Филолошки
факултет
a
Универзитет у Београду
Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
Семинарски рад из предмета Средњовековна књижевност на тему
„
“
Књижевни лик кнеза Лазара у старој српској књижевности
:
Ментор др
Зорица Витић
:
Студент Немања
Трајковски
Број индекса: 2014/0198
Студијска група: 05
,
у Београду марта
2016.
године
О лику кнеза Лазара
Српска средњовековна књижевност запамтила је кнеза Лазара, владара који својим
страдањем за Христову веру обезбеђује себи царство небеско уз највише похвале и
заслуге. Поред великог утицаја на прозу, кнез Лазар представља један од главних стожера
на којем се гради косовска поезија.
Српски владар Лазар Хребељановић рођен је близу града Прилепца на Косову. Отац му се
звао Прибац. Своју младост проводи на двору Душана Силног. У прериоду пре Косовског
боја Лазар господари целом Србијом из града Крушевца који се сматрао за његову
престоницу. Његова жена, кнегиња Милица, од оца Вратка, потиче из светородне лозе
Немањића, што Лазару помаже да се крунише настављачем лозе. Због значаја Косовске
битке у којој је он командовао српским трупама, и трагично погинуо, иза њега не остају
богатији подаци о прекосовском периоду. Највише података о кнезу имамо у делу
патријарха Данила III „Слово о светом кнезу Лазару“. Данило саставља дело након преноса
Лазаревих моштију у манастир Раваницу у периоду „поткрај 1392 или почетком 1393.
године. У овом слову можемо наћи елементе житија у деловима када се говори о пореклу и
раду кнеза Лазара на двору цара Душана.
Говори нам о основним хришћанским врлинама при томе помињући и неке од светих
тајни као што су покајање и молитва. Данило III је сведок преноса Лазаревих моштију, али
то из текста не сазнајемо. Као и већини средњовековних писаца, и Данилу је
„Александрида“ била један од узора, што му је вероватно и послужило при писању неких
појединости и историјских чињеница у делу. То се да видети већ у уводним деловима где
описује Лазарево порекло и младост, и даље кроз текст, у разним поређењима. Данило је
упознат са чињеницом којом се и данашња историја служи, а тиче се Лазареве жене
Милице, помоћу које он стиче право за улазак у највише кругове српском племства. Писац
описује Лазаревог оца Прибца, као слугу коме је цар Душан одавао пуно поверење, а по
Даниловим речима наслућујемо и више од тога, „били су два тела и једна душа“.
