4
2.Biografija
Mihailo Obrenović je bio najmlađe dete kneza Miloša i kneginje Ljubice. Rodio se 4.
septembra (16. septembar po gregorijanskom) 1823. u Kragujevcu. Detinjstvo je proveo u
Kragujevcu, pa zatim Požarevcu i Beogradu. Osim Mihaila, Miloš i Ljubica su imali još Milana,
Todora, Mariju, Gabrijela, Savku (Jelisavetu) i Petriju. Petrija se udala u Zemunu za jednog
običnog trgovca, Todora Hadži Bajića. Druga kći Savka udala se za bogatog srpskog plemića
Jovana Nikolića u Temišvaru.
Mihailo je završio školovanje u Požarevcu, da bi se zatim sa svojom majkom preselio u
Beč. Njegov stariji brat Milan i Obrenović je dobio presto po pravu nasledstva 1. juna 1839.
Međutim, bio je slabog zdravstvenog stanja i često je poboljevao. Vladao je svega nepunih mesec
dana i umro 8. jula 1839. u Beogradu. Nakon njegove smrti u Beogradu su se skupili narodne
starešine i odlučile da se na presto dovede drugi Milošev sin Mihailo Obrenović.
Slika 1. Mladi Mihailo Obrenović (Izvor:
https://sr.wikipedia.org/
)
5
2.1 Prva vladavina Mihaila Obrenovića i izgnanstvo
U to vreme Mihailo Obrenović se nalazio u Bukureštu, na jednom posedu svoga oca.
Narodne starešine su poslale kneginju Ljubicu i Antu Protića u Rumuniju, da dovedu kneza
Mihaila. Knez je pre dolaska u Srbiju, otišao sa svojom majkom kod turskog sultana Abdul
Medžida, koji ga je dočekao sa velikim počastima. Sultan mu je tada podario zvanje mušira i
odlikovao ga ordenom Iftihara. Praćen svojom svitom, knez Mihailo odlazi u Srbiju 2. marta 1840.
godine.
Na kneževski presto stupio je prvi put, 26. juna 1839. (po starom kalendaru) i vladao je do
25. avgusta 1842. godine. Pošto je bio maloletan, određeno mu je Namesništvo (Jevrem
Obrenović, Toma Vučić Perišić i Avram Petronijević). Porta je potvrdila njegov izbor kao
izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio
u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije. Svrgnut je 1842. u buni koju je
predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vučić-Perišić.
Ustavobranitelji su na skupštini izabrali novog Kneza Aleksandra Karađorđevića 1843.
Mihailo Obrenović u izgnanstvu
Nakon bune Tome-Vučića Perišića, knez Mihailo se povukao iz zemlje zajedno sa još
hiljadu svojih pristalica preko Save i Dunava . O njegovoj sudbini odlučili su Austrija i Turska.
Knez Mihailo je upućen zajedno sa svojom majkom i onima koji su krenuli za njim u Banat, na
imanje svoje sestre Savke Nikolić, dok je kneginja Ljubica poslata u Novi Sad, gde su pošli njeni
deveri Jevrem i Jovan. Tu je i umrla 14. maja 1843. Knez Mihailo je sve organizovao oko sahrane
svoje majke u fruškogorskom manastiru Krušedolu. Knez Mihailo je brižljivo čekao kada će se
ponovo vratiti u Srbiju. Uputio je pismo Vučiću i Knićaninu 2. jula 1853. u kojim ih obaveštava da
neće nasilno opet krenuti na Srbiju jer ne želi da gazi preko srpskih leševa.
Nakon Banata, knez Mihailo odlazi u Beč sa svojim ocem, i svim onim koji su ga
poznavali. Tu je raspolagao velikim očevim imanjem. Putovao je po Evropi, ne kao besposlen
čovek, već u potrazi za svojom životnom saputnicom. Mihailo se 1853. godine oženio u Beču
groficom Julijom Hunjadi (1831-1919), iz plemena Hunjadi Janoša - Sibinjanina Janka, čiji je sin
Matija Korvin bio mađarski kralj. U Beču je naučio savršeno da govori francuski i nemački jezik.
