СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ИНКЛУЗИВНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ
ТЕМА: КО СУ ДЕЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА
САДРЖАЈ
УВОД
……………………………………………………………………………… ...4
1.ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ
………………………………………………………...5
1.1. Дете са посебним потребама или дете ометено у развоју ..............
.5
1.2. Појмови који се тичу поступака у раду са децом са посебним
потребама
......................................................................................................5
2.КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРБАМА
........……………......7
2.1. Фактори ризика....................
...........…………………………………...7
2.2.Прокто-гностички поремећаји..
…………………………………........8
2.3. Поремећаји из развојне неуролингвистике
……………………….......9
2.3.1. Значај и развој говора
...................................................................9
2.3.2. Поремећаји из развојне неуролингвистике
...............................10
2.4. Поремећај психомоторике у ужем смислу речи
................................10
2.5. Поремећај услед општег развојног несклада
.....................................10
2
.6. Неразвијеност интелигенције и рани поремећаји осећања
.............11
3. ПОЈЕДИНИ ОБЛИЦИ ОМЕТЕНОСТИ
.............................................................12
3.1. Даунов синдром
....................................................................................12
3.2. Аутизам
................................................................................................14
3.3. Епилепсија
..........................................................................................14
3.4. Енуреза
...............................................................................................14
2
Пре свега треба рећи шта значи појам ''посебне потребе''. Термин ''посебне
потребе'' углавном се односи на децу са развојном ометеношћу и децу из
маргинализованих друштвених група.
Такође, треба разграничити појмове ''деца са посебним потребама'' и ''деца са
сметњама у развоју''.
Деца са посебним потребама су деца:
-
са сметњама у развоју
-
са поремећајима понашања
-
са хроничним обољењима
-
са емоционалним поремећајима
-
из социо-културно депривираних средина
-
без родитељског старања
-
која су злостављана и занемаривана
-
даровита деца.
ПОСЕБНЕ ПОТРЕБЕ НЕ ПОСТОЈЕ!
Сва деца имају исте потребе само су начини задовољавања тих потреба другачији,
отежани, захтевнији... Деци са сметњама у развоју је потребна додатна подршка и
помоћ у процесу васпитања и образовања.
По дефиницији СЗО (1997.): ''Дете са сметњама у развоју је дете које има тешкоће
да постигне или одржи задовољавајући ниво здравља и развоја или чије здравље и
развој могу значајно да се погоршају без додатне подршке или посебних услуга у
области здравствене заштите, рехабилитације, образовања, социјалне заштите или
других облика подршке.''
Не постоје два иста детета,
Неки су високи, док су други ниски,
Неки су стидљиви, док су други отворени,
Неки уче брзо, док су други спорији,
Неки воле спорт, а други не,
Неки су добри певачи, а други нису,
Неки добро читају, а други не,
Неки су немирни, а други нису...
Свако је дете другачије и свако дете има потребу да буде вољено и
прихваћено.
Страх, предрасуде и незнање узрокују искључивање оних који су
другачији.
Желимо да наша деца знају да је у реду бити различит.
Сви смо једнаки у томе што смо различити!
1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ
4
1.1. Дете са посебним потребама или дете ометено у развоју
Особа, професионално дијагностификована као особа која:
1. Има физички и ментални недостатак који знатно ограничава једну или више
животних активности, као што су ход, вид, слух, говор, дисање, брига о себи,
учење и рад;
2. Има историју таквог недостатка;
3. За коју се сматра да има такав недостатак;
у стручним круговима као и колоквијалном говору назива се „дете ометено у развоју“
или „дете са посебним потребама“.
У енглеском говорном подручју прихваћени су изрази „хендикепирано“ или
„изузетно“ дете. У Немачкој се користе термини „ометено“ и „оштећено“ дете, а у
француској „неадаптирано хендикепирано дете“.
У овом смислу, а према Међународној организацији инвалида, ометеност је
„губитак или ограничење могућности да се учествује у нормалном животу заједнице
под истим условима са осталим члановима те заједнице, због физичких или
социјалних баријера.“
Осим термина ометеност у развоју користе се још и изрази инвалидност,
дефектност, хендикепирана особа. Последњих година се све више користи термин
дете са посебним потребама (за децу, која од најранијег узраста имају посебне
потребе, које захтевају додатне услове за развој).
1.2. Појмови који се тичу поступака у раду са децом са посебним потребама
Дефектологија
се бави човеком као социјално-биолошким бићем. Са једне
стране, проучава узроке и законитости настанака оштећења и промена у телесној,
психолошкој и социјалној сфери лица са посебним потребама. А са друге, истражује и
одабира методе и могућности пружања помоћи таквим лицима, односно открива
посебне методе превенције, дијагнозе, рехабилитације, реедукације, социјалне
интеграције деце са посебним потребама.
Превенција
представља отклањање узрока или ублажавање последица
поремећаја.
Дијагностика
има за циљ утврђивање врсте, обима и порекла оштећења и давање
могуће прогнозе.
Компензација
подразумева заобилажење оштећених система и органа и
оспособљавање оних система и органа који су очувани да преузму њихову функцију.
Реедукација
је скуп специјалних педагошких поступака којима се побољшава и у
границама датих могућности усавршава способност у области оштећених функција.
Рехабилитација
представља комбиновану и координирану примену медицинских,
социјалних, педагошких и професионалних мера на оспособљавању појединца у циљу
постизања највишег нивоа функционалне способности.
Социјализација
у ширем смислу, значи укључивање, особа са потребним
потребама у друштвену заједницу. У ужим смислу, према Декларацији УН о правима
5
