

Pepeljuga

- drama Aleksandra Popovica

Na pismenom je moguce pitanje: zenski ili muski likovi u drami Pepeljuga Aleksandra
Popovica.

Bajka

Nestvarna prica.
Knjizevnost se moze tumaciti na vise nacina. Bajku cemo tumaciti strukturalistickom
metodom, baveci se strukturom, sklopom, kompozicijom, motivima. Ali to nije jedini
nacin na koji se moze tumacti knjizevnost. Mogu se tumaciti I psihoanalitickom
metodom. Moze se tumaciti tako sto cemo razbijati jedan postkoronijalni diskurs koji
zapravo govori o tome kako se postkoronijalne sile ophode prema manjinama, prema
narodima koji imaju drugaciju boju koze… mozemo da tumacimo knjizevnost I
feministickom metodom koja se drugacije zove tumacenje odredjenih rodnih uloga I
rodnih stereotipa. Mozemo da govorimo I preko interteksualne metode tragajuci za
uplivom drugih tekstova u nekom tekstu kojim se bavimo. Sve ove metode sabrane
su u knjizi Tumacenje knjizevnosti za decu Pitera Hanta.

Pepeljuga

- Vuk, Grim, Pero.

Narodna Ili folklorna bajka nema odredjeno vreme I proctor, sto znaci da mi ne
znamo kada se radnja desava, ni u kojoj zemlji, gradu, mestu. Kao I u sve tri
Pepeljuge, mi ne znamo ni doba kada se te tri Pepeljuge odvijaju ni mesto ni zemlju.
Neke naznake vremena moci cemo da naslutimo u Peroovoj bajci Pepeljuga. To
znaci da to neodredjeno vreme I proctor, odnosno hronotop, nekih knjizevnih dela
sada utice na neku vrstu simbolike znacenja koje bajke po zakonu mogu da imaju.
Pored ovog neodredjenog vremena I prostora, folklorne I narodne bajke odlikuje
neka vrsta specificnosti u nastanku. To znaci da su se one prenosile s kolena na
koleno, a sto prevedeno znaci da je kolektiv uticao na njihovo uoblicavanje, znaci da
one nisu delo jednog autora za razliku od autorskih bajki, nego su one proizvod
kolektivnog nastanka i kolektivnog uoblicavanja. Pored toga narodne ili folklorne
bajke odlikuje jedna vrsta stalnih brojeva koji se javljaju 3,7,9. Kada se javi broj 13
znamo da ce nesto krenuti po zlu, da ce nesto biti lose. I boje u narodnim I folklornim
bajkama su uobicajene, to su boje metala, zlata, srebra itd zato sto su one na
izvestan nacin odredjene sa nekom vrednoscu. Pouke narodne ili folklorne bajke jesu
materijalno blagostanje, porodica I sreca. – covek krene na put, tu nailazi na
odredjene prepreke, desavaju mu se razne stvari, savlada prepreke I bajka se
zavrsava tako sto se ozeni sa kraljevom cerkom, dobije polozaj I onda su se oni
vencali, imali puno dece I ziveli srecno do kraja zivota-
Bajka se dugo vremena kazivala, sve do onog trenutka kada je Vuk Karadzic nije
zapisao. Posto se kazivala, a kasnije I citala, na pocetku narodne bajke nalazi se
jedan element koji se zove PREBACIVAC. Prebacivac ima ulogu da onog ko slusa ili
cita bajku prebaci iz ove nase realnosti u svet bajki. Kao prebacivac moze da se javi
vreme, proctor, odredjeni tip junaka I tudji govor. Na primer: bio jednom jedan-vreme,
nas koji slusamo treba da prebaci u taj irealni svet. Odredjen tip junaka: bese carev
sin I on je… Prostor: bese jedna zemlja… Tudji govor: rece mi jedan covek, pricase
se, govorase se…

U zavisnosti od toga koliko se junaka javi u prvoj recenici bajke zavisi da li ce njena
kompozicija biti slozenija ili jednostavnija.
Narodna bajka pati od jedne dimenzionalnosti. Nalazi realan I nerealan svet I
natprirodna bica. To znaci da se ono sto je nemoguce daje kao da je moguce. U
fantasticnoj knjizevnosti nalaze se odredjene katagorije: cudno, cudesno I
fantasticno. Cudesno je osnovna kategorija folklorne ili narodne bajke. U narodnoj ili
folklornoj bajci cudesno se vrlo cesto javlja. Cudesno zaci da je najnormalnije da se
junak sretne sa nekim nestvarnim bicem: zmajem, azdajom, vesticom I da to bude
najnormalnija moguca stvar. Kategoriju cudesnog odlikuje natprirodno kao sto su ta
bica, u istoj ravni nalazi se sa realnim. Na primer pojava vile kod Peroa je
najnormalnija, svi to prihvataju, nikome to nije nesto cudno I neobicno.
Kategoriju fantasticnog odlikuju dva nivoa: realan svet I fantastican tok. Prodor iz
realnog sveta u fantasticni tok pracen je sa odredjenim izrazavanjem odredjenih
emocija I odredjenih osecanja, bilo da je to iznenadjenje, neverica, nepoverenje,
strah, panika I td. Na primer roman Alisa u zemlji cuda. On pocinje u realnosti gde
ona pada u rupu I upada u taj drugi svet I ona sve vreme izrazava svest o tome sta
se sa njom desava.
Beskrajna prica.
Kategorija cudnog je nesto sto je neobicno, nesvakidasnje ali sto se moze objasniti
zakonima nuznosti I verovatnosti. Primer kada su deca na ekskurziji pa od senke
drveta im se cini da je strasnilo, panice, pa kad upalimo svetlo zakonom nuznosti
pokazujemo im da je to samo njihova masta.
Bajka se moze tumaciti na vise nacina I postoji vise teorija o nastanku bajke. Opstu
teoriju o nastanku bajke izveli su braca Grim. Oni smatraju da je bajka nastala iz mita
I to ni malo neobicno ili slucajno jer su braca grim stvarala u doba romantizma koji
predsavlja beg od stvarnosti, okretanje ka mitovima. Jos jedna teorija I pristup
proucavanja bajki jeste psihoanaliticka. Psihoanaliticki pristup se razvio zahvaljujuci
Frojdu. Bruno Beterhajn: Znacenje bajki- je psihoanaliticki protumacio Pepeljugu,
Uspavanu lepoticu, Ivicu I Maricu, Macka u cizmama, Snezana I sedam patuljaka…
Pokazao je sta je zapravo psihoanaliticki sadrzaj tih bajki.
Za bajku su karakteristicni internacionalni motivi.
Strukruralisticki pristup proucavanja bajki razvio je jedan ruski naucnik koji se zove
Vladimir Brot. On je objavio sredinom proslog veka knjigu koja se zove Morfologija
bajki. On je zakljucio da je bajka sagradjena zahvaljujuci odredjenom tacno
utvrdjenom redosledu koji se u njoj javlja I da se u bajci pojavljuju I smenjuju razlicite
funkcije, a kao funkcije on imenuje tj odredjuje odredjenu radnju koju vrse razliciti
likovi. On kaze da u bajci postoji 33 funkcije tj 33 radnje koje vrse razliciti likovi. To
znaci da postoje mnogo bajke, ali radnje koje se vrse u tim bajkama su identicne I
nosioci tih radnji odnosno likovi koji vrse te radnje su razliciti jer su te bajke razlicite.
Zato on izdvaja 33 funkcije koje imenuje na sledeci nacin npr : funkcija pomocnika.
To su pomagaci. Postoje razlicite bajke, ali funkciju pomagaca vrse razlicite osobe,
kao u ove tri Pepeljuge, razliciti likovi pomazu Pepeljugi da ode na bal, ali oni rade
istu stvar. Oni pomazu glavnom junaku da dodje do svog cilja. Postoji I funkcija
stetocine. To je neko ko onemogucava glavnom junaku da ostvari svoj cilj. Postoji
funkcija darodavaoca. To je neko ko daruje glavnog junka nesto sto ce mu kasnije
pomoci. Postoji funkcija laznog junaka. Neko se predstavalja da je neki junak, da je
glavni junak, da je carev sin, ali se kasnije ispostavi da on to nije.

Vuk – dolazi kraljevic I pevac otkriva da je Pepeljuga u koritu. Proba papucu I odvodi
je u dvor kraljevic. Kraljevic je taj koji dolazi, koji je prisutan u sceni prepoznavanja.
Na samom kraju petao vrsi funkciju pomagaca. Kada se otvori korito, Pepeljuga je u
istoj haljini I papucici kao sto je bila treci put na balu.
Grim – polusestre su kaznjene tako sto im golubovi vade oci na vencanju, a
Pepeljuga se udaje za kraljevica. Nema stereotipnog zavrsetka ziveli su srecno do
kraja zivota. Pepeljuga u celoj bajci ostaje ista, ispunjava majcin zavet. U sceni
prepoznavanja su prisutne golubice, vrse funkciju pomagaca. Dva puta govore
kraljevicu da to nije pravi izbor, a treci put potvrdjuju da je to pravi izbor. Kada
Pepeljuga proba cipelicu prisutan je princ. On joj je pogledao lice I prepoznao je.
U sve tri bajke imamo motivaciju za ime Pepeljuga, jedino u narodnoj ona ima ime
Mara. Onog trenutka kada je doslo do toga da I ona proba cipelicu, ona pere ruke I
lice ali ostaje u dronjavim haljinama. U narodnoj imamo onu kategoriju cudesnog jer
je ona u koritu bas u istim haljinama.
Kraljevic se zagleda u njeno lice I prepoznaje je, pa ovde imamo I prepoznavanje po
licu.
Pero – ona oprasta polusestrama, udaje se za kraljevica vodi sestre I udaje sestre za
dvorane. To moze biti dvosmisleno. Kao cin nagrade I cin osvete. S jedne strane im
oprasta I vodi ih sa sobom a sa druge strane kao osveta je sto ce ceo zivot biti na
dvoru I gledati kako ona uziva I da joj se dive a da je ona na visem nivou nego one.
Tu ima I malo zenske pakosti. Ona cini dobro delo ali je ono dvosmisleno.
Scena prepoznavanja- carev izaslanika je dobio zadatak da svim devojkama isproba
cipelicu.
Kuma vila se javlja kao pomocnik koja joj u tom trenu daje jos lepsu haljinu. Onakvu
haljinu kakva dolukuje da bi sa izaslanikom otisla u dvor. Strogo se vodi o svim
detaljima aristokratskog drustva.

. funkcija pomagaca

U narodnoj bajci su to majka, beli golubovi I peva. Kljucni pomagac je majka koja se
pretvara u kravu. Pomaze joj u tri zadatka koja mora da obavi. U sceni
prepoznavanja je to pevac. Sve ovo su kategorije cudesnog.
Kod Peroa je to kuma vila. Ne samo da joj daje haljine nego joj daje celu opremu,
kociju, lakeje… sve joj daje da bi na balu odala utisak nekog iz visokog drustva.
Kod grima su to ptice. Otac krece na put, dve polusestre su lakome pa traze drago
kamenje, bisere, a Pepeljuga trazi prvu leskovu granu na koju bude naisao. Zasadi je
na majcin grob, izraste drvo kod koga ona dolazi da trazi pomoc. Ptice joj pomazi, da
uz pomoc drveta, daju joj tri haljine. Na kraju ptice kraljevicu govore da li je njegov
izbor pravi.

. funkcija stetocine

U narodnoj je to maceha. Nasa narodna Pepeljuga je zapravo bajka o zloj macehi.
Ima jednu polusestru, koja nema razvijenu ulogu, ona je u senci svoje majke.
Maceha je zla I zadaje joj zadatke. Ali ona u narodnoj ne biva kaznjena, ne zna se na
kraju sta je sa njom bilo. A odma posle bajke Pepeljuga Vuk je stavo bajku Zla
maceha. Pa Pepeljugu mozemo citati I kao bajku o zloj macehi.
Pero – kod njega nema zle macehe, tu su zle polusestre.
Grim – kod grima mozemo da pronadjemo zlu macehu.

. koliko puta ide na bal

Kod Vuka I kod Grima ide tri puta, a kod Peroa ide dva puta. U narodnoj ide u crkvu
jer je crkva bilo jedino mesto gde devojka iz naroda moze da sretne nekog ko je iz
visokog drustva. Ovde primecujemo neku vrstu ruralne sredine.

. Kako izgledaju haljine

U narodnoj- prva od svile, druga od srebra I treca od zlata. To je gradacija. U
narodnoj je zlato najvrednije. Papucice-ne zna se tacno kako su izgledale.
Grim – grim cuva vecu sa narodnom bajkom, pa su haljine slicne sa onima iz
narodne.
Pero – kod njega se najvise vidi da se obraca paznja na modu. Istancan stil I ukus za
modu. Tacno se opisuju I materijali. Duh vremena 17. Veka, kada se nosila ta
raskosna odeca.

. Kako je dobila ime

U sve tri bajke imamo motivaciju za ime.

. Kakve su polusestre

Grim- kako reaguju na pomisao da bi ona htela da ide na bal? rugaju joj se. ona zeli
da ide na bal da bi plesala. Nemamo tako razvijen lik sestara.
Pero – slusaju modne savete od Pepeljuge, smeju joj se sto hoce da ide na bal. Kad
dodje na bal ona bas zeli da sedne kod sestara koje joj se dive, njenom izgledu,
manirima.
U narodnoj se svi dive njenoj lepoti.
U narodnoj I kod Peroa ona slucajno gubi cipelicu, a kod Grima kraljevic maze
stepenice smolom gde se zalepila njena cipelica.
Kod grima nije naznaceno do kada ostaje na balu. Tek kad je on pita da je isprati,
ona zuri kuci I tada se javlja otac koji pomisli da nije Pepeljuga, sledeci put se popne
na krusku, otac isto pomisli, pa se cipelica zalepi.
Kod peroa ostaje od dvanaest a posle toga nestaje carolija. Posle 12 gospodjice nisu
vise gospodjice, zna se kada pristojne devojke treba da su kuci. Ima citav niz saveta
kako treba da se ponasaju I izgledaju gospodjice.

. Otac

Grim- ispunjava zelju devojkama I pojavljuje se na kraju kada se probava cipelica.
Narodna – otac se pita samo kada treba da se odluci da li ce se zaklati krava.
Patrijahalna porodica, pita se samo za ono sto je vazno za kucu, a ne za odnose u
porodici.
U sve tri bajke dominira kategorija cudesnog.

Drama Pepeljuga Aleksandar Popovic
1966. objavljena
Kombinuje sve tri bajke.
Ovo je scenska bajka jer je adaptirana za scenu, za izvodjenje. U scenskim bajkama
se javlja postupak ublazavanja. Odredjene scene se ublazavaju, ostaju prisutne npr
scena sakacenja, nego se menja nacin. Nema surovih scena.
Analiza
Ima tri cina. Prvi cin se desava kuci, drugi na dvoru, treci kuci.
Ono sto je karakteristicno u ovoj scenskoj drami jeste da imamo naznake vremena I
prostora. Mozemo naslutiti vreme desavanja. Vreme je 60te god 20.veka to mozemo
da vidimo po prevoznim sredstvim, po tome sto maceha I dve cerke odlaze u
kupovinu. Proctor je odredjen. Zakljucujemo da je to gradska urbana sredina.

stvarima u obicnom I svakidasnjem zivotu. Kako citalac dozivljava to cudo, da li ga on
prihvata ili ne prihvata? On prihvata to cudo kao jednu drugaciju, mogucu Ili paralelnu
stvarnost. Citalac dok cita bajku ne pita se da li to sto on cita jeste moglo da se
dogodi ili nije. Sve to sto on cita, on domislja, imaginira u svojoj masti I on sklapa
jedan dogadjaj, prihvatajuci ga kao nesto sto je spontano I prirodno.
Postoji I treci vid motivacije koji se vezuje za fantastiku. Koja je razlika izmedju
cudesnog I fantasticnog? U cudesnom, u bajci, to sto je cudo, prihvata se kao
moguce, kao nesto sto je spontano, kao nesto sto je prirodno. Da li se to sto je
natprirodno prihvata u fantastici? Ne. dok citamo fantasticnu pricu ili gledamo neki
film koji ima elemente fantasticnog u svom sadrzaju, kao citalac ili gledalac, pitamo
se da li je pojava koja je prikazana iz realnog ili iz nadrealnog sveta. Samo pitanje ili
nedoumica koju stvara fantastika u knjizevnom delu ili filmu, odvaja tu vrstu
natprirodnog od onoga sto je u bajci cudesno. Po tom osnovu mozemo praviti razliku
realisticke motivacije s jedne strane prema cudesnoj I fantasticnoj, ali pritom moramo
praviti razliku izmedju tipova I vidova cudesne I fantasticke motivacije.
Primer: Hickok film Ptice. Govori o jednom gradicu koji napadaju ptice koje su se
ustremile na ljude tako da su njihovi zivoti ugrozeni. Stalno je, gledalac koji posmatra
taj film, pod utiskom jedne zebnje iz mogucnosti da se u filmu ne desi tim ljudima
nesto sto je najstrasnije. Stice se utisak da se neka nesreca moze desiti svakog casa
upravo zbog toga sto su te ptice tako ubedljivo prikazane. Sve vreme gledalac se pita
da li je ta radnja koja je vrlo ubedljiva, da li ona moze biti iz realnog sveta ili ona tom
svetu ne pripada. I sama ta cinjenica da nemamo odgovor na to pitanje, nego taj
odgovor prati jedna vrsta nedoumice cini da se u gledaocu stvara jedna vrsta straha
sto upucuje na zakljucak da je u filmu primenjena logika fantasticke motivacije. Nesto
sto se sa jedne strane javlja kao opasno a sa druge kao nesto sto nije iz sfere
realnog zivota.
Rec BAJKA dolazi od reci BAJATI koja znaci gatati, vracati, pripovedati. Na osnovu
toga mi mozemo videti da je bajka jedna vrsta pripovetke cudesnog a nekad
delimicno I fantasticnog sadrzaja. Nekada su ti elementi spojeni.
Bajku je mozda najbolje definisao Vuk Karadzic govoreci da bajku treba odvojiti od
price zbog toga sto se u bajci, koju on naziva zenska pripovetka ili gatka, pripovedaju
kojekakva cudesa sto biti ne moze. Novije definicije kazu da je bajka pripovetka koja
sadrzi citav niz motiva od kojih je osnovni motiv cudesnog karaktera.
Vladimir Prop je smatrao da se svi elementi bajke mogu svesti na funkcije I tih
funkcija u bajci ima ukupno 31. Pojam funkcije- funkcija je vezana za sklop ili sastav
bajke I elementi bajke mogu se opredeliti prema vaznosti postupka ili funkcije vezane
za ono sto u bajci cini nosilac radnje.
Structura bajke moze se najbolje videti ako krenemo od njenog pocetka. Na pocetku
bajke je jedan formulaican tip iskaza-bio jednom jedan car koji je imao cerku, onda se
pojave neka necastiva bica koja npr otimaju cerku. Dakle, pored tog formulaicnog
pocetka imamo otmicu ili bekstvo nekog clana porodice iz porodicnog okruzenja, to bi
mogla biti jedna funkcija onako kako je Prop shvatio. Posle bekstva ili otimice, ili
oduzimanja dragocenog predmeta sto je takodje cesta tema u bajci, javlja se neko ko
pokusa tu situaciju koja je narusena otmicom, bekstvom, oduzimanjem predmeta da
dovede u onaj red kako je to sve bilo pre nego sto se taj incident desio. Javlja se
ustvari junak koji odlazi da traga za nekim ko je odbegao ili nekim predmetom. Junak
je tragalac. U strukturi bajke, taj tragalac, dolazeci na put pun iskusenje neizvesnosti,