MEGATREND UNIVERZITET
BEOGRAD
PREDMET: UPRAVLJANJE NOVIM TEHNOLOGIJAMA I
INOVACIJAMA
TEMA: KLJUČNE KOMPONENTE POSLOVNOG AMBIJENTA NA
POČETKU TREĆEG MILENIJUMA
Mentor: Student
1
SADRŽAJ
Red.
br.
Naziv poglavlja
Stranica
UVOD
3
1.
STRATEŠKA KONKURENTNOST
4
2.
OKRUŽENJE I POSLOVANJE PREDUZEĆA U TREĆEM
MILENIJUMU
7
2.1.
Konkurentska sposobnost i orijentisanost preduzeća
7
3.
ORIJENTISANOST DOMAĆIH PREDUZEĆA NA
MEĐUNARODNI BIZNIS
8
4.
GLOBALNE DETERMINANTE RAZVOJA MEĐUNARODNOG
BIZNISA
9
ZAKLJUČAK
11
LITERATURA
12
2
danas preko potrebno. Razvijanje liderstva je dug i rizičan proces koji nosi sa sobom gomile
izazova. Ipak rizik bi trebalo preuzeti kako bi rezulatati bili povoljni.
1. STRATEŠKA KONKURENTNOST
Ključnu polugu međunarodne integrisanosti čini postavljanje i ostvarivanje održive
strateške prednosti. Konkurentska prednost predstavlja realnu osnovu ili racionalan način na koji
konkretna organizacija može da se pojavi ili nadmeće na nekom tržištu kako bi ostvarila neke
svoje definisane ciljeve. Najvažnije izvore konkurentske prednosti, kako na nivou jedne firme
tako i na nivou jedne zemlje, treba aktivno i permanentno tražiti. Dakle nije više presudno imati
niske troškove, jeftinije sirovine i ostalo što spada u tradicionalnu paradigmu.
Stvaranje konkurentskih prednosti je naročito bitno na nivou preduzeća, mada su
aktivnosti potrebne za njihovo stvaranje i održavanje u međunarodnim uslovima izuzetno
kompleksne. Ovo je posebno izraženo u pojedinim granama koje su se globalizovale ili su na
putu globalizacije. Iz tog razloga su strateški okviri konkurentske prednosti veoma značajni za
efektivno, efikasno i rentabilno poslovanje. Postoje i drugi načini postizanja rentabilnosti kao što
je traženje državne zaštite (kurs, stimulacije), ostvarivanje profita i dobiti na tržištu kroz
nedovoljna ulaganja (monopolski položaj) ili izbegavanje globalnih industrijskih grana ali za
ovakva rešenja se, po pravilu, plaća visoka cenu kada dođe vreme. U svetu se pod
konkurentskom prednošću podrazumeva relativno veća moć odnosno snaga neke kompanije,
jednog proizvoda ili jedne ekonomije u odnosu na druge.
Ključni aspekt međunarodnih poslovnih trendova do skoro je bila
multinacionalizacija proizvodne funkcije putem različitih formi međunarodnih podugovornih
veza i angažovanja lokalno raspoloživih resursa. Pokretačka snaga nalazila se u prenosu
konkurentske prednosti kompanija "principala" koja je omogućavala redukciju varijabilnih
troškova (prvenstveno radne snage) kroz lociranje delova proizvodnog lanca na različim
lokacijama (a posebno u zemljama u razvoju zbog jeftine radne snage). Međunarodna podela
rada doprinosila je snažnom rastu intraindustrijske razmene kao i razvijanju novih investicionih i
tehnoloških veza različitih kompanija kao i do ekonomskih relacija između vodećih razvijenih i
zemalja nižeg stepena razvoja. To je sa svoje strane bio značajan faktor relativno uspešnog
afirmisanja koncepta izvozno orijentisane industrijalizacije (posebno u Aziji) tokom započinjanja
tzv. trećeg talasa globalizacije koji je uneo i neke nove momente u daljem toku događaja.
Osnovu strateških prednosti svakog učesnika u savremenim ekonomskim tokovima
čine dostignute konkurentske prednosti koje nastaju u procesu specifičnog objedinjavanja napora
u procesu njihovog integralnog kreiranja - na makro i mikro nivou.
Savremena kretanja dovela su do krupnih pomeranja u shvatanju i ostvarivanju
konkurentskih prednosti preduzeća kao baznog oslonca efikasnosti ukupnih pa i međunarodnih
poslovnih aktivnosti. U mnogim industrijama odnos fiksnih troškova prema varijabilnim je
dostigao nivo koji je pomerio naglasak u definisanju konkurentske strategije na druge osnove
Ranije je bilo nužno relativizovanje varijabilnih troškova kako bi se "pokrili" sopstveni fiksni
troškovi međutim porast učešća fiksnih u ukupnim troškovima označava povećani značaj fiksnih
troškova usled tehnološkog napretka na račun opadanja, recimo komponente radne snage kao
varijabilnog troška u ukupnim proizvodnim troškovima.
Snažan porast značaja ulaganja u istraživanje i razvoj proizvoda ili stvaranje svetske
marke
(brand) dobijaju sada posebno mesto. Ove fundamentalne promene su postale vidljive na
primeru mnogih grana i firmi (naročito kod robe široke potrošnje). Ranije oslanjanje na računicu
sa varijabilnim troškovima (radna snaga, sirovine itd.) davalo je izgovor rukovodstvu firme da
4
