ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ

СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Колизионе норме у породичном праву

Ментор: Студент:

Косовска Митровица, 2013. Године

САДРЖАЈ

Увод..........................................................................................................................4

1. Извори међународног приватног права у Србији............................................5

2. Одређивање меродавног права за брачне односе..........................................6

2.1. Материјални услови за закључење брака.....................................................6

2.1.2.Кумулативна примена lex nationalis будућих брачних партнера...............7

2.2. Форма брака.....................................................................................................8

2.2.1. Меродавно право за форму брака који се закључује на територији
домаће државе.......................................................................................................9

2.2.2. Меродавно право за признање бракова који су закључени у
иностранству...........................................................................................................9

2.3. Дипломатско-конзуларни бракови..............................................................10

2.4. Неважност брака............................................................................................11

2.5. Развод брака..................................................................................................12

2.6. Дејство брака у позитивном праву Србије...................................................13

3. Имовински односи у ванбрачној заједници...................................................14

4. Меродавно право у погледу статуса деце......................................................15

4.1. Меродавно право у погледу брачног статуса детета..................................16

4.2. Меродавно право за ванбрачно порекло....................................................17

4.3. Меродавно право позакоњења....................................................................17

5. Меродавно право за односе између родитеља и деце...............................18

5.1.Хашка конвенција о грађанскоправним аспектима међународне отмице
деце........................................................................................................................19

УВОД

Породични односи са страним елементом чине једну од најзанимљивијих, а у

пракси и једну од најучестанијих и најважнијих области међунарондог приватног права. У
регулисању породичноправних односа у појединим земљама културно наслеђе и верска
схватања веома снажно долазе до изражаја, што има за последицу значајне разлике у
породичноправним нормама. Сведоци смо смањењу броја норми чији су резултати
неравноправни односи полова или дискриминација према деци рођеној ван брака

Данас је све мањи број земаља које не познају установу развода брака, а у

земљама које познају ову установу данашњи прописи га знатно олакшавају. Као једна од
последице те појаве   је свакако и проблем повере детета на чување и васпитање које
јавља појаву међународне отмице деце. Размере те појаве и значај који му се придаје
довеле   су   дос   усвајања   једне   од   најуспешнијих   хашких   конвенција   у   историји   Хашке
конференције   за   међународно   приватно   право   –   Конвеницја   о   грађанскоправним
аспектима о међународној отмици деце из 1980. Године ратификовало ју је 77 држава.
Морамо и да напоменемо да је 1. Августа 2004. године ступила и на снагу Регулатива
Савета Европске заједнице о надлежности, признању и извршењу пресуда у брачним
стварима и стварима родитељске одговорности.

И поред одређеног приближавања породичних регулатива, остаје констатација да

су разлике међу породичноправним прописима појединих земаља и даље значење, и
сасвим је сигурно оне неће брзо нестати. Ова чињеница свакако утиче на учестаност и
значај сукоба закона на подручју породичног права. Данас се све више смањују не само
правне већ и културне и психолошке инхибиције да се ступи у брак са особом другачије
националности, вере или расе. Све то доприноси учестаном настајању породичних односа
који се везују за више држава, више заједница- па се повећава и број правних питања која
настају из таквих односа.

У даљем излагању бавићемо се колизионим нормама у породичном праву, као и

појмовима које ова област регулише.

Међународно приватно право (општи део),Марија Крвавац Косовска Митровица 2010. године,стр. 316

1. ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА У

СРБИЈИ

Норме из области породичног права биле међу првим нормама донетим у

Југославији после II светског рата и оне су садржале и одредбе које су се тицале
породичноправних односа са елементом иностраности. За међународно приватно право
посебно су биле значајне одредбе Основног закона о браку. Овај закон је донет 1946.
године и мењан је у више наврата, те је 1965. године са одређеним изменама објављен и
његов текст. Колизионе норме које је овај закон регулисао нису биле потпуне али су
давале одговоре на неколико веома важних питања.

Затим је 1947. године донет закон о старатељству, који је садржао два члана који су

уређивали   односе   са   елементом   иностраности.   Доношење   Закона   о   међународном
приватном праву, доводи до велике прекретнице.   У овом закону остављено је доста
места за одређивање меродавног права у породично правним односима са елементом
иностраности. У члановима од 32- 45. ЗМПП садржана су детаљна колизиона решења за
питања   закључења   брака,   личне   и   имовинске   односе   брачних   партнера,   имовинских
односа   у   ванбрачној   зајденици,   однос   родитеља   и   деце,   признања,   оспоравања,
утврђивања   очинства   или   материнства,   позакоњење,   обавеза   издржавања   међу
сродницима   и   усвојења,   што   значи   да   је   извршена   потпуна   кодификација   колизиони
норми међународног породичног права.

Поред ЗМПП, значајне су и билатералне конвенције, већина тих конвенција

регулише узајамну правну помоћ, узајамне правне односе, у грађанским, породичним,
кривичним   стварима   закључене   са   Бугарском,   Грчком,   Мађарском,   Монголијом,
Пољском,   Румунијом,   СССР-   ом.   Са   Француском   је   1971.   закључена   Конвенција   о
надлежности  и о закону који се примењује у области личног и породичног права, затим
Конвенција   са   Норвешком   1957.   о   реципрочном   признању   дипломатско-   конзуларне
форме   за   закључење   брака.   1982.     Размена   нота   са   Сри   Ланком   о   реципрочном
овлашћењу конзула за закључење брака. Ове одредбе садрже и конзуларне конвенције
са Пољском, Румунијом, СССР, Бугарском, Мађарском, Боливијом, Италијом, Монголијом,
Турском, Белгијом, Грчком,..

Материје међународног породичног права тичу се и три мултилатералне

конвенције које је наша земља ратификовала и то: а) Њујоршка конвенција о

Србија је у обавези да поштује начела Повеље и на основу њих правно преузете

обавезе. Принцип Универзалне декларације ОУН о правима човека из 1948. године и
правила Међународних Пактова УН о правима човека универзално су прихваћени. У
систем заштите Декларација је унела и право на брак, прописујући да пунолетни
мушкарци и жене могу без икаквих ограничења по било ком основу (вери, полу, боји
коже), да склопе брак и заснују породицу.

У погледу материјалних услова за закључење брака упоредно међународно

приватно право познаје два основна присутупа при постављању колизионих норми. Први
приступ одређује као меродавно право земље у којој се брак закључује, а други
персонално право будућих брачних партнера.

2.1. 2.Кумулативна примена lex nationalis будућих брачних

партнера

Меродавношћу закона држављанства оба будућа брачна партнера, без обзира на

то да ли је један од њих домаћи држављанин, или обоје имају страно држављанство,
законодавац изражава очигледну тежњу која је усмерена на то да се избегну шепајући
бракови ( matrimonia claudicans).

Према првој теорији можемо да разликујемо обичну и дистрибутивну кумулацију.

Према једном концепту кумулација значи да и вереник и верница морају испунити услов
прописан у погледу узраста у оба меродавна права, у овом случају говоримо

о обичној

кумулацији и брак се не би могао закључити. Према другом случају кумулација значи да
сваки од брачних партнера треба да испуни само услове који су прописани у праву
сопственог држављанства, а не и оне које прописује право држављанства другог. Овде се
ради о

дистрибутивној

кумулацији. У теорији и у пракси има више присталица

дистрибутивне кумулације.

Према другој теорији можемо разликовати једнострану и двострану кумулацију,

које омогућавају да се избегну тешкоће и нежељени резултати које дистрибутивна
кумулација приликом примене више меродавних права може да изазове, али ставља
пред тежак задатак матичара. Тај тежак задатак се састоји у одреживању оних случајева у
којима треба одступити од дистрибутивне кумулације и уместо ње применити обичну.