Предмет
: РАД СА ДЕЦОМ У БОЛНИЧКИМ
УСЛОВИМА
Тема
: КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
1
САДРЖАЈ:
1.
Увод........................................................................................................................ 2
1.1
Когнитивни развој................................................................................................ 2
2.
Piaget теорија когнитивног развоја.....................................................................2
2.1.
Когнитивна структура и процеси који одређују ...............................................3
2.2.
Развојни ступњеви................................................................................................ 4
2.3.
Приговори Piaget-овој теорији............................................................................6
3.
Теорија когнитивног развоја Лава Виготског....................................................7
3.1.
Развојни ступњеви у теорији Виготског.............................................................7
4.
Когнитивни развој и његов редослед................................................................10
4.1.
Језик и пажња......................................................................................................12
5.
Основе когнитивних процеса и когнитивни процеси предшколског детета.13
6.
Опажање.............................................................................................................. 14
6.1.
Опажање простора..............................................................................................16
6.2.
Опажање облика................................................................................................. 16
6.3.
Опажање времена...............................................................................................16
7.
Језичка култура...................................................................................................17
7.1.
Облици културног васпитања............................................................................17
3
мењају у функцији времена?“ – главни узрок види у дететовом активном односу према
околини. Дете је активно биће које делује на свет око себе и развија се у додиру са
околином.
„Како се одвија процес когнитивног развоја?“ – мисаони развој одвија се кроз
стадијума нивоа, при чему је прелаз између стадијума одређен специфичним мисаоним
процесима.
2.1.
Когнитивна структура и процеси који одређују ментални развој
Когнитивни развој је усмерен према разумевању и осмишљавању спољашњег света. Два су
основна фактора који одређују развој.
•
Процес матурације, биолошког сазревања организма и нервних структура
– њим
управља генетски програм и на њега се тешко може утицати. Производ сазревања је
она спознаја о свету до које дете долази спонтано.
•
Активност појединца и његово деловање на околни свет
– са физичким сазревањем
повећава се његова могућност деловања на околину и способност учења. Делујући
на околину дете проверава замисли, проматра промене, утврђује неке законитости и
организује спознају. Унутрашњи мисаони свет изграђује се на темељу искуства
стечених директним додиром и манипулацијом предмета у спољашњем свету –
КОНСТРУКТИВИЗАМ
(Piagetov приступ когнитивном развоју).
Наша когнитивна структура је изграђена од основних елемената или шема и представља
скуп свих елемената којима располажемо у одређеном тренутку. Шема је општи
потенцијал за извођење неке врсте понашања. Њен садржај одређује услове који су
потребни да се одређена шема очита. Оне одређују наш начин реаговања према околини,
огледају се у спољашњем понашању као одређени поступци или делују прикривено и тада
се говори о мишљењу – мисаоним операцијама. Главни механизми помоћу којих се мењају
шеме како би се остварило што боље прилагођавање околини:
•
Процес акомодације
– шеме се мењају у складу са новим информацијама –
суочавање са новим информацијама које противрече постојећим шемама доводи до
стања менталне равнотеже. Еквилибрација – процес успостављања равнотеже како
би се осигурала уравнотеженот мисаоних структура.
4
•
Процеси асимилације
– нови подаци из околине се укључују у већ постојеће
мисаоне шеме.
2.2.
Развојни ступњеви
Сензомоторичко раздобље (од 0 до 2 године)
– дете испитује свет око себе
Сензомоторичке вештине се темеље на урођеним, рефлексин понашањима са којима се
дете рађа. Дете стиче контролу над тим рефлексним радњама и почиње их изводити и у
одсутности подражаја који их аутоматски изазивају. Учење је случајно, а затим се ослања
на увиде стечене покушајима и погрешкама. На крају раздобља дете је у стању ментално
предочавати предмете и догађаје те може мислити о њима и када нису у његовој близини.
Схвата се сталност објекта - кључни знак појаве - менталног просуђивања је схватање о
томе да предмети постоје и онда када нису у дететовој близини. На тај начин се при
извођењу мисаоних радњи губи зависност о непосредном додиру са спољашњим светом.
Предоперацијско раздобље (од 2 до 7 година)
Долази до помака у развоју говора и стицању појмова
.
Дечје мишљење се још увек битно
разликује од логичког размишљања одраслих. Шест обележја преоперацијске мисли:
1. КОНКРЕТНОСТ – дете је усмерено на размишљање о присутним предметима или
онима који су повезани са тренутном ситуацијом.
2. ИРЕВЕРЗИБИЛНОСТ – немогућност логичког повезивања узајамно овисних
предоџаба.
3. ЕГОЦЕНТРИЗАМ – дете се понаша као да сви око њега знају или виде оно што и оно
опажа или зна.
4. ЦЕНТРАЦИЈА – усмеравање само на један аспект ситуације.
5. ОВИСНОСТ О ПЕРЦЕПЦИЈИ – усмереност на тренутно стање или облик онога што
дијете опажа што онемогућава поређење са претходним стањем или обликом па ствара
тешкоће при просуђивању промена.
6. ТРАНСДУКТИВНО ПРОСУЂИВАЊЕ – дететова немогућност међусобног повезивања
