КОЦКАЊЕ КАО ОБЛИК ДРУШТВЕНЕ ДЕВИЈАЦИЈЕ
1. СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА И ДРУШТВЕНЕ ДЕВИЈАЦИЈЕ
Како би описали и дефинисали КОЦКАЊЕ као облик друштвене девијације,
неопходно је дефинисати и разумети друштвене девијације уопште, као и њихов
утицај на друштво у целини, али и социјализацију као прихватање друштвених
вредности и норми.
Социјализација представља усвајање знања и свест о друштвеним вредностима и
нормама, кроз образовање, васпитање и односе са окружењем, појединцима и и
нституцијама. Социјализација је процес, нужан за опстанак заједнице и
цивилизације. То је процес у току кога појединци усвајају и развијају одређене
обрасце понашања и мишљења, а што омогућава да активно учествују у
друштвеном животу. Социјализована личност одражава усклађен однос између
личних и друштвених интереса и у стању је да обавља низ улога у друштву -
партнера, родитеља, пријатеља, запосленог…
Услед неуспеле социјализације може настати отуђеност - психичка или
социјална - која може водити девијантном понашању. Психолошке последице
отуђења јесу недовољна емоционална зрелост, непостојање емоционалних веза,
а самим тим следе и друштвене последице - неприхватање норми, понашање
супротно њима. Друштво реагује на такве појаве, а појединац онда окружење
сматра непријатељским и често реагује агресијом. Отуђење може настати још у
породици, где процес социјализације може бити већ неуспешан.
3
Као узрок неуспеле социјализације јавља се социјална патологија или друштвене
девијације. С тим у вези, социјална патологија могла би се дефинисати као наука
о болестима друштва и у том смислу, релативно је млада наука, настала
синтезом знања и достигнућа социологије, медицине, психологије и
психијатрије, пре свега.
Друштвене девијације су облик друштвеног деловања, свесна и усмерена људска
активност, која, међутим, производи негативне последице. Друштвене
девијације представљају појаве одступања од општеприхваћених норми и
разликују се од људског понашања условљеног или одређеног постојањем
душевних или менталних болести. Код овог понашања постоји и свест и воља.
Друштвене девијације, са једне стране имају неповољно понашање појединаца,
са друге стране реакцију друштва. Појединци таквог патолошког понашања,
стварају суб-групе, одређене природом и врстом девијантног понашања, али и
њиховим индивидуалним и колективним последицама.
Ипак, мора се нагласити да НИЈЕ СВАКО ОДСТУПАЊЕ ОД НОРМИ
ДЕВИЈАЦИЈА.
Друштвене девијације су она понашања појединца или групе која за последицу
имају социјално деструктивно, патолошко или деликвентно понашање и тиме
изазивају друштвену реакцију.
4
Код зависности или патолошког коцкања, особа има такав порив за коцкањем
који постепено преовладава над свим другим аспектима живота. Зависници од
коцке троше све више и више новца како би доживели жељени интензитет
узбуђења. Са оваквим понашањем настављају и без обзира на могуће последице
које оно има на друштвени и породични живот, посао и односе са ближњима.
У литератури се најчешће наводе три типа групе зависника од коцке. Свака
група обухвата велики распон играча и лако се прелази из једне у другу групу.
Први тип
играча се означава као весељак и код њега коцка је забава,
задовољство, узбуђење и понекад победа чини да се особа осећа пријатно и
срећно у игри. Губици остају у дозвољеним границама.
Други тип
играча су плашљивци. Они позајмљују новац за игру и имају потребу
да поврате новац, а победу оцењују као неопходну. Њима коцкање постаје
доминантна мисао, док се остале обавезе избегавају.
Трећи тип
играча су тзв. очајници и њих је коцка потпуно окупирала. Они
прекидају све социјалне контакте и крећу се у кругу пријатеља који су повезани
коцком. Ову групу прате чести психички проблеми и немогућност поправљања
тренутне ситуације.
2.1.
Узроци
Сматра се да је узрок развоја зависности од коцкања комбинација биолошких
(генске предиспозиције), психолошких и социјалних фактора. У подлози
зависничког понашања су пориви за узбуђењем и смањењем напетости.
Покренути су неком емоцијом или догађајем, нпр. тескобом, усамљеношћу,
депресијом, незадовољством, код анксиозних, пасивно агресивних личности са
осећајем инфериорности, кривице, ниског самопоштовања, које не прихватају
одговорност за властито понашање.
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
