SEMINARSKI RAD:
Ko treba da upravlja našim radnim vremenom?
1
Sadržaj:
1)Uvod……………………………………………………………………… 3
2) Upravljanje i gospodarenje vremenom je sinonim za opsednuto
ponašanje……………………….……………………………………………4
3)Analiza vremena ….……………………………………………….…….. 4
4)Sticanje uvida u sopstvene afinitete i poteškoće organizovanja
vremena…………………………...…………………………..…………..... 6
5)Smanjenje neproduktivnog trošenja vremena na radnom mestu……..…...9
6)Zaključak…………………………………………………………………12
Literatura……………….………...……………………………..………….14
2
zadovoljavajući poslovni opsezi, ali i ostavilo dovoljno prostora privatnom životu,
neizbežno je pribeći pomnom vremenskom planiranju radnih aktivnosti.
Tokom vremena naučnici, menadžeri i ostali zaposleni angažovani na
organizacijskim poslovima prepoznali su više različitih stilova i metoda za poboljšanje
organizacije vremena. Primenjivost nekog od stilova u određenim okolnostima, ipak,
ponajviše zavisi od pojedinca. Pogrešne su interpretacije prema kojima je u datoj situaciji
i organizacijskoj sredini najbolje primeniti upravo određeni stil. Isto tako, nije nužno
da će čak i isti pojedinac u svakoj prilici postići jednako dobru vremensku
organizovanost primenjujući uvek isti stil organizacije vremena.
U dosadašnjim je istraživanjima utvrđena i činjenica da je vrlo važan činilac u
procesu organizacije i gospodarenja vremenom okruženje u kojem pojedinac živi i radi.
Pojam okruženja opšte može poprimiti vrlo široki spektar značenja. Za aktivnosti
organizacije i gospodarenja vremenom okruženjem se smatraju ljudi, mesta i stvari koje
imaju značajan uticaj na poslovne i lične aktivnosti pojedinca.
Upravljanje i gospodarenje vremenom je sinonim za
opsednuto ponašanje:
Većina ljudi pojam opsednutog ponašanja povezuje s preteranom zaokupljenošću
određenim događajima. Psiholozi opsednutost definišu kao stalnu i uglavnom nerazumnu
misaonu aktivnost koja zaokuplja ljudski mozak.
1
Primer, stalno pomišljanje da su vrata
ostala otključana nakon napuštanja kuće, ili da su poverljivi dokumenti ostali
zaboravljeni na stolu po napuštanju radnog mesta mogu se smatrati blažim oblicima
opsednutosti.
Opsednutost je vremenom jedan od vrlo čestih oblika ljudske opsednutosti.
Pojavni oblici opsednutosti vremenom ogledaju se kroz sledeće primere: osećaj krivice
zbog neproduktivnog rada tokom vikenda, pokušaj da se uvek dolazi na ugovoreni
sastanak tačno na vreme, ne pre niti nakon dogovorenog vremena, nervozni vozači
zaustavljeni na crvenom svetlu na semaforu, ljutnja zbog prividnog bržeg kretanja drugih
linija na blagajnama supermarketa itd. Najučestalija posledica opsednutosti vremenom
jeste stres. Zabluda je, međutim, mišljenje da je planiranje i gospodarenje vremenom
sinonim za opsednuto ponašanje. Već pre nekoliko decenija, naučnici su utvrdili
dva psihološka uzorka ljudske ličnosti –tip A i tip M. Dok tip A karakteriše velika
opsednutost vremenom koja uglavnom otežava postizanje željenih ciljeva, tipu M je
karakteristično razumno planiranje i raspolaganje vremenom, kao i delotvorni učinci
takvog planiranja.
Analiza vremena:
Trošenje vremena se stalno mora analizirati. Analizom trošenja vremena može se saznati
koje su aktivnosti produktivne, a koje nisu, koliko se vremena izgubi u toku dana za
rutinske poslove, koliko se vremena utroši za razvojne i kreativne poslove, da li se daju
1
Pesec Кian, Nosstar: Ако želiš оnо štо nikad nisi imao, onda uradi ono što nikada nisi uradio ranije.
Herder, Freiburg, 2002
4
