Knjigovodstvena evidencija obaveza

Bosna i Hercegovina
Republika Srpska
Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Fakultet poslovne ekonomije Bijeljina

SEMINARSKI RAD

Knjigovodstvena evidencija obaveza

Profesor:

Studenti:

Prof. dr Rajko Radović

Bojan Makarić
Marijana Obrenović
Dragana Ilić
Nevena Simeunović
Mile Bošković

Bijeljina, maj 2010. godina

Računovodstvo Prof. dr Rajko Radović

SADRŽAJ

Seminarski rad

Računovodstvo Prof. dr Rajko Radović

1. Obaveze – pojam i klasifikacija

Polazeći od osnovne računodstvene jednačine: A=K+O uočava se da su obaveza jedna

od tri osnovne kategorije bilansa stanja odakle proizilazi i njihov značaj za preduzeće i
potreba da se obavezama upravlja. Obaveze kao kategorija značajne su za ostvarivanje
osnovnih ciljeva preduzeća, a to su likvidnost i profitabilnost.

Nepotrebno visoko učešće obaveza u strukturi pasive ugrožava finansijsku stabilnost

preduzeća, stvara visoke troškove po osnovu kamata i sl. Sa druge strane, nedovoljno
prisusustvo obaveza može ugroziti reproduktivni ciklus, bilo zbog nemogućnosti nabavke
faktora proizvodnje, bilo zbog nedostatke novčanih sredstava iz drugih izvora (bankarski
krediti).

Obaveze

se definišu kao sadašnje obaveze pravnih lica proizašle iz prethodnih događaja

za čije se izmirenje očekuje da će stvoriti odliv resursa koji ostvaruju ekonomske koristi. One,
dakle, predstavljaju dužnost ili odgovornost da se nešto izvrši na određeni dan i na određen
način.

Izmirenje obaveza može da se izvrši na više načina:



plaćanje gotovinom,



transferom drugih sredstava ,



pružanjem usluga u vrednosti obaveza ,



zamenom jedne obaveze nekom drugom obavezom po fer vrijednosti,



konverzijom obaveze u vlasnički kapital (ako je to dozvoljeno propisima),



gubljenje obaveze zbog isteka roka ili usled zastarjelosti po zakonu ,



odustajanjem poverioca od potraživanja i sl.

Za potrebe upravljanja obavezama potrebno je razlikovati sadašnje obaveze i buduće

obaveze.

Sadašnje obavez

e predstavljaju obaveze koje su već nastale i koje su evidentirane u

poslovnim knjigama, te za koje postoje obaveze njihovog izmirenja.

Buduće obaveze

nastaju sadašnjim poslovnim aktivnostima, kao što su odluke o

nabavkama, zaduženjima po osnovu kredita i sl. pri čemu obaveze nastaju kada se te odluke
realizuju.Ove obaveze nazivaju se i

potencijalne obaveze.

Komitet za međunarodne

računovodstvene standarde definiše da se ove obaveze knjiže kada je :

a) obaveza vjerovatna
b) njenu visinu moguće razumno procijeniti

Za upravljanje obavezama značajna je i njihova klasifikacija na:

obaveze čiji se iznos može tačno utvrditi,

i one se nazivaju još i pouzdano utvrdivim

obavezama, ako što su obaveze prema dobavljačima po osnovu primljenih kredita,
obaveze po izdatim hartijama o vrijednosti, obračunatim zaradama i naknadama
zarada,obračunatim porezom na dodatnu vrednost i sl.

procijenjene obaveze,

koje predstavljaju dugovanja preduzeća a za koje nije moguće

utvrditi tačan iznos pre datuma njihovog izmirenja. Takve obaveze su porez na dobit,
gdje obaveza postoje ali se iznos ne može utvrditi prije utvrđivanja visine dobiti kao

Prof. dr Rajko Radović, dr Zoran Petrović: “Računovodstvo” Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet spoljne

trgovine, Bijeljina, 2006. , stranica 237.

Seminarski rad

Računovodstvo Prof. dr Rajko Radović

osnovice za obračun poreza, zatim porezi na pokretnu i nepokretnu imovinu, obaveze
po osnovu izdatih garancija i sl.

Prema kontnoj strukturi obaveze su klasifikovane kao:
41 - dugoročne obaveze,
42 - karatkoročne finasijske obaveze,
43 - obaveze iz poslovanja,
44 - obaveze iz specifičnih poslova,
45 - obaveze za zarade i naknade zarada,
46 - obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine ,
47 - druge obaveze.

1.1 Dugoročne obaveze

1) Definisanje i priznavanje

: dugoročne obaveze su obaveze koje dospijevaju u roku

dužemo od godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa. Radi se o obavezama koje
se mogu konvertovati u kapital, dugoročnim obavezama po kreditima, emitovanjem
dugoročnim hartijama od vrijednosti i ostalim dugoročnim obavezama.

2) Vrednovanje:

obaveze se vrednuju u visini očekivanog odliva sredstava sa

ekonomskim koristima za preduzeće. Početno priznavanje obaveze u stranoj valuti se vrši
primjenom deviznog kursa koji važi na datum transakcije. Nakom početnog priznavanja
transakcije u stranoj valuti, na svaki

datum bilansa

treba monetarne stavke u stranoj valuti

iskazati primjenom zaključnog kursa. Dobici i gubici od promjene kurseva na monetarnoj
obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi.

3) Evidencija:

Evidentiranje promjena na računima

grupe 41

se vrši u glavnoj knjizi

finansijskog knjigovodstva, dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva i po potrebi u
analitičkoj evidenciji. Podaci iz glavne knjige služe za sastavljanje pasive bilansa stanja i kao
kontrolni oslonac za provjeru stanja odgovarajuće analitike. Ukoliko se vodi analitika onda se
u njoj za svaku pojedinu dugoročnu obavezu otvara posebna kartica. Na toj kartici se pored
podataka o visini obaveze mogu obazbijediti i ostali bitni podaci za praćenje te obaveze: rok
vraćanja, uslovi vraćanja, kamatna stopa, kamata, način oračuna kamate. Analitička
evidencija služi, prije svega, finansijskoj službi preduzeća.

Računovodstveno obuhvatanje dugoročnih obaveza

4) Računi:

Za evidenciju dugoročnih obaveza predviđena je grupa

41-Dugoročne

obaveze

u okviru ove grupe nalazi se i račun

413- Dugoročni krediti u zemlji.

Na primjeru

ovog računa prikazaćemo kako se svrstavaju računi

grupe 41:

1. U pitanju je stvarno otvoren račun (postoji u kontnom okviru);
2. Radi se o računu stanja i to izvora sredstava;
3. To je pasivni račun;
4. Obično, nije u pitanju simbolički račun, dakle na njemu se sprovode knjiženja;
5. To je račun iz finansijskog knjigovodstva;

Prof. dr Rajko Radović, dr Zoran Petrović “Računovodstvo” Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet spoljne

trgovine, Bijeljina, 2006. godina, stranica 239.

Seminarski rad