Kliničko-epidemiološka analiza pacijenata sa
febrilnim epileptičnim statusom
Univerzitetska dečja klinika
Medicinski fakultet
Univerzitet u Beogradu
Sažetak
Uvod:
Febrilni epileptički status(FES) podrazumeva febrilne konvulzije trajanja najmanje 30
minuta ili serije kraćih napada između kojih ne dolazi do oporavka svesti bolesnika.
Cilj:
Kliničko-epidemiološka analiza pacijenata sa FES-om
Materijal i metode:
Retrospektivnom studijom u periodu od 1987. do 2011. obuhvaćeno je 182
pacijenta sa FES-om koji su ispitivani i lečeni u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu.
Analizirani su podaci o trudnoći i porođaju,porodičnoj anamnezi,uzrastu prvog
napada,neurološkom statusu,EEG nalazu,preporučenoj terapiji i kasnijoj pojavi epilepsije.
Rezultati:
Od 182 pacijenta 51,1% je muškog i 49,9% ženskog pola.Uzrast javljanja prvog
napada kretao se od 3. do 153. meseca života i bio je u vezi sa kasnijom pojavom epilepsije. Kod
82,3 % pacijenata zabeležen je dobar ishod, kod 17,7% dolazi do kasnije pojave epilepsije. Kod
79% ispitanika neurološki nalaz je bio uredan. Izmenjeni neurološki nalaz zabeležen kod 21 %
dovodi se u vezu sa kasnijom pojavom epilepsije. Kod 39,6% porodična anamneza je bila
pozitivna. Od svih ispitanih pacijenata njih 23,6% je imalo afebrilne napade.Više od jednog
napada imalo je 14,8 % ispitanika i uočena je veza između većeg broja napada i kasnije pojave
epilepsije. Trudnoća i porođaj su bili uredni kod 93,2%, bilo je 4,5% preterminske dece, dok se
kod 2,3% radilo o patološkoj trudnoći. Bez terapije je bilo 35,9% pacijenata, intermitentnu
terapiju je primalo 35,4% ,a kontinuiranu 28,7%. Najveći broj pacijenata(75,8 %) je imao uredan
EEG nalaz.
Zaključak:
Febrilan epileptički status predstavlja urgentno stanje u medicini koje zahteva brzu i
odgovarajuću medicinsku negu, sprovodjenje dijagnostičkih i terapijskih postupaka kojima treba
sprečiti komplikacije i moguće sekvele do kojih može doći.
Conclusion:
Febrile epileptic status represents the urgent condition in medicine which needs
adequate diagnosis and prompt treatment. and treatment that are to prevent possible
complications and consequences.
Keywords
: febrile epileptic status, febrile convulsiones, epilepsy, neurologic finding, afebrile
seizures
Uvod
Dečije konvulzije (dečiji fras,febrilni napadi) su najčešći akutni simptomatski epileptični
napadi koji nastaju u ranom detinjstvu. Označavaju napade koji su izazvani povišenom telesnom
temperaturom u toku infekcije koja nije zahvatila centralni nervni sistem. Obično nastaju u
sklopu respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva virusne etiologije ili enterokolitisa (1).
Manifestuju se uglavnom kao generalizovani toničko-klonički napadi koji se najčešće javljaju
kod dece uzrasta od 6 meseci do 6 godina (90% u uzrastu pre 3. godine života) .
Genetska predispozicija ima važnu ulogu u njihovom nastanku. Način nastanka još uvek
nije poznat, ali veliki broj studija ukazuje da postojanje mutacija na većem broju gena povećava
mogućnost nastanka febrilnih konvulzija (3,4,5,6,7,8). Prvi rezultati koje su izneli Walles i
Berkovic ističu da je za pojavu febrilnih konvulzija odgovoran gen na dugom kraku hromozoma
8 (9).
Ovi neurološki poremećaji nose visok rizik od nastanka recidiva (30-40%). Rizični faktori
za pojavu recidiva su : prvi febrilni napad pre prve godine života, napadi pri temperaturi do 38,5
stepeni, pozitivna porodična anamneza kod najbližih srodnika, kratkotrajna bolest pre pojave
febrilnog napada, pojava složenih febrilnih napada.
Klinički se mogu podeliti na proste i kompleksne napade. Kod oba tipa postoji gubitak
svesti. Prosti napadi su češći i traju kraće od 15 minuta,ne ponavljaju se u toku 24h, simetrični su
