1
Visoka Škola
“Akademija za poslovnu ekonomiju”
Čačak
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
SOCIOLOGIJA
Tema:
Kolektivna inteligencija
Mentor:Profesor dr. Aleksandar Prnjat
Student:Jocić Milena
Broj indeksa: 040/15
2
Sadržaj:
Uvod...........................................................................................3
1. . PONAŠANJE GRUPA U PRIRODI..................................................................4
2. POJAM I VRSTE GRUPA...................................................................................7
3. KOLEKTIVNO NESVESNO………………...........................................................8
4. SVEST..................................................................................................................9
5. KOLEKTIVNA INTELIGENCIJA.......................................................................10
Zaključak....................................................................................12
Literatura...................................................................................13
4
1. PONAŠANJE GRUPA U PRIRODI
Istina je da grupe često donose loše odluke, postoje i suprotni primeri. Stvari, po
Ovom pitanju, nešto drugačije stoje sa socijalnim insektima. Tako, recimo, 200.000 mrava
vojnika (
eciton burchelli
) u stanju je da organizuje prepad u prečniku od 15 metara i da se za
samo jedan dan raširi na oblast površine i do 1.500 m2. Drugi, još spektakularniji, primer su
brežuljci prečnika 30 metara i visine 6 metara koje grade afrički termiti (
macrotermes
bellicosus
). Ovi biološki neboderi rezultat su kolektivnog truda nekoliko miliona sićušnih (1-2
milimetara dugih) i potpuno slepih individua. Od veličine ovih brežuljaka još je
spektakularnija njihova unutrašnja struktura, a jedna od najsloženijih ikada izgrađenih u
životinjskom carstvu delo je vrste
apicotermes lamani
. Duž spoljašnosti njihovog gnezda,
postoji čitav splet mikrostruktura koje omogućavaju ventilaciju i razmenu gasova sa
spoljašnjim okruženjem. Unutar gnezda, najčešće visokog 20-40 centimetara, nalazi se čitav
niz odaja međusobno povezanih spiralnim rampama koje nastaju usled uvijanja i stapanja
uzastopnih spratova. Na svakom spratu postoji po nekoliko stepenica, a neke se pružaju kroz
čitavo gnezdo. Čak su i najudaljenije odaje povezane ovim prečicama.
Duh košnice: Ponašanje socijalnih insekata večiti je predmet fascinacije prirodnjaka i
svakako jedna od najvećih naučnih zagonetki. Vekovima se smatralo, a tako mnogi misle i
danas, da zajednicom socijalnih insekata upravlja nekakav virtuelni misteriozni entitet,
sposoban da koordinira aktivnostima ostalih jedinki. Čak i neki savremeni pisci naučne
fantastike, kao što je Majkl Krajten, iznova oživljavaju više od jednog veka staru ideju
misterioznog "duha košnice", koja se prvi put spominje u knjizi
Život pčela
(1901), slavnog
belgijskog književnika i nobelovca Morisa Meterlinka. Krajten u svojoj noveli
Žrtva
(2002)
piše o roju veštačkih nanorobota, nalik roju insekata, predvođenih nekom vrstom "kolektivnog
uma" koji im omogućava da donose složene odluke, pa čak i da anticipiraju buduće događaje.
Dugo se smatralo se da je matica, pre svih, taj supervizor koji sakuplja informacije,
nadgleda događaje u zajednici i upravlja poslovima radilica, izdajući im odgovarajuća
"naređenja". Međutim, danas znamo da nema nikakvog "duha košnice" i da realnost ipak nije
toliko trivijalna, ali ni ništa manje interesantna. Nedavna otkrića pokazala su da je ovakvo
stanovište, da se nekom zajednicom upravlja hijerarhijski i centralizovano, zapravo potpuno
pogrešno. Naime, nijedan socijalni insekt nije sam po sebi ni približno sposoban da ima
globalni uvid, niti da centralizuje informacije o stanju čitave zajednice, a kamoli da kontroliše
kako radilice obavljaju poslove. Nema ničega nalik nadzorniku ili upravljaču, već zajednica
pre podseća na decentralizovani sistem sačinjen od autonomnih jedinica, čije se ponašanje
može opisati samo na osnovu jednostavne relacije stimulus-nadražaj.
Generalno, svaki pojedinačni socijalni insekt opremljen je relativno siromašnim
repertoarom ponašanja. Kada su, recimo, mravi u pitanju, svaka jedinka može u proseku da
ispolji oko 20 različitih elementarnih oblika ponašanja (prema Edvardu Vilsonu), a
organizovanost koja emergira (pojavljuje se, izranja) na nivou zajednice počiva na
interakcijama među jedinkama koje ispoljavaju sasvim jednostavne oblike ponašanja. Štaviše,
videćemo da nekom pojedinačnom socijalnom insektu nije ni neophodna bilo kakva
individualna predstava, niti bilo kakva kognitivna mapa, uputstvo ili eksplicitno znanje o
