Kognitivno-bihejvioralna terapija

1

KOGNITIVNO

­

BIHEJVIORALNA

TERAPIJA

VREMENSKI

KONTEKST

•

pojava

“kognitivnih

nauka”

(1955

‐

1965)

•

kognitivna

“revolucija”

(1970)

•

evolucija

kognitivno

‐

bihejvioralnog

pristupa

KOGNICIJE

•

(lat.cognitio)

mo

ć 

saznanja,

saznanje,

znanje

•

proces

kojim

subjekt

postaje

svestan

unutrašnje

ili

spoljašnje

realnosti

i

spoznaje

je

•

odvija

se

kroz

razne

psihi

č

ke

procese:

opažanje,

pam

ć

enje,

u

č

enje,

imaginaciju,

su

đ

enje,

upotrebu

jezika...

KOGNITIVNA

PARADIGMA

•

naglašavanje

zna

č

aja

kognicija,

svesnih

misli

i

zdravog

razuma

–

kognicije

deluju

na

naše

vi

đ

enje

budu

ć

nosti

(kako

 ć

emo

se

nositi

sa

novim

zahtevima)

i

na

tuma

č

enja

prošlosti

•

u

č

enje

je

svestan

i

aktivan

proces

•

ljudi

aktivno

interpretiraju

nove

stimuluse

u

skladu

sa

prethodnim

znanjem

i

iskustvom

SUŠTINA

TERAPIJSKOG

PRISTUPA

•

nefunkcionalno

i

neprilago

đ

eno

ponašanje

modifikuje

se

delovanjem

na

klijentove

kognicije

–

uverenja,

sheme,

samokreirane

tvrdnje

o

sebi,

drugima

i

životu

i

strategije

rešavanja

problema

GEORGE

A.

KELLY

(1905

‐

1967)

•

teorija

personalnih

konstrukata

•

pojedinac

kao

nau

č

nik

•

terapija

fiktivne

uloge

AARON

T.

BECK

(1921

‐  

)

•

za

č

etnik

kognitivno

‐

bihejvioralne

terapije

•

kognitivna

trijada

depresivnih:

negativno

vi

đ

enje

sebe,

drugih

ljudi

i

budu

ć

nosti

•

automatske

misli

•

kognitivne

distorzije

ALBERT

ELLIS

(1913

‐

2007)

•

autor

prve

eksplicitno

kognitivisti

č

ke

terapije

•

osniva

č 

Racionalno

‐

emotivno

‐

bihejvioralne

terapije

(REBT)

•

ABC

model

emocionalnog

poreme

ć

aja

KARAKTERISTIKE

•

bazirane

na

kognitivnom

modelu

emocionalnog

odgovora

•

naglasak

na

racionalnom

•

kratke

i

vremenski

limitirane

(prosek

16

seansi)

•

terapijski

odnos

je

neophodan

za

efektivnu

terapiju,

ali

nije

u

fokusu

•

strukturirane,

direktivne,

orijentisane

na

probleme

•

aktivan

terapeut,

aktivan

klijent

•

bazirane

na

edukativnom

modelu

•

doma

ć

i

zadaci

TRI

GRUPE

KOGNITIVNIH

TERAPIJA

•

tehnike

kognitivne

restrukturacije

(Beck,

Ellis,

Meihenbauhm)

•

“coping

skills”

tehnike

(Lazarus,

Goldfrid,

Kautela)

•

tehnike

rešavanja

problema

(Mahoni)

2

REZULTATI

META

‐

ANALITI

Č

KIH

STUDIJA

•

pore

đ

enje

KT

–

lista

 č

ekanja,

bez

tretmana

i

placebo

(prose

č

na

veli

č

ina

efekta

i

%

uspešnijih

u

odnosu

na

kontrolnu

grupu)

odrasli

‐

unipolarna

depresija

(.82)

(79%)

adolescenti

‐

unipolarna

depresija

(1.11)

(87%)

GAP

(1.04)

(85%)

pani

č

ni

porem.

(sa

ili

bez

agresivnosti)

(.91)

(82%)

de

č

je

depresije

i

anksiozni

poreme

ć

aji

(.90)

(82%)

somatski

poreme

ć

aji

u

detinjstvu

(.47)

(68%)

bra

č

ni

distres

(.71)

(76%)

bes

(.70)

(76%)

KRITIKE

•

“ispiranje

mozga”

•

zanemarivanje

emocija

•

“za

pametne

klijente”

•

zanemarivanje

nesvesnih

procesa

i

unutrašnjih

konflikata

OSNOVNI

POJMOVI

I

KONCEPTI

REBT

TEME

•

racionalno

i

iracionalno

u

REBT

•

kognitivne

distorzije

•

priroda

psihi

č

kog

poreme

ć

aja

•

filozofija

zahteva

spram

filozofije

preferencija

•

koncept

psihi

č

kog

zdravlja

•

nastanak

i

održavanje

psihi

č

kog

poreme

ć

aja

•

teorija

terapijske

promene

•

razlika

izme

đ

u

“zdravih”

i

“nezdravih”

emocija

(emocije

u

REBT)

ODNOS

KOGNICIJE

I

EMOCIJE

•

Dve

temeljne

predpostavke:

1.

Psihološki

procesi

su

neodvojivi

i

u

stalnoj

interakciji

(ose

ć

am

‐

mislim

‐

ponašam

se)

2.

Evaluiranje

(procenjivanje,

vrednovanje)

predstavlja

fundamentalnu

ljudsku

karakteristiku

ƒ

Č

ovek

stvara

emociju

(emocionalizuje)

kada

nešto

snažno

vrednuje

i

pridaje

stimulusu

odre

đ

eno

zna

č

enje.

EPIKTETUS

•

Ljudi

nisu

uznemireni

stvarima

po

sebi,

ve

ć 

svojim

pogledom

na

njih

DVE

BAZI

Č

NE

BIOLOŠKE

TENDENCIJE

•

misliti

racionalno

•

misliti

iracionalno

POGLED

NA

ABC

MODEL

EMOCIONALNOG

POREME

Ć

AJA

A

Situacija,

stimulus,

aktiviraju

ć

i

doga

đ

aj,

okida

č 

(šta

se

desilo?)

B

Uverenje

(šta

ste

mislili?)

C

Posledice

o

Emotivne

(kako

ste

se

ose

ć

ali?)

o

Bihejvioralne

(šta

ste

uradili

ili

kako

ste

se

ponašali?)

REVIDIRANI

ABC

MODEL

•

Simbol

G

(goals)

koji

eksplicira

CILJEVE

pojedinca

•

Ljudi

u

svaku

epizodu

svog

funkcionisanja

unose

svoje

ciljeve

kao

kontekst

funkcionisanja

•

Epizoda

“po

č

inje”

kada

do

đ

e

do

blokade

ciljeva

•

Racionalno

i

iracionalno

4

5.

Minimalizacija

 ‐ 

bliska

diskvalifikovanju

pozitivnog

 ‐ 

primer:

dobre

stvari

koje

sam

uradio

su

stvar

sre

ć

e,

a

za

loše

sam

sam

kriv

6.

Emocionalno

rezonovanje

 ‐ 

veoma

 č

esta

kognitivna

distorzija

 ‐ 

stvari

se

postavljaju

naopako

–

npr.

Pošto

sam

ja

besan,

to

zna

č

i

da

je

on

bio

jako

neprijatan

prema

meni

(zamena

a

i

c)

7.

Etiketiranje

‐ 

jedna

forma

preterane

generalizacije,

može

se

odnositi

na

sebe,

druge

ili

život

uopšte.

Primeri:

ja

sam

gubitnik,

on

je

kreten,

život

je

ništavan.

8.

Personalizacija

 ‐ 

premeštanje

svega

što

se

dešava

na

teren

sopstvenog

bi

ć

a

 ‐ 

primer:

neki

ljudi

se

smeju

kada

ulazim

u

prostoriju,

dakle

sigurno

se

meni

smeju

9.

Mišljenje

u

terminima

sve

ili

ništa

(sve

ili

nikad)

 ‐ 

primer:

ako

u

ne

č

emu

ne

uspem,

ja

sam

totalni

gubitnik

ili

“ovo

što

mi

se

dešava

je

loše,

uvek

 ć

e

tako

biti

i

ja

nikada

ne

ć

u

biti

sretan”

RAZLIKA

U

KONCEPTIMA

•

REBT

preferira

rad

na

bazi

č

nim

iracionalnim

konceptima

•

prakti

č

ari

REBT

usredre

đ

uju

se

na

osporavanje

svih,

a

naro

č

ito

tzv.

bazi

č

nih

iracionalnih

uverenja,

jer

ako

klijenti

ne

napuste

ta

uverenja,

oni

 ć

e

ih

najverovatnije

zadržati

i

stvarati

iz

njih

nove

iracionalne

izvedenice

•

klijente

podsti

č

emo

da

odustanu

od

svojih

apsolutisti

č

kih

uverenja,

ali

ih

istovremeno

ohrabrujemo

da

imaju

snažne

i

trajne

želje,

težnje

i

sklonosti

i

PRIORITETE

i

da

izbegavaju

ose

ć

anja

inferiornosti,

povu

č

enosti

i

nedovoljne

uklju

č

enosti

(pasivizacija)

ODRE

Đ

ENJE

EMOCIONALNOG

POREME

Ć

AJA

U

REBT

•

Samoporažavaju

ć

a

mišljenja,

ose

ć

anja

i

ponašanja

koja

nisu

nužno

psihopatološka

•

Patologija

=

stanja

kada

su

tendencije

za

ponovnim

uspostavljanjem

reda

na

samopomažu

ć

i

na

č

i

minimalne

ili

nepostoje

ć

e

(npr.

teški

oblici

depresije);

emocionalni

poreme

ć

aj

traje

duže

i

sadrži

više

poraznih

i

destruktivnih

posledica

u

ponašanju

u

odnosu

na

sebe

i

sredinu

(Lazarus&Ellis)

KATEGORIJE

PSIHI

Č

KIH

POREME

Ć

AJA

•

poreme

ć

aji

ega

–

osoba

postavlja

zahteve

prema

sebi,

drugima

i

svetu

–

ako

ti

zahtevi

nisu

ispunjeni

u

prošlosti,

sadašnjosti

ili

budu

ć

nosti

osoba

postaje

uznemirena

i

okrivljuje

sebe.

Samoosu

đ

ivanje

uklju

č

uje

(1)

osoba

sebi

daje

sveukupnu,

globalnu

negativnu

ocenu

i

(2)

«sotonizacija»

sebe

–

samookrivljavanje

zato

što

smo

loši

ili

manje

vredni

•

poreme

ć

aji

nelagode

(diskomfort

poreme

ć

aji)

–

niska

tolerancija

na

frustraciju

–

zahtevi

za

udobnoš

ć

u

i

ugodnim

uslovima

života.

Neispunjeni

zahtevi

su

okida

č 

za

stvaranje

situacije

«ja

to

ne

mogu

podneti».

PRIRODA

PSIHI

Č

KOG

POREME

Ć

AJA

•

u

osnovi

neurotskog

poreme

ć

aja

leži

sklonost

ljudi

da

daju

apsolutna

vrednovanja

zna

č

ajnim

doga

đ

ajima

u

svom

životu

(ABC

model

emocionalnog

poreme

ć

aja)

•

primer:

vulnerabilnost

na

neuspeh

•

po

rebtu

je

MORAM

bazi

č

ni

apsolutni

imperativ

(zahtev)

•

forme

zahteva

MORA

(“moratiranija”)

•

Prema

REBT,

tri

glavna

iracionalna

zahteva

ili

“moratorske”

ideje

pomo

ć

u

kojih

ljudi

sami

sebe

uznemiravaju

su:

1.

ZAHTEV

U

ODNOSU

NA

SEBE:

Ja

(ego)

apsolutno

moram

biti

dobar

u

važnim

zadacima,

naro

č

ito

u

zadobijanju

potvrde

i

priznanja

od

drugih

ljudi,

jer

u

suprotnom

sam

neadekvatna,

bezvredna

osoba.

Posledice:snažna

ose

ć

anja

mržnje

prema

sebi,

anksioznost,

depresivnost,

suicidalnost

i

razli

č

ita

disfunkcionalna

ponašanja

kao

što

su

odlaganje,

povla

č

enje

i

opsesivnost.

2.

ZAHTEV

U

ODNOSU

NA

DRUGE:

Ti

(drugi

ljudi)

definitivno

moraš

da

me

tretiraš

kako

zaslužujem,

fer

i

ljubazno,

jer

si

u

suprotnom

ti

loša

osoba

koja

zaslužuje

kaznu

Posledice:

snažna

ose

ć

anja

besa,

mržnje,

genva,

povre

đ

enosti,

ljubomore,

samosažaljenja

i

poreme

ć

ena

ponašanja

(zavisno

ponašanje,

fizi

č

ka

agresivnost,

osvetoljubivost,

buntovno

i

hostilno

ponašanje)

3.

ZAHTEV

U

ODNOSU

NA

ŽIVOT,

OKOLNOSTI:

Uslovi

pod

kojima

ja

živim

moraju

gotovo

uvek

biti

komforni,

prijatni,

bezbedni,

bez

tegoba,

“meni

na

ruku”,

jer

u

suprotnom

je

ceo

moj

život

nikakav

i

nepodnošljiv!

Posledice:

filozofija

niske

tolerancije

na

frustraciju

vodi

u

samosažaljenje,

o

č

ajanje,

bes,

depresiju

i

disfunkcionalna

ponašanja

kao

što

su

povla

č

enje,

inertnost,

odlaganje,

fobije

i

adikcije.

5

IZVEDENICE

IZ

BAZI

Č

NOG

ZAHTEVA

•

užasavanje

–

doga

đ

aj

se

ocenjuje

kao

više

od

100%

loš,

što

je

preteran

i

nerealan

zaklju

č

ak

koji

proizilazi

iz

uverenja

«to

ne

sme

da

se

dešava»

•

ne

mogu

to

podneti

(nepodnošenje)

–

to

je

uverenje

da

 č

ovek

ne

može

doživeti

nikakvu

sre

ć

u

ako

se

taj

doga

đ

aj

desi

ili

preti

da

 ć

e

se

dogoditi

•

obezvre

đ

ivanje

(osu

đ

ivanje)

–

sebe,

drugih

i

života

uopšte,

tendencija

ljudi

da

ocenjuju

sebe,

druge

i

život

manje

vrednim

ili

nedostojnim

  ‐ 

ako

uradim

(uradi,

desi

se)

nešto

što

ne

smem

ili

propustim

da

u

č

inim

nešto

što

moram

(trebao

sam)

•

izvedenice

smatraju

se

iracionalnim

jer

tako

đ

e

ometaju

osnovne

ciljeve

i

namere

osobe

KONCEPT

PSIHI

Č

KOG

ZDRAVLJA

•

u

osnovi

koncepta

psih.

zdravlja

je

filozofija

preferencije

(priželjkivanja,

relativizma)

nasuprot

filozofije

apsolutizma,

dogme

i

zahteva.

•

tri

zna

č

ajne

izvedenice

se

smatraju

racionalnim

zato

što

ljudima

pomažu

da

ostvare

svoje

ciljeve

i

redefinišu

ih

ako

se

stvari

ne

mogu

realizovati.

1.

antiužasavanje

(priznajem

da

je

loše

od

0

do

100%)

–

što

je

ve

ć

a

želja

(odnosno

neki

cilj

povezan

sa

višerangiranim

aspektima

na

lestvici

sistema

vrednosti

neke

osobe)

to

se

neuspeh

ocenjuje

kao

intenzivniji,

emocionalne

posledice

su

teže,

ali

ne

preko

100

2.

tolerancija

na

frustraciju

umesto

„ja

to

ne

mogu

podneti”

ƒ

osoba

potvr

đ

uje

da

se

desio

nepovoljan

doga

đ

aj

(ili

se

može

dogoditi)

ƒ

veruje

da

se

doga

đ

aj

iskustveno

može

dogoditi

ƒ

ocenjuje

doga

đ

aj

na

lestivici

kontinuiteta

lošeg

ili

nepovoljnog

ƒ

nastoji

promeniti

neželjeni

doga

đ

aj

ili

ga

prihvatiti

kao

stvarnost

ako

je

doga

đ

aj

nepromenjiv

ƒ

aktivno

sledi

druge

ciljeve

 č

ak

i

ako

se

situacija

ne

može

promeniti

3.

prihvatanje

kao

racionalna

alterntativa

osu

đ

ivanju

:

osoba

sebe,

druge

i

okolnosti

prihvata

kao

pogrešiva

ljudska

bi

ć

a

i

odbija

da

im

daje

opštu

ocenu,

a

životni

uslovi

se

prihvataju

kao

”opšta

stvarnost”.

VAŽNO:

to

ne

podrazumeva

pasivizaciju

i

prepuštanje

 ‐ 

osoba

se

može

snažno

podsticati

da

promeni

realnost!

FILOZOFIJA

ZAHTEVA

SPRAM

FILOZOFIJE

PREFERENCIJA

(ŽELJA)

Mora,

treba,

ima

da

bude,

neophodno

mi

je

,

ne

mogu

podneti

ako...

Voleo

bih,

želim,

svi

đ

a

mi

se,

bilo

bi

bolje,

nadam

se

bes,

krivica,

anksioznost,

stid,

povre

đ

enost

Nezadovoljstvo,

razo

č

aranost,

žaljenje

Olakšanje

od

emotivne

napetosti

(sad

mi

je

laknulo)

Ose

ć

aj

emotivne

praznine

Zadovoljstvo,

sre

ć

a,

radost,

ponos

KONCEPT

MENTALNOG

ZDRAVLJA

U

REBT

•

DUGORO

Č

NI

HEDONIZAM

ili

sloboda

koja

uklju

č

uje

disciplinu

ƒ

Odabrati

važne

ciljeve

i

aktivno

i

ć

i

ka

njima

ƒ

Tolerisanje

frustracije

ƒ

Samoprihvatanje

NASTANAK

PSIHI

Č

KOG

POREME

Ć

AJA

•

Izuzevši

globalan

interakcionisti

č

ki

stav

u

vezi

biološke

ukorenjenosti

irac.

na

č

ina

mišljenja

i

delovanja

sredinskih

faktora

(u

interakciji)

npr.

roditeljske

i

kulturološke

zabrane

i

predrasude

u

REBT

se

ne

eksplicira

neka

istan

č

ana

teorija

nastanka

poreme

ć

aja

PROMENA

KROZ

3

REBT

UVIDA

1.

Emocionalna

odgovornost

–

ljudi

sami

sebe

 č

ine

poreme

ć

enim

pomo

ć

u

iracionalnih

uverenja

koja

pridodaju

situaciji

ili

doga

đ

aju

2.

Intelektualni

uvid

ili

BC

veza

–

ljudi

mogu

promeniti

svoj

na

č

in

razmišljanja

(B)

3.

Emocionalni

uvid

–

za

promenu

je

neophodna

akcija!

Neophodno

je

u

praksi

dokazati

da

promena

uverenja

(B)

dovodi

do

promene

emotivnog

stanja

i

ponašanja

(C)

7

PREDUSLOVI

FILOZOFSKE

PROMENE

•

uvid

da

ljudi

dobrim

delom

sami

kreiraju

svoje

psihi

č

ke

poreme

ć

aje,

a

da

u

njihovom

kreiranju

sredinski

faktori

imaju

drugorazredni

zna

č

aj

•

uvid

da

ljudi

imaju

sposobost

da

zna

č

ajno

uti

č

u

na,

menjaju

svoje

poreme

ć

aje

•

uvid

da

emocionalni

i

bih.

poreme

ć

aji

naj

č

eš

ć

e

poti

č

u

od

apsolutnih,

dogmatskih,

iracionalnih

uverenja

•

otkriti

iracion.

uverenja

i

razlikovati

ih

od

rac.

alternativa

•

osporiti

irac.

uverenja

uz

koriš

ć

enje

realisti

č

kih,

logi

č

kih

i

heuristi

č

kih

metoda

i

deluju

ć

i

protiv

tih

uverenja

•

da

rade

na

internalizaciji

novih,

funkcionalnih

uverenja

(koriste

ć

i

niz

kognitivnih,

emocionalnih

i

bih.

metoda

promene

•

da

nastave

proces

pobijanja

IU

koriste

ć

i

multimodalne

metode

promene

kroz

ceo

život

RAZLIKA

IZME

Đ

U

“ZDRAVIH”

I

“NEZDRAVIH”

EMOCIJA

(EMOCIJE

U

REBT)

•

prijatne

emocije

–

dobijamo

što

želimo

(ljubav,

zadovoljstvo,

radost,

radoznalost,

zainteresovanost...)

•

neprijatne

(negativne)

emocije

–

reakcije

na

prepreke

(frustriranost)

o

ljudi

prirodno

doživljavaju

tzv.

zdrave

negativne

emocije

(tugu,

razo

č

aranje,

nezadovoljstvo,

žaljenje)

kada

njihove

želje

nisu

ispunjene

o

ove

emocije

imaju

konstruktive,

motivišu

ć

e

karakteristike

ƒ

pomažu

ljudima

da

uklone

prepreke

sa

cilja

ƒ

pomažu

ljudima

da

se

konstruktivno

prilago

đ

avaju

u

slu

č

aju

da

njihove

želje

ne

mogu

biti

zadovoljene

•

nezdrave

negativne

emocije

(anksioznost,

depresivnost,

ose

ć

anje

krivice,

bes)

kratkoro

č

no

mogu

pomo

ć

i

osobi

da

izbegne

neku

neprijatnost,

ali

dugoro

č

no

gledano

o

remete

osobu

u

dostizanju

ciljeva

i

demotivišu

o

vode

u

disfunkcionalna

ponašanja

INTERPRETACIJA

ZNA

Č

AJNOG

A

OD

STRANE

OSOBE

TIP

UVERENJA

EMOCIJA

Pretnja

ili

opasnost

Iracionalno

Anksioznost

Racionalno

Zabrinutost

Gubitak

ili

neuspeh

Iracionalno

Depresivnost

Raconalno

Tuga

Kršenje

pravila

ponašanja

(od

strane

sebe

ili

drugih);

frustracija

Iracionalno

Bes;

Mržnja

Racionalno

Nezadovoljstvo

Kršenje

sopstvenog

moralnog

koda;

po

č

injena

greška

Iracionalno

Ose

ć

anje

krivice

Racionalno

Kajanje

Nepravda

po

č

injena

od

strane

drugih

Iracionalno

Povre

đ

enost

Racionalno

Razo

č

arenje

Pretnja

željenom

odnosu

ili

vezi

Iracionalno

Ljubomora

Racionalno

Zabrinutost

Otkrivanje

li

č

ne

neadekvatnosti

ili

slabosti

pred

drugima

Iracionalno

Stid;

sramota

Racionalno

Žaljenje

•

zdrave

negativne

emocije

ne

menjamo

tokom

terapije

jer

ih

smatramo

posledicama

racionalnog

na

č

ina

razmišljanja!

ABC

model

•

“Formula”

emocionalnog

poreme

ć

aja

i

“didakti

č

ko

sredstvo”

PRIMARNI

ABC

MODEL

 ‐ 

SHEMA

A

Situacija,

stimulus,

aktiviraju

ć

i

doga

đ

aj,

okida

č 

(šta

se

desilo?)

B

Uverenje

(šta

ste

mislili?)

C

Posledice

o

Emotivne

(kako

ste

se

ose

ć

ali?)

o

Bihejvioralne

(šta

ste

uradili

ili

kako

ste

se

ponašali?)