Univerzitet u Nišu
Fakultet zaštite na radu
SEMINARSKI RAD
Predmet: Hemijski parametri radne i životne sredine
Tema: Količina supstanci
Mentori:Studenti:
Niš, decembar 2017.
1. Supstance
Danas je u svakodnevnoj upotrebi veliki broj supstanci, tačnije hemikalijama koje svojim
dejstvom mogu ozbiljno da ugroze zdravlje čoveka i ostalih živih bića. Dovoljno je samo da se
zna da je u svakodnevnoj upotrebi oko 60 000 hemikalija i da se svake godine proizvede još
novih.
Materija je sve što postoji u prirodi. Postoje dva vida materije: fizičko polje i supstanca.
Fizičko polje je posrednik u međusobnom delovanju dva ili više tela, npr: gravitaciono,
električno, magnetno polje. U tesnoj povezanosti sa materijom je i supstanca. Supstancu
zapažamo neposredno svojim čulima. Ona je vid materije koji izgrađuje fizička tela. Tako npr.
stolica je fizičko telo koje može biti sačinjeno od sledećih supstanci: drveta, plastike, gvožđa.
Osnovno svojstvo materije je kretanje. Materija je neuništiva, ona se ne može stvoriti ni iz čega,
kao što se ne može ni uništiti. Materija prelazi iz jednog oblika u drugi. Prilikom tih promena
materija se niti troši, niti stvara. Rđanje gvozdenih predmeta, topljenje leda i proces fotosinteze
su primeri koji demonstriraju kretanje materije. Gvozdeni ekser stajanjem na vazduhu, reaguje sa
njegovim sastojcima i po površini eksera sa stvara rđa. Pri ovoj promeni gvožđe nije nestalo, već
je reagujući sa sastojcima vazduha prešlo u drugu supstancu.
Supstanca je dakle oblik postojanja materije. Sastoji se od veoma sitnih čestica — atoma.
Danas je poznato oko 17 miliona različitih supstanci. Od tolikog broja supstanci, oko 100 hiljada
ima praktičnu primenu. Neke supstance nalaze se u prirodi, dok se druge proizvode veštačkim
putem.Sva materijalna tela su izgrađena od supstance. Još u vreme starih Grka smatralo se da
postoje osnovni delići, čestice supstance, od kojih su sagrađena sva tela. Tokom vremena došlo
se do pretpostavka da bi u jednom momentu došli do dela koji ne možemo dalje podeliti. Na taj
način je nastala ideja o najmanjim česticama od kojih se sva tela sastoje - atoma.
Svaka supstanca ima karakteristična svojstva po kojima se razlikuje od drugih supstanci,
na primer: boju, miris, gustinu, temperaturu topljenja, temperaturu ključanja. Navedena svojstva
supstanci, koja se određuju pomoću naših čula ili instrumenata, nazivaju se fizička svojstva.
Hemijska svojstva supstanci ispoljavaju se pri njihovim reakcijama sa drugim supstancama.
Osnovni zadatak hemije je izučavanje supstanci - njihove strukture, svojstava, kao i promena
koje dovode do pretvaranja jednih supstanci u druge.
U čovekovoj radnoj i životnoj sredini sve je veći broj supstanci. Neke od njih su manje
opasne, dok neke predstavljaju veliku opasnost za čoveka i životnu i radnu sredinu. One se
upotrebljavaju u mnogim tehnološkim procesima, i tu se vide njihovi pozitivni efekti. Međutim,
one ispoljavaju i negativne efekte. Ti negativni efekti mogu se javiti u vidu toksičnosti supstance.
Ponašanje supstanci u različitim uslovima je različito. Ponašanje neke supstance može da
se odredi na osnovu određivanja ili predviđanja njenog ponašanja u pogledu:
načina primene,
vremena zadržavanja u životnoj sredini (vazduh, voda, zemmljište),
dejstva na čoveka,
dejstva na živi svet,
dejstva na neživu prirodu,
dejstva na materijala dobra,
čuvanja,
transporta,
detekcije,
dekontaminacije,
mere zaštite,
sanacije,
ukazivanja pomoći itd.
Svojstva supstanci mogu biti:
fizička svojstva koja se mogu se odrediti čulima (boja, ukus, miris, agregatno stanje…) ili
uz pomoć mernih instrumenata
hemijska svojstva supstance koja možemo uočiti tek kada od posmatrane supstance
nastaju nove supstance.
Promene supstanci mogu biti fizičke i hemijske.
Svaka supstanca koja učestvuje u tehnološkom procesu, bez obzira koliko je njena cena
povoljna, mora da zadovolji dva osnovna kriterijuma:
3
da ima dobre fizičkohemijske osobine,
da bude dovoljno bezbedna za rad.
Međutim, nemaju sve supstance samo dobre osobine. Postoje i one supstance, i to u velik
broju koje imajuu i negativne osobine. Međutim, supstanca sa najštetnijim osobinama može da
se primenjuje na bezbedan način. Prema tome, očekivana korist od primene neke supstance mora
da bude veća od cene za istraživanje načina za bezbedn primenu. Ovaj odnos bi trebao da bude
uslov za primenu neke supstance, mada se često koriste supstance bez naučno utvrđenih uslova
bezopasne primene. Ovo se dešava iz razloga što su od naučnih i etičkih razloga jači ekonomski i
društveni faktori. Kako bi poznavali neku supstancu, potrebno je da za nju imamo sledeće
podatke:
4
osnovne podatke:
naziv,
proizvođač,
godina proizvodnje,
kvalitet,
čistoća,
pakovanje,
osnovne fizičke osobine,
osnovne hemijske osobine,
osnovne toksične osobine.
Dakle, osnovni zadatak hemije je da omogući popuni opis pojedinih jedinjenja, odnosno da
dovoljno i potpuno okarakteriše jedno jedinjenje da bi se ono razlikovalo od ostalih jedinjenja.
Svako jedinjenje ima određene fizičke i hemijske osobine po kojima se razlikuje od svakog
drugog jedinjenja. Pri istaživanju nekog jedinjenja najvažniju ulogu ima njegovo hemijsko
ponašanje, ali je isto tako važno i određivanje fizičkih osobine.
3
dr Popović D., Hemijski parametri radne i životne sredine, izvodi sa predavanja, Niš, 2008, str.10.
4
dr Popović D., Hemijski parametri radne i životne sredine, izvodi sa predavanja, Niš, 2008, str. 10.
