Филолошки факултет Универзитета у Београду
Катедра за српску књижевност с јужнословенским књижевностима
Семинарски рад из Историје средњовековне књижевности
Књижевни лик Светог Саве у Доментијановом
Житију светог Саве
Београд, март 2014.
Доментијаново Житије Светог Саве представља једно од најсложенијих и
најзначајнијих дела старе српске књижевности које пружа исцрпни увид у лик Светог
Саве, његово целокупни живот и дело, водећи се примерима раније насталих дела овог
жанра, али свакако поседујући елементе пишчевог књижевног дара. И поред неизбежних
момената намерне идеализације, житије садржи и низ елемената документарне природе,
постајући на тај начин истакнуто сведочанставо о једној од најзначајних личности из
целокупне српске историје.
Лик Светог Саве, како монашки, тако и световни, се изграђује поступно, са
изузетном бригом и поштовањем. Међутим, треба напоменути да је, према схватању
Светозара Радојчића
1
, још пре рођења Свети Сава савршен, док Јован Деретић
2
истиче да
Свети Сава не поседује људске, већ божанске особине, да је он приказан, заправо, као
божанско биће.
Догођаји из Савиног живота распоређењеи су хронолошки. Житије садржи велики
број општих места
3
, као и многобројна поређења са личностима из Старог завета
4
и
истакнутим светим оцима. Доментијан индивидуалне карактеристике Светог Саве
„надилази елементима космичке симболизације”
5
, док се у самом Савином лику огледа
слава Свете Тројице.
У тексту житија, при помињању Савиног лика, постоје различити атрибути и
квалификативи: смирени младић, тај свети, овај благословеник, богоугодни кир Сава и
слично. Квалификатив кир је реч преузета из грчкој језика и поседује значење господин, а
користи се када се говори о особи владарског или племићког порекла. У самом делу се
појављују, према речима Љиљане Јухас-Георгиевске, јунаци-сведоци, који указују на
значај Светог Саве и његових дела, при чему Дометијан њихова схватања и вредновања, у
каснијем тексту житија, присваја. Са тим у вези, Дометијан, на пример, користи
1
С. Радојчић,
Лик светога Саве У Доментијановом Животу и подвизима архиепископа све српске и
поморске земље и преподобног оца и богоносног наставника Саве
. У књизи
Међународни научни скуп Сава
Немаљић-Свети Сава
. Историја и предање, САНУ, Београд, 1979, стр. 215 – 221.
2
Ј. Деретић,
Историја српске књижевности
, Нолит, Београд, 1983, о Доментијану на стр. 76 – 80.
3
Мотив добијања детета у старости, мотив доброг порекла и слично.
4
Истакнута су поређења са Авељем, Аврамом, Давидом, Мосијем, Јованом Крститељем и слично.
5
Предговор, Доментијан,
Житије Светога Саве
; предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас –
Георгиевска; издање на српскословенском Томислав Јовановић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2001,
стр. LXI
