МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
(УНИВЕРЗИТЕТ ''ЏОН НЕЗБИТ'')
ФМЗ ВШЈ ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ ПОЖАРЕВАЦ
Seminarski rad iz predmeta:
‘Računovodstvo sa revizijom’
- Knjigovodstveno obuhvatanje
finansijskih rashoda -
Datum: 14. jul, 2016.
Profesor: Dr Radica Pavlović
_______________________
Student:
Vlada Đurić
F/.../..
1. Uvod
Kapital (lat.
capitalis
- glavni,
caput
– glava) u ekonomiji predstavlja vrednost (u
formi novca, imovine ili ljudskih resursa) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu
ekonomsku delatnost sa osnovnom namenom da se uveća, odnosno da donese dobit.
Kapital se može ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna
namena je uvek ista, a to je uvećanje osnovne vrednosti ili proizvodnja drugih dobara. S
obzirom da kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.
Kapital može biti
fizički
(oprema, proizvodni i poslovni prostori, sirovine,
polugotovi i gotovi proizvodi) i
finansijski
(gotovina, hartije od vrednosti itd). Međutim,
treba praviti razliku između kapitala i lične imovine, jer lična imovina ne učestvuje u
proizvodnom procesu. U slučaju da se ta imovina proda i dobijeni novac uloži u
proizvodnju, lična imovina se u tim uslovima pretvara u kapital.
Kapital se može podeliti i na
stalni (fiksni)
i
opticajni (cirkulirajući)
. Sredstva
koja će se dugo vremena zadržati kao ulaganje u osnovna sredstva predstavljaju stalni
(fiksni) kapital, dok ona sredstva koja se koriste za tekuće finansiranje predstavljaju
opticajni (cirkulirajući) kapital.
Osim toga, postoji podela kapitala na
vlasnički
i
pozajmljeni
. Vlasnički je onaj
kapital koji vlasnik unosi u proizvodnju i stoga na njega ne plaća kamate, dok se
pozajmljeni kapital odnosi na sredstva koja su pozajmljena i za koja se u nekom
vremenskom periodu mora vratiti glavnica (pozajmljena vrednost) i kamata.
Ulaganje kapitala u neki posao ili projekat sa ciljem da se dobije određena korist
se naziva investiciono ulaganje.
4
2. Sopstveni kapital
Sopstveni kapital (neto imovina) preduzeća predstavlja ukupnu vrednost sredstava
koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje bez vremenskog ograničenja u cilju
realizacije poslovnih ciljeva, bilo unoseći ga spolja, bilo odričući se dela ostvarenog
dobitka. Sopstveni kapital, po pravilu, predstavlja izvor finansiranja osnovnih sredstava
(postrojenjske imovine) i takozvanih neto obrtnih sredstava.
1
Do vrednosti sopstvenog
kapitala može se alternativno doći, ili oduzimanjem obaveza od ukupne imovine, ili
sabiranjem pozicija koje čine sopstveni kapital preduzeća. Način prikazivanja sopstvenog
kapitala je uslovljen, pre svega, pravnom formom preduzeća. S obzirom na to da je u
pojedinim pravnim formama preduzeća određeni deo sopstvenog kapitala nepromenjiv ili
promenjiv samo pod određenim uslovima, dok je u drugim pravnim formama promenjiv
u celosti, uobičajeno je raščlanjavanje sopstvenog kapitala na njegov nepromenjiv
(fiksni) i promenjiv (varijabilni) deo. Dakle, u zavisnosti od toga da li kapital ima stalan
ili ima privremeni oblik, bez obzira na to da li samo može ili mora biti podložan
preobražaju u neki drugi oblik obaveza po osnovu kapitala,
2
sopstveni kapital se
razvrstava na nepromenjiv i promenjiv. Nepromenjiv kapital ima ulogu garantne
supstance, te postoji u svim preduzećima sa ograničenom odgovornošću njegovih
vlasnika (preduzeća koja imaju karakter društva kapitala – akcionarska društva, društva
sa ograničenim jemstvom). U bilansima društava kapitala, fiksni kapital se obično
pojavljuje po nazivom osnovni kapital, osnovna glavnica (kod akcionarskih društava),
nominalni kapital ili samo kapital (kod društava sa ograničenom odgovornošću). Premda,
prema aktuelnoj bilansnoj šemi, pod osnovnim kapitalom se podrazumeva fiksni kapital
društava kapitala, ali i ulozi ortaka (kod ortačkog društva), kao i ulozi komplementara i
komanditora (kod komanditnog društva).
1
Neto obrtna sredstva predstavljaju računsku veličinu koja pokazuje iznos obrtnih sredstava finansiranih
dugoročnim kapitalom. Pri tome, dugoročni kapital može biti sopstveni, i tada je reč o sopstvenim neto
obrtnim sredstvima, i pozajmljeni, kada je reč o tuđim neto obrtnim sredstvima
2
Na primer, slučaj sa obavezama po osnovu preferencijalnih akcija, ukoliko postoji statutarna obaveza
njihovog otkupa ili pretvaranja u obične akcije posle određenog protoka vremena od njihovog emitovanja.
Tipičan primer provizorne obaveze po osnovu kapitala je obaveza po osnovu neraspoređenog dobitka iz
ranijih godina. Po pravilu, ona se preobražava u neki drugi oblik kapitala.
5
