
č
ajna za njihov rast i razvi
ć
e tokom
celog vegetacionog perioda.
Sve biljke, uklju
č
uju
ć
i i vo
ć
ke i vinovu lozu, imaju razli
č
ita refleksivna, odnosno apsorptivna
svojstva za zra
č
enja iz vidljivog i infracrvenog dela spektra. Svetlost je biljkama neophodna za
proces fotosinrteze, pa je i njihova apsorpciona mo
ć
za vidljivo zra
č
enje velika, dok refleksijom
dužih, toplotnih zraka, biljke pokušavaju da izbegnu pregrejavanje. Apsorpcija Sun
č
evog zra
č
enja
nije ista ni za sve talasne dužine, odnosno boje vidljivog dela spektra. Apsorpcija svetlosti se odvija
u hloroplastima u
č
ijem sastavu se nalaze pigmenti. Kvalitet svetlosti, tj. njen spektralni sastav uti
č
e
na strukturu hloroplasta i stvaranje pigmenata. Zeleni pigmenti, hlorofili imaju najve
ć
u ulogu u
apsorpciji Sun
č
evog zra
č
enja. Od
č
etiri vrste hlorofila (
a, b, c, d
), najzastuplje-
niji u hloroplastima zelenih biljka je
hlorofil
a
,
a zatim
hlorofil
b
.
Apsorpcioni spektar hlorofila
ima dva maksimuma: jedan u plavom i drugi u crvenom delu spektra. Maksimumi apsorpcije
hlorofila
a
i hlorofila
b
se ne poklapaju. Hlorofil
a
ima maksimum apsorpcije u oblasti nešto ve
ć
ih
talasnih dužina u crvenom, a nešto manjih talasnih dužina u plavom delu spektra od hlorofila
b.
Odnos apsorbovane crvene i plave svetlosti iznosi 1:1,3 kod hlorofila
a
, a 1:3 kod hlorofila
b
.
Najve
ć
i deo zelene svetlosti biva reflektovan i zbog toga liš
ć
e ima zelenu boju.
0
50
100
150
200
250
300
350
I
II
III
IV
V
VI
VII VIII IX
X
XI
XII
m e s e c i
Smederevo
Pozega
St
va
rno
tra
jan
je
S
unc
ev
o
g
s
ja
ja
(h)
Sl. 2.1. Godišnji tok stvarnog trajanja Sun
č
evog sjaja na lokacijama
sa najve
ć
om (Smederevo) i najmanjom (Požega)
godišnjom sumom (1961-1995)
Spektralni sastav svetlosti zavisi od ugla pod kojim padaju Sun
č
evi zraci, od obla
č
nosti i od
prozra
č
nosti atmosfere. Vo
ć
ke i vinova loza u toku dana koriste svetlost razli
č
itog spektralnog
sastava, koja uti
č
e kako na intenzitet fotosinteze tako i na njene produkte. Najve
ć
i stepen fiksacije i
ugradnje ugljen-dioksida u proizvode fotosinteze je pri crvenoj, zatim plavoj, pa žutoj i na kraju
zelenoj svetlosti. Dakle, fotosintetski je najaktivnija svetlost crvene, a zatim plave boje. Pri svetlosti
crvene boje intenzivnija je sinteza ugljenih hidrata, a pri svetlosti plave boje sinteza belan
č
evina.
Nedostatak svetlosti, tj. mali intenzitet Sun
č
evog zra
č
enja nepovoljno uti
č
e na vo
ć
ke i vinovu
lozu. Intenzitet svetlosti uti
č
e na proces fotosinteze, na prinos i kvalitet plodova, kao i na rast i opšte
4
Toplotni uslovi
Toplota predstavlja jedan od najvažnijih ekoloških
č
inilaca, koji uti
č
e na intenzitet fotosinteze,
disanja, transpiracije, apsorpcije vode i mineralnih mate-rija, reguliše trajanje i tok fenoloških faza,
odre
đ
uje visinu i kvalitet prinosa.
Toplotne uslove neke sredine odre
đ
ujemo na osnovu vrednosti temperature. Ve
ć
i deo Srbije
koji obuhvata nizijski deo, doline reka i blago zatalasana brdska podru
č
ja ima srednju godišnju
temperaturu vazduha izme
đ
u 10 i 12
o
C (sl. 2.3).
P A L I ]
S O M B O R
V R B A S
K I K I N D A
Z R E N JA N I N
V R [ A C
S R E M S K A M I T R O V I C A
[ A B A C
L O Z N I C A
V A L JE V O
B E O G R A D
S M E D E R E V O
S . P A L A N K A
K R A G U JE V A C
B E L A C R K V A
@A G U B I C A
N E G O T I N
U @I C E
S JE N I C A
K R A L JE V O
N O V I P A Z A R
] U P R I JA
K R U [ E V A C
N I [
Z A JE ^ A R
P I R O T
K .M I T R O V I C A
P E ]
P R I Z R E N
D R A G A [
L E S K O V A C
P R I [ T I N A
S U R D U L I C A
V R A N JE
U R O [ E V A C
^ A ^ A K
Sl. 2.3. Prostorna raspodela srednje godišnje temperature
vazduha (
o
C) u Srbiji (1961-1995)
Viši delovi imaju niže srednje godišnje temperature,
č
ije vrednosti zavise od nadmorske visine i
mogu se približno odrediti na osnovu vrednosti verti-kalnog temperaturnog gradijenta (sa porastom
nadmorske visine temperatura vazduha se prose
č
no smanjuje za 0,5
o
C). Srednja vegetaciona
temperatura vaz-duha (april-oktobar) ima sli
č
an prostorni raspored (slika 2.4) kao i srednja godi-
šnja temperatura vazduha.
11
10
9
8
< 8
5
P A L I ]
S O M B O R
V R B A S
K I K I N D A
Z R E N JA N I N
V R [ A C
S R E M S K A M I T R O V I C A
[ A B A C
L O Z N I C A
V A L JE V O
B E O G R A D
S M E D E R E V O
S . P A L A N K A
K R A G U JE V A C
B E L A C R K V A
@A G U B I C A
N E G O T I N
U @I C E
S JE N I C A
K R A L JE V O
N O V I P A Z A R
] U P R I JA
K R U [ E V A C
N I [
Z A JE ^ A R
P I R O T
K .M I T R O V I C A
P E ]
P R I Z R E N
D R A G A [
L E S K O V A C
P R I [ T I N A
S U R D U L I C A
V R A N JE
U R O [ E V A C
^ A ^ A K
Sl. 2.4. Prostorna raspodela srednje temperature vazduha (
o
C)
za period april - oktobr u Srbiji (1961-1995)
Od mogu
ć
ih šest termi
č
kih tipova po Kerneru, na prostoru Srbije zastupljena su tri: poja
č
ano
kontinentalni, umereno kontinentalni i planinski tip (slika 2.5). Suštinska razlika izme
đ
u tipova
toplotnih režima po Kerneru leži u preraspodeli toplote po pojedinim periodima tokom godine.
Jesen je toplija od prole
ć
a u oblastima umereno kontinentalnog i planinskog top-lotnog režima, dok
je u oblastima poja
č
ano kontinentalnog režima prole
ć
e toplije godišnje doba od jeseni. Na svim
lokacijma u Srbiji najtopliji mesec je juli, a najhladniji januar. Najmanja godišnja kolebanja
temperature imaju planinska podru
č
ja, a najve
ć
a lokacije sa poja
č
ano kontinentalnim toplotnim
režimom. Godišnji hod temperature vazduha prikazan je na slici 2.6. za Negotin - lokaciju sa
velikom godišnjom amplitudom (23
o
C) i Zlatibor - lokaciju sa rela-tivno malom godišnjom
amplitudom temperature vazduha (19,6
o
C).
17
16
15
14
13
< 13
