1. P
OJAM
I
KARAKTERISTIKE
KLINIČKO
PRAVNOG
OBRAZOVANJA
?
Kliničko pravno obrazovanje je interaktivan metod interakcije studenata prava koji ima za cilj da ih obuči
u nekim praktičnim veštinama koje će im biti potrebne da bi svoju buduću profesiju obavljali savesno,
kopententno i sa visokim profesionalnim moralom.
Kliničko pravno obrazovanje ima dve glavne svrhe:
preventivni cilj jeste da se student uči praktičnim veštinama i profesionalnoj odgovornosti, dajući
mogućnost da primenjuju pravo na žive ljude u stvarnim životnim situacijama, te da na taj način
postanu svesni sopstvene odgovornosti pred klijentima, sudom i svojom profesijom;
pravna klinika jeste da obezbedi besplatno pravnu pomoć za siromašne, izbeglice, žrtve porodičnog
nasilja, rome i oni koji ne zavise od rizika socijalne isključenosti.
2. I
STORIJSKI
RAZVOJ
PRAVNIH
KLINIKA
?
Početak uvođenja i primene koncepta, kliničko pravno obrazovanje nastao je u SAD početkom 20 veka.
Ideja se pojavila kao rezultat procene da tradicionalni akademski kurikulum na pravnim fakultetima,
može dobro da obučava pravnim principima, ali je neophodno i praktično iskustvo da bi se znalo kako
treba primenjivati te pravne principe konkretno i sa razumevanjem. Početkom rada pravne klinike na
fakultetima obeleženo je osnivanje klinike za građansko pravo 2002 godine. Od nedavno, pravne klinike
funkcionišu i u našem najbližem okruženju u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Podgorici, Nišu i
Novom Sadu.
3.
P
OJAM
I
PRAVNA
PRIRODA
ADVOKATURE
?
Advokatura je samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.
Samostalnost i nezavisnost advokature utvrđuje se: samostalnost i nezavisnost bavljenja advokaturom,
pravo stranke na slobodan izbor advokata, organizovanje advokata u advokatsku komoru Srbije i
advokatske komore u njenom sastavu kao samostalne i nezavisne advokature, donošenjem opštih akata od
strane komora i odlučivanju u prijem u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.
4. I
ZVORI
PRAVA
ADVOKATURE
?
Glavni izvor prava advokature je Zakon o advokaturi. Pravni osnov i položaj advokature kao profesije
zavise od normi koje uređuje advokatura. Pravo advokature predstavlja skup pozitivnih normi koje
regulišu način obavljanja ove profesije. Pravo advokature regulisano je različitim granama prava. Pravne
norme i pravna pravila koje uređuju advokaturu po pravilu se dele na 4 celine:
Protivpravnog je karaktera i tretira odnos advokata i nalogodavca (reguliše obligacione odnose);
Organizacionopravnog je karaktera i norme koje ulaze u ovu celinu bliske su pravu privrednog
društva (Zakon o advokaturi, Zakon o privrednim društvima, Zakon o radnim odnosima);
Tiče se statusnog položaja advokata (Zakon o advokaturi) - upis u imenik advokata i udruživanje u
advokatsku komoru;
Pravna pravila staleškog karaktera koja su sadržana u aktima koje donose advokatska udruženja,
advokatske komore i primenjuju se samo na pripadnike advokatske profesije.
5. U
STAVNI
POLOŽAJ
ADVOKATURE
?
Advokatura je dobila mesto u odeljku koji uređuje pravosuđe, iako je ona organski deo pravosuđa. Nije u
Ustavu izričito određeno kao samostalna profesija, niti je uređena u oblasti preduzetništva. Ustav RS
pominje advokaturu samo u okviru odredbi koje regulišu pravnu pomoć advokata. Advokatura se pominje
u odredbi koja predviđa na pravo pravnu pomoć, što se navodi da pravnu pomoć pruža advokatura, kao i
službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave.
Pravna priroda advokature izvodi se iz prava građanja na:
Pravnu pomoć;
Pravo na pravično suđenje;
Posebna prava okrivljenog;
Pravnu sigurnost u kaznenom pravu;
Pravo na rehabilitaciju i nadoknadu štete.
Pravna priroda advokature ima derivativan ustavni položaj i prava građana.
6. M
ESTO
ADVOKATURE
U
SISTEMU
PRAVOSUĐA
?
Ustavni položaj advokature utvrđujemo analizom sadržine zakonskih tekstova koji tretiraju advokaturu
bilo kao organ u jedinstvenom sistemu pravosuđa, bilo kao slobodnu profesiju. Zakon o advokaturi
određuje advokaturu kao nezavisnu i samostalnu profesionalnu delatnost pružanja pravne pomoći u
ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i interesa građana. Potvrdu o donošenju
advokature dodaje i kodeks koji ističe da je advokatura slobodna profesija i da je advokat poseban činilac
pravosuđa.U Ustavu RS advokatura nije dobila adekvatan tretman u odeljku o pravosuđu niti je dobila
drugi odgovarajući samostalni tretman iz koga bi mogli da razumemo njenu prirodu, funkciju i mesto
organa u sistemu pravosuđa. Kodeks predviđa poseban odeljak u kojem ističe nezavisnost advokatske
profesije kao i samostalnost advokata u radu i donošenju odlukakao osnovne vrednosti i predpostavke za
vršenje advokatske profeisje. Advokat je dužan da čuva nezavisnost svoje profesije i da u svom
profesionalnom radu i odlučivanju postupa slobodno. Advokatura je neophodan faktor unutrašnje
organizacije sudova.
7. N
EZAVISNOST
ADVOKATURE
OD
DRŽAVE
?
Država se ne meša u zavisnost advokata ili bar ne bi smela da se meša. Advokatura predstavlja obavljanje
advokatske službe. To je značajna institucija za pravilno funkcionisanje pravosudnog sistema. Neophodan
uslov za pravilno funkcionisanje advokature je nezavisnost ove institucije od države, sudova, kao i od
stranaka koje advokati zastupaju.
8. N
EZAVISNOST
ADVOKATURE
OD
STRANAKA
?
Pitanje da li je advokat nezavistan od stranke je komplikovano i složeno. Treća lica advokata vide
isključivo kao zastupnika stranke. Zato se smatra da on može biti nezavistan u odnosu na stranku koja mu
je poverila mandat. Prema kodeksu izričito je naglašena obaveza da advokat tokom izvršenja tuđih
naloga ostane nezavistan u odnosu na nalogodavca. Da bi advokat očuvao nezavisnost prema klijentu,
potrebno je da poseduje izuzetno pravničko znanje. Svaki advokat je čovek sa slabostima i manama.
Mnogo advokata u praksi podležu iskušenjima nekritički prihvata naloge svojih klijenata i koristeći
praznine u regulativi stvara povoljniji imovinski ili procesni položaj za klijente. Pravni osnov svake
advokatske delatnosti je ugovor o nalogu između advokata i njegove stranke. Kada se taj ugovor zaključi
advokat ne sme sebe da dovede u podređen položaj u odnosu na svoju stranku. Dužan je da ugovorom
obezbedi ravnopravnost sa svojim klijentom. Obavezuje se da će izvršiti usluge koje su profesionalne,
specifične i u skladu sa dobrim funkcionisanjem pravosuđa. Plaćanje se vrši striktno prema zakonu,
prema propisanoj advokatskoj tarifi.
9. N
EZAVISNOST
ADVOKATURE
OD
DRUŠTVA
?
Samostalnost, nezavisnost i javni značaj advokature. Advokatura je nezavisna i samostalna služba
pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:
1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;
2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;
3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao
samostalne i nezavisne organizacije advokata;
(materijalna) etiku vrednosti
13. O
DNOS
ADVOKATA
I
KLIJENTA
?
Odnosi između advokata i klijenata moraju biti zasnovani na poverenju. Advokat će u obavljanju svoje
profesionalne delatnosti postupati samo onda kada za to ima ovlašćenje stranke. Advokat je dužan da
pruži pravnu pomoć svakom licu izuzev kada mu je u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AK RS
i drugim aktima može uskratiti. Advokat može uskratiti pružanje pravne pomoći i zbog ubeđenja da takvu
pravnu pomoć ne može sa uspehom pružiti u odgovarajućem postupku, ako su izgledi za uspeh minimalni
ili nikakvi, ako su zahtevi stranke nerealni, ako ona neopravdano odbija da izmiri svoje materijalne
obaveze prema ranijem advokatu, ako je advokat bolestan, ako je preopterećen poslovima ili ako postoje
neki drugi opravdani razlozi. Odbranu okrivljenog, u pravilu, ne treba odbiti, osim u slučajevima
utvrđenim Zakonom o advokaturi, Statutom AK RS, te drugim opštim aktima. Obaveza je advokata da
navede razloge odbijanja pružanja pravne pomoći. Kad prihvati pružanje pravne pomoći, advokat je
dužan savesnim i stručnim radom opravdati ukazano poverenje od lica koje ga je izabralo za svog
pravnog zastupnika. Advokat mora uvek da deluje u najboljem interesu klijenta, mora da stavi taj interes
čak i ispred svog ličnog interesa i interesa svojih kolega. Advokat nikada ne sme klijentu prouzrokovati
nepotrebne troškove, pa je u obavezi, ako je to u interesu klijenta, postojeći spor da reši vansudskim
putem. Ukoliko je lice koje zastupao besnog ponašanja, advokat je dužan da ga upozori na štetne
posledice vođenja postupka, pa ukoliko i dalje ostaje pri svom stavu, advokat može samo iz tog razloga
otkazati punomoć. Ukoliko utvrdi da klijent koga brani ili zastupa daje neistinite podatke ili navode,
neistinite činjenice u predmetu, advokat može otkazati pružanje pravne pomoći. Takav otkaz punomoći
advokat može učiniti iz svih onih razloga zbog kojih može odbiti pružanje pravne pomoći, pri čemu je
obavezan najmanje 30 dana nakon otkaza punomoći preduzimati sve radnje u cilju onemogućavanja
nastupanja štetnih posledica po lice kojem je otkazao punomoć. Advokat je dužan da se prema klijentu
odnosi sa poštovanjem i ljubaznošću. Advokat je dužan da pravnu pomoć pruži tako što će posvetiti svu
svoju savesnost, poštenje i odanost licu koje zastupa u skladu sa pravilima ovog kodeksa. Lica sa
protivrečnim interesima advokat neće zastupati. Ukoliko ta protivrečnost nastupi u toku postupka,
advokat je obavezan otkazati punomoć. Pri tome advokat ne može savetovati, zastupati ili delovati u
interesu dva ili više klijenata po pitanju istog predmeta ako u njemu postoji sukob interesa. Ukoliko
postupa u dvostranim ili višestranim pravnim poslovima kao punomoćnik svih lica, advokat je dužan da
podjednako štiti interese svih bez obzira na to ko plaća naknadu za rad. Prilikom preuzimanja predmeta
advokat je dužan uzeti iscrpnu informaciju te upoznati lice sa procenom o trajanju postupka, troškovima
postupka i nagradom za rad. Pri tome advokat preuzima zastupanje samo onoliko predmeta koliko može
stručno, savesno i ažurno zastupati, a lica koja ne može primiti upućuje drugom advokatu. Ako advokat
pruža pravnu pomoć većem broju stranaka u istom predmetu dužan je podjednako štititi interese svih bez
obzira na to ko je od njega zatražio pravnu pomoć i ko mu plaća nagradu. Ako više advokata pruža
pravnu pomoć u istoj kancelariji, protivnom stranom smatra se svaki procesni protivnik sa bilo kojom
strankom kancelarije. Za vreme zastupanja advokat ne može preuzeti zastupanje trećih lica kao protivnika
zastupanog u drugoj pravnoj stvari sve do okončanja zastupanja. Lično poznanstvo advokata sa
protivnom stranom jeste opravdan razlog za odbijanje zastupanja, a ukoliko i prihvati takvo zastupanje,
pre toga mora obavestiti svoju stranku i informisati je o toj činjenici.
14. A
DVOKATSKA
TAJNA
?
Advokatska tajna - advokat je obavezan čuvati kao advokatsku tajnu sve što mu je stranka poverila,
izuzev ako je advokat oslobođen ove obaveze na osnovu izričitog ili prećutnog odobrenja stranke, pod
kojim se, između ostalog, podrazumevaju slučajevi i kad je stranka pokrenula disciplinski postupak protiv
advokata, kada je to nužno radi odbrane advokata u krivičnom postupku koji je protiv njega pokrenut,
kada advokat posumnja da predstoji izvršenje težeg krivičnog dela i kada advokat pokrene parnicu radi
namirenja troškova i izdataka koje mu stranka duguje. Advokatsku tajnu dužna su čuvati i druge osobe
koje rade ili su radile u advokatskoj kancelariji, zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili advokatskom
društvu.
15. P
RESTANAK
ODNOSA
ADVOKAT
–
KLIJENT
?
Odnos advokat - klijent prestaje: Kada klijentu advokat nije potreban; kada advokat otkaže punomoćje; u
toku postupka kada klijent otkaze punomoćje advokatu.
16. Z
ABRANA
REKLAMIRANJA
ADVOKATA
?
Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.
Zabrana reklamiranja i dopušten I način predstavljanja bliže se uređuju statutom advokatske komore i
kodeksom. Advokat ne sme javno da hvali svoje znanje i sposobnosti niti da se reklamira. Smatraće se da
advokat krši zabranu reklamiranja, naročito kada:
ističe, deli ili u javnim medijima, u elektronskom predstavljanju i u drugim publikacijama objavljuje i
nudi svoje usluge, ili kada dozvoljava da takve ponude budu unete u oglase i reklamni material drugih
pravnih ili fizičkih lica;
organizuje ili koristi usluge posrednika, agenata ili trećih lica koji ga reklamiraju, a naročito kada u tu
svrhu dogovara upućivanje klijenata sa licima u pritvoru ili zatvoru i licima zaposlenim u policiji,
sudu, tužilaštvu, upravi i drugim organima vlasti;
daje drugome svoje posetnice ili blanko punomoćja radi dalje raspodele potencijalnim klijentima;
označava kancelariju, njen štampani materijal i druga obeležja (tabla, pečat, memorandum, posetnice)
na preterano upadljiv i neodmeren način;
daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim
osobama;
traži da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodiče i slične priručnike kao izuzetni advokat ili
u okviru grupe izuzetnih advokata;
na senzacionalistički ili samohvalisavni čin predstavlja u javnosti svoje predmete, sposobnosti i
uspehe.
Ne smatra se reklamiranjem iznošenje osnovnih podataka o rođenju, školovanju, naučnom ili stručnom
usavršavanju, objavljenim radovima, opredeljenju za određenu granu prava, poznavanju stranih jezika,
društvenim i profesionalnim funkcijama advokata i obaveštenje o stručnoj spremi i poznavanju stranih
jezika saradnika u advokatskoj kancelariji, ukoliko se ovi podaci predstave u štampanom materijalu koji
se daje strankama i klijentima, ili u sredstvima elektronske komunikacije, na odmeren način, istinito i bez
samohvale.
17.
PRAVILA O ADVOKATSKOJ KANCELARIJI?
Advokat može da ima samo jednu advokatsku kancelariju. Mesto i uređenje advokatske kancelarije
moraju biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske
tajne, saglasno merilima utvrđenim aktom Advokatske komore Srbije. Advokat može pružati pravnu
pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima,
rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova. Izuzetno, zbog posebnih okolnosti
slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji
stranke. Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije na teritoriji iste
advokatske komore, nadležnoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promene sedišta.
18. ADVOKATSKI PEČAT, NAGRADA I NAKNADA TROŠKOVA?
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi
Advokatska komora Srbije. Visina nagrade za rad advokata utvrđuje se u zavisnosti od vrste postupka,
preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne. Visina nagrade za odbrane po službenoj
dužnosti, utvrđuje se aktom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Advokat je dužan da
klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove. Obračun o
nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku. Advokat ima
pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenom i
adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju. Advokatsko
ortačko društvo ima pečat koji sadrži naziv advokatskog ortačkog društva i adresu sedišta društva.
Advokat je dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat.
19. INTERAKCIJE ADVOKATA?
Interakcija je uzajamno dejstvo nekih činilaca (naslednih, sredinskih, personalnih) u oblikovanju jedinke,
međudejstvo organizma i fizičke i društvene sredine, kao i međuzavisnost samih psiholoških pojava. U
