DRUGI KOLOKVIJUM IZ KNJIŽEVNOSTI
Basne
По композиционом склопу, басна је кратка прича сачињена из два дела: фабуле и поуке
упућене читаоцу.
Циљ басне је поука, тј.
васпитно деловање на читаоца.
Она произилази
из контекста садржине, може бити исказана језгровитом
мишљу, првенствено пословицом,
или у виду дужег коментара, или пак да није
изразито изречена, већ проистиче из саме
фабуле.
OSOBINE EZOPOVIH BASNI:
One su tipične i karakteristične samo za njegov stil pisanja. To su kratke i sažete priče,
dramatične po pripovedanju i prepoznatljive po naravoučeniju. U Ezopovim basnama ima trajnih
pouka i slika života koje se nude čitaocima na starinski ali prihvatljiv način.
Ezop je moralista i on daje savete, izvlači pouke i nudi čitaocima upozorenja a to su:
- ljubav i zloba medju ljudima (konj i magare)
- ne treba uvek verovati drugima (orao i lisica)
- ne traži ono što ne možeš da uradiš (kornjača i orao)
- pamet treba a ne okretanje onom ko hoce mnogima da vlada i upravlja (lisica i
majmun)
- samo se upornošću i radom može doći do cilja (kornjača i zec)
- povinovanje slabijih prema jačima (trska i hrast)
Živeo je u robovlasničkom dobu pa su i teme odisale epohom i mentalitetom ljudi. Nije se
suprotstavljao drušvenim silama svog doba. U njegovim basnama stalno je prisutna misao
KAKO
NAĆI KOMPROMIS SA ŽIVOTOM I LJUDIMA.
Konj i magare
Magare je nosilo veliki teret a konj je isao pored njega i nije ništa nosio. Magare ga je zamolilo
da mu pomogne ali konj ni da čuje. Kad je magare umrlo od umora sav teret su natovarili konju i
jos i magarevu kožu.
Dete i sreća
Dete je leglo pored bunara. Došla je sreća pod vidom žene, probudila ga i istukla. Kad ju je dete
pitalo zašto je to uradila ona mu je rekla da ne može tu spavati jer može se probuditi i upasti a
onda niko ne bi njega krivio nego bi svi na nju zinuli i nesrećom bi je naricali.
Lisica i majmun
Takmičili se lisica i majmun ko je pametniji i iskusniji i ko pobedi on ce biti glavni. Majmun je
igrao i okretao se i njega izaberu. I onda mu je lisica napravila zamku i on se uhvati u železo i tad
mu reče „Pamet trebuje a ne okretanje onom ko hoće mnogima da vlada i upravlja“
Kornjača i orao
Molila je kornjaca orla da je nauci da leti. Ona joj reča da ostane tu na zemlji jer ne može ona da
leti, telo joj je tako sastavljeno. Ali ona je bila uporna i nju orao digne u visine i pusti je. Kako
nije mogla da leti ona pade i sva se zgrudva. Naravučenije : Merimo i poznajemo sebe, i ne
tražimo ono što nije za nas.
Orao i lisica
Dogovorili se orao i lisica da budu prijatelji i komšije. Na jednom drvetu orao sebi napravi
gnezdo i izleže male ptiće a lisica u dnu, u šupljini drveta i ona dobi male lisice. Kad je jednom
otišla iz gnezda orao, pošto nije imao šta da jede a male lije bile debele, uze ih i kandžama
iskasapi i to sve na lisicine oči. Njoj je mnogo žao bilo a najžalije što je to uradio njen prijatelj i
komšija. Jednom kad je orao išao da uzme od nekih ljudi parče mesa koje se pržilo na žaru,
ispeče i gnezdo i upali se vatra i padoše pilići. Lisica ih sve ubi. Naravoučenije: Ne druži se sa
kim se ne poznaješ, i ne prijatelji se s silnijim od tebe, a najvažnije ne primaj nikoga sebi za
prijatelja pre nego dobro saznaš kakav je neko.
Kornajča i zec
Kornjača i zec su se prepirali zbog brzine i raše da se takmiče ko je brži. Pošto je zec znao da je
brz on je legao da odmori a kornjača pošto je znala da je spora ona je non stop trčala bez prekida
i tako je pobedila. Naravoučenije: Ove se proteže lenjost, upornost, brzopletost i mudrost.
Vrednim radom se uvek može doći do cilja i nikada ne treba odustajati
LA FONTENOVE BASNE:
Fonten razlikuje u basni dve stvari: telo i dušu-fikciju i moral.
Lafonten je jedini koji u XVII veku obraća pažnju na spoljnu prirodu. Njegovi su opisi kratki ali
sugestivi, on daje samo bitne crte, a sve ostalo se samo od sebe stvara pred očima čitaoca.
Obogatio je bukvalan plan basne
, životinjske likove postavlja u
zaoštravajući dramsku radnju
kome poklanja dosta pažnje. Radnju i pouku sveo je u jedno logično jedinstvo
prirodan kontekst
