1
САДРЖАЈ:
Увод..........................................................................................................................2
Основна својства колоида.....................................................................................3
Хумус........................................................................................................................8
Састав Хумуса........................................................................................................9
Подела хумуса.......................................................................................................11
Подела земљишта према садржају хумуса......................................................12
Закључак.................................................................................................................13
Литература..............................................................................................................14
2
Увод
Колоиди ( грч. kolla - лепак ) су дисперговане честице величине од 1 до 100 нм. Честице до 1 nm
су, по правилу, молекули или јони, а тако је у правим растворима.
Колоиди се у раствору непрекидно Брауновски крећу и то брже што су честице ситније. Колоидну
масу земљишта чине минерали ,органски и органо-минерални колоиди.
У минералне колоиде спадају углавном продукти хемијског распадања а то су : хидроксиди
Si, Al и Fe, па секундарни алумосиликати тј. минерали глина и још,примарни минерали
уситњени физичким распадањем на честице величине колоида. У земљишту са јаком
деструкцијом (подзол, латерит,... ) се углавном јављају хидратисани оксиди Al,Fe и Si, као
аморфни или као соли.
Органски колоиди су хумусног порекла. Уколико земљиште садржи више хумуса утолико има
израженију адсорпцију јер је хуминска киселина, као неизоставни састојак хумуса, колоидна
и врло је јак адсорбент (јаче адсорбује од минералних колоида).
Органо – минерални колоиди настају узајамним спајањем хуминских састојака са минералним
честицама као језгром. Улога у адсорпцији им је практично иста као и улога других
колоида.
Удео колоида у неком земљишту је у директној вези са садржајем глина и хумуса у том
земљишту. Глинуше и иловаче са високим садржајем хумуса су врло богате колоидима.
Песковита земљишта , по правилу, садрже мало колоида.
Колоидна хемија је млада грана хемије. Она изучава проблеме везане за живот – педологију,
биологију, медицину, фармацију, технологију, индустрију...
4
Честице (3) у колоидном раствору су у облику тзв. мицеле (2) чија грађа је сложена:
у средишту мицеле је једро (5) од минерала глине, аморфних гела или органо-минералних
једињења. На површини једра је јоногени слој (а), слој молекула који могу да дисосују.
Дисоцијацијом овог слоја настали јони остају на површини једра чинећи унутрашњи слој (а)
који одређује наелектрисање, набој, и потенцијал колоида. Негативни јони напуштају површину
једра , одлазе у дисперзну средину формирајући спољашњи слој јона (1) . Сви јони који су у
непосредном контакту са унутрашњим слојем формирају непокретни слој (б) док остали чине
дифузни слој (ц). Колоидне мицеле су дифундоване у интермицеларном раствору (д) . Јони
дифузног слоја су врло покретљиви и зато веома активни па у дифузном слоју реагују
различито са јонима земљишног раствора.
Са својим унутрашњим слојем јона једро мицеле чини чврсту целину, гранулу (4 ) , која је
носилац електричног набоја. Заједно са непокретним слојем гранула чини колоидну честицу
(3).
У ацидоидне колоиде земљишта спадају ацидоиди који привлаче катјоне а то су : минерали
глина, киселине силицијума и хумусне киселине. Привлачна моћ ацидоида да привуку катјоне
зависи од набоја, набој ацидоида зависи од јачине дисоцијације, а ова, од реакције земљишта. У
алкалној средини ацидоиди добро дисосују, у неутралној слабије, а у киселој лоше. При pH од 2
до 3 нема дисоцијације, нема набоја, па онда колоиди не привлаче катјоне.Колоиди
хидроксида Al и Fe (mAl2O3 x nH2O i mFe2O3 x nH2O) су амфотерни па су киселој средини
базоиди а у алкалној, базној средини су acidoidi.
1
2
3
4
c
b
a
5
d
Shema građe
koloidne micele
