Visoka škola primenjenih strukovnih studija
VRANJE
Semniraski rad
Predmet:Pogonski agregati
Tema:Klipni motori SUS koji koriste teska tecna goriva(dizel gorivo i
mazut)
Profesor: Student:
dr Božidar Krstić Vanja Đoređević 277/DS
SADRZAJ
1.Uvod.........................................................................................1
2.Podela motora SUS.................................................................2
3.Konstruktivno izvodjenje klipnih motora SUS..........................4
4.Princip rada klipnih motora SUS koji koriste teska teska tecna
goriva.........................................................................................6
5.Karakteristike klipnih motora SUS koja koriste teska tecna
goriva........................................................................................7
6.Primeri primene klipnih motora SUS koji koriste teska tecna
Goriva.........................................................................................8
7.Teska tecna goriva(Dizel gorivo i mazut)................................9
8.Neispravnosti koje se javljaju u eksploataciji i nacin njihovog
otkrivanja i otklanjanja..............................................................10
9.Zakljucak................................................................................12
10.Literatura...............................................................................13
PODELA MOTORA SUS
Tokom razvoja motora realizovane su razlicite varijante klipnih motora SUS koje su sa obzirom na
svoje osobenosti nasle primenu u razlicitim oblastima transporta, industrije, poljoprivrede,
mehanizacije… Te varijante su se usavrsavale i dostigle odredjene specificnosti prilagodjene
zahtevima primene, tako da je moguce izvrsiti neke podele klipnih motora SUS.Prema nameni
klipni motori SUS se dele na:Stacionarne (primenjuju se na generatorima elektricne struje,
pumpama za polivanje…) Transportne (ugradjuju se u lokomotive, automobile, traktore,
avione,camce, brodove).
Prema vrsti primenjenog goriva klipni motori SUS dele se na:
Motore koji koriste laka tecna goriva (benzin, kerozin)
Motore koji koriste teska tecna goriva (dizel, mazut)
Motore koji koriste gasna goriva (zemni gas, tecni naftni gas)
Konstruktivna koncepcija i karakteristke klipnih motora SUS su prevashodno odredjene osobinama
goriva. Postojanje neke vrste goriva uzrokuje i adekvatnu konstrukciju motora koji ce
koristiti to gorivo. Kako se iz nafte dobijaju benzin i dizel gorivo, danas postoje OTO motori koji
koriste benzin i dizel motori koji trose dizel gorivo.
Prema nacinu pripremanja smese za sagorevanje klipni motori SUS dele sena:
Motore sa spoljasnjim obrazovanjem smese
Motore sa unutrasnjim obrazovanjem smese
U ovoj podeli spoljasnja priprema smese podrazumeva da se smesa za sagorevanje (mesavina
goriva i gasova) priprema spolja, van cilindra motora, u posebnom uredjaju. To su OTO motori sa
karburatorom, mesacem za gas ili ubrizgavanjem benzina u usisni sistem. Kod motora sa
unutrasnjom pripremom smese za sagorevanje u toku usisavanja u cilindre ulazi cist vazduh, a
smesa za sagorevanje se priprema posle sabijanja neposredno pre i u toku sagorevanja, kada se
u cilindar pod visokim pritiskom ubrizgava odredjena kolicina goriva.
Prema nacinu upaljenja smese klipni motori SUS dele se na:
Motore sa stranim upaljenjem smese
Motore sa samopaljenjem smese goriva i vazduha usled visoke temperature.
U prvu grupu spadaju OTO motori koji imaju posebne sisteme a stvaranje stranog izvora upaljenja
smese–varnica na elektrodama svecice koja se nalazi u komori za sagorevanje. Varnicu stvara
sistem za paljenje.
U drugu grupu motora SUS spadaju dizel motori koj nemaju sistem za paljenje, ali zato moraju
imati velike stepene kompresije radi stvaranja dovoljno visokih temperatura smese na kraju
sabijanja. Vrednosti temp. smese na kraju sabijanja moraju prevazilaziti temperaturu samopaljenja
smese.
2
Prema nacinu ostvarenja radnog ciklusa klipni motori SUS dele se na:
Jednotaktne sa i bez nadpunjenja
Dvotaktne sa i bez nadpunjenja
Trotaktne sa i bez nadpunjenja
Cetvorotaktne sa i bez nadpunjenja
Pod jednim taktom podrazumevamo jedan hod klipa od SMT do UMT ili obrnuto, odnosno jedan
poluobrtaj kolenastog vratila. Kod jednotaktnih motora se citav radni ciklus u cilindru
motora ostvari za jedan takt–jedan poluobrtaja kolenastog vratila. Kod dvotaktnih motora radni
ciklus se zavrsava za dva takta– za jedan pun obrtaj kolenastog vratila. Kod trotaktnih motora za
obavljanje radnogciklusa potrebna su tri hoda ili tri poluobrtaja kolenastog vratila, dok kod
cetvorotaktnih motora radni ciklus se ostvari za dva puna obrtaja kolenastog vratila, odnosno cetiri
takta.
Prema nacinu regulisanja pri promeni opterecenja klipni motori SUS dele sena:
Motore sa kvalitativnim nacinom promene opterecenja
Motore sa kvantitativnim nacinom promene opterecenja.
Motore kod kojih se opterecenje menja kombinacijom prethodna dva nacina.
U prvu grupu motora spadaju dizel motori kod kojih se snaga menja tako sto se u priblizno istu
kolicinu vazduha na kraju sabijanja ubrizgava razlicita kolicina goriva. Povecanje snage
se ostvaruje ubrizgavanjem vece kolicine goriva i obrnuto.Pri tom se menja koeficijent kolicine
vazduha–kvalitet smese sto je i uzrok ovakvom nazivu–kvantitativni nacin promene opterecenja.
U drugu grupu spadaju OTO motori koji zbog prirode procesa sagorevanja mogu da rade samo u
malom intervalu promene koeficijenta kolicine vazduha, pa se kod njih snaga menja promeneom
kolicine smese koja ulazi u cilindar pri priblizno const. odnosu goriva i vazduha–kvalitetu.
U trecu grupu spadaju tzv. hibridni motori koji snagu menjaju promenom i sastava i kolicine smese.
Prema konstrukciji klipni motori SUS dele se na:
Klipne motore sa pravolinijskim kretanjem klipova
Klipne motore sa rotacionim kretanjem klipa–Wankel motori
Prema vrsti sistema za hladjenje klipni motori SUS dele se na:
Motore SUS hladjene tecnostima
Motore SUS hladjene vazduhom
Motore SUS sa kombinovanim hladjenjem (glava motora se hladi tecnoscu, a blok vazduhom).
