Seminarski rad
Nasilje u braku i porodici
Kriminologija sa penologijom
Sadržaj
1. Uvod
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2
2. Nasilje u porodici .
.
.
.
.
.
.
.
3
2.1 Fizičko nasilje
.
.
.
.
.
.
.
5
2.2 Emocionalno ili psihičko nasilje .
.
.
.
.
6
2.3 Seksualno nasilje .
.
.
.
.
.
.
6
2.4 Ekonomsko nasilje
.
.
.
.
.
.
7
2.5 Nasilje nad decom.
.
.
.
.
.
.
8
3. Profil nasilnika
.
.
.
.
.
.
.
.
9
4. Mitovi o zlostavljanju
.
.
.
.
.
.
.
12
5. Krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici
.
.
.
.
13
5.1 Norme materijalnog krivičnog zakonodavstva .
.
.
13
6. Mere zaštite
.
.
.
.
.
.
.
.
15
7. Zaključak
.
.
.
.
.
.
.
.
.
17
8. Literatura .
.
.
.
.
.
.
.
.
19
3
2. Nasilje u porodici
Svake godine životi žena, dece i muškaraca bivaju izmenjeni ili uništeni od strane neke
osobe koja vrši porodično nasilje nad njima. Emotivni, fizički ožiljci i uništenje koji su rezultat
toga su očigledni u društvenim i kriminalnim statistikama. Nasilje može biti otvoreno, besramno
i direktno u lice. Međutim, nasilje može takođe biti suptilno i izokola. Iako su žene glavne žrtve
nasilja, muškarci takođe mogu biti žrtve porodičnog nasilja. Jedan od prvih koraka rešavanja
problema nasilja jeste njegovo prepoznavanje. Veoma često je teško prepoznati ga, zato što
može da se manifestuje u različitim oblicima.
Nasilje u porodici događa se u celom svetu, i usmereno je pre svega na ženske članove
porodice u njihovoj ulozi kćerki, snaha, sestara, supruga ili bivših supruga, (bivših) životnih
saputnica ili (bivših) ljubavnica. Počinioci su (sa izuzecima) muški članovi porodice. Ova vrsta
nasilja nad ženama prelazi kulturne, tradicijske i religiozne granice.
Kućno nasilje je fenomen kojem se u mnogim zemljama ne poklanja dovoljna pažnja.
Često nasilje u kući i ne znači (pravno) zločin. Zbog toga o pojedinačnim zemljama imamo samo
nepotpune podatke i studije o tom fenomenu. Ove studije, javne statistike (npr. policijske
statistike) često ne prikazuju stvarno stanje stvari.
U Nemačkoj i SAD-u svaka treća žena bar jednom u životu biva zlostavljana od
muških članova svoje porodice, od strane supruga ili njenog partnera.
U Rusiji se 80% svih zločina dešava kod kuće.
1992. godine na Kubi je provedena anketa koja je pokazala da su 26,2% ispitanica
žrtve fizičkog, a 33,5% psihičkog nasilja od strane njihovih supružnika.
U Egiptu jedna od tri žene biva najmanje jednom u životu pretučena od strane
svog supruga.
U Kuvajtu je oko 15% žena izloženo nasilju u kući.
U Pakistanu je 80% žena izloženo nasilju u kući.
U Papua Novoj Gvineji dve trećine svih žena bivaju pretučene u braku.
U Litvaniji 34,5% svih žrtava ubistava su žene ubijene od njihovih supruga.
U Južnoj Africi svaki šesti dan bar jedna žena biva ubijena od strane njenog muža
ili dečka.
1
1
Statistika preuzeta od: United Nations: The World’s Women 1995. Trends and Statistics. New York 1995.
4
Zato se nasilje prema ženi registruje kao univerzalni model, bez obzira na njen obrazovni
status, na društveni položaj, uzrast, veru ili kulturu. Većina istraživanja i radova o nasilju u
porodici govori u prilog teze da se pojedini oblici nasilja u različitim formama pojavljuju u svim
fazama uzrasnog razvoja žene od njenog rođenja do duboke starosti.
2
Pouzdani podaci o nasilju nad ženama i decom ne postoje. Bez toga nasilje ostaje i dalje
potcenjen i nevidljiv problem. Utvrđivanje rasprostranjenosti nasilja nad ženama i decom
neophodno je radi donošenja programa intervencija za zaštitu. Od početka rada Savetovališta
protiv nasilja u porodici, javlja se veliki broj žena i dece, godišnje oko 3000, koje imaju problem
sa nasiljem. Na osnovu navedenog broja poziva, koji čini jedan reprezantativni uzorak i
obrađenih podataka utvrdjeno je nekoliko vidova zlostavljanja.
Neke situacione okolnosti veoma pogoduju nasilju nad ženama, posebno alkoholisanost
supruga, takozvana međugeneracijska transmisija nasilja, traumatsko iskustvo zlostavljanja u
detinjstvu, prisustvo nasilnom odnosu oca nad majkom, nasilje žene u sekundarnoj porodici
karakteristično od drugih članova domaćinstva.
Najteže posledice porodičnog nasilja su ubistva njenih članova. Uzroci pojava, motivi
izvršilaca, sredstva i okolnosti izvršenja u svetskim razmerama dosta su slični, i odražavaju
stanje i u Srbiji.
3
Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve
regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše
osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i
bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Posebna društvena opasnost
nasilja u porodici proizilazi iz činjenice da se u većini slučajeva nasilje ponavlja najmanje dva
puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u određenom, dužem
vremenskom periodu. Zato se može reći da ova patološka pojava, izaziva nesagledive posledice i
na individualnom i na društvenom planu.
2
Šmit-Hojer, Julija: Ljudska prava – Prava muškaraca – Prava žena; LIT: Minster 2002, S. 172.
3
Prema jednom zanimljivom novinarskom istraživanju (pogledati: Vreme broj 658: Miodrag Marković,
Ivan Dimitrijević, Staša Čizmić, Mašin Vuković, koordinator istraživanja: Filip Švarm) u Srbiji je u periodu od 1.
januara 1993. do 1. jula 2003, prema evidenciji koju je sačinio MUP, počinjeno 614 ubistava u okviru porodice. U 94
slučaja, za period od 1993. do 2003, počinioci su izvršili samoubistvo, što će reći da je ukupno bilo 708 žrtava
porodičnih obračuna u tom periodu. Najviše je samoubistava, kojima su prethodila „porodična“ ubistva.
