координата: 19° 53' до 20° 30' источне ширине и и 44° 39' до 44° 45' географске дужине.
Морфололшки,   басен   је   представљен   претежно   равничарским   и   благо   заталасаним
тереном, у коме је највиша кота 185 – 250 метара, док је у деловима алувијалних равни
реке Колубаре и притока, кота терена испод 90 м. Река Колубара својим средњим током
дели басен на два дела, источни и западни. У источном делу Колубарског басена налазе се
активни   површински   копови   поље   "Б"   и   "Д",   затворен   површински   коп   поље   "А"   и
перспективна   поља,   односно   будући   површински   копови:   поље   "Ц",   "Е",   "Г",   "Ф",
"Шопић" и "Велики Црљени". У западном делу басена налазе се "Тамнава-Источно поље"
површински коп у затварању и "Тамнава-Западно поље " активни површински коп, као и
перспективни површински коп "Радљево".

Почетак рударења на простору на коме се данас налази Рударски басен „Колубара”

везује се за 1896. годину, у западном делу Рударског басена. Подземна експлоатација
лигнита вршена је, до 1974. године, у 12 јама:

• „Звиздар”
• „Соколовац”
• „Скобаљ”
• „Радљево”
• „Пркосава”
• „Велики Црљени”
• „Колубара 1”
• „Велики Црљени – Колубара ИИ”
• „Космај – Колубара ИИИ”
• „Барошевац”
• „Шопић”
• „Јунковац”
Велики преокрет у производњи угља догодио се 1952. године, када је, отварањем

првог површинског откопа – Поља „А” (радило до 1966.) у Колубарском басену почела
површинска експлоатација лигнита. Кроз године отварани су нови површински копови:

• Поље „Б” (отворено 1952, производња угља од 1956.),
• Поље „Д” (отворено 1961, производња угља од 1966.),
• „Тамнава-Источно поље” (производња јаловине и угља од 1979.),
• „Тамнава-Западно поље” (отворено 1994, производња угља почела 1995.),
• „Велики Црљени” (отворено 2008, угаљ од 2009.)
• Мокра сепарација, постројење за чишћење колубарског лигнита, почела са радом

1956. године.

• Почетак рада постројења за сушење угља, Сушара – 1957.
• Почетак рада старе Топлане – 1957.
• Прва фаза Суве сепарације кренула у погон 1969.
• Престанак старе и почетак рада нове Топлане – 1981.
• Почетак рада нове Сушаре – 1986.

Геолошка и хидрогеолошка истраживања, која су у претходних неколико година

изведена у зони изворишта општине Лазаревац, имала су за циљ обезбеђивање података за
утврђивање резерви подземних вода, њихов биланс и радијус утицаја бунара изворишта.
Истраживани терен припада колубарском угљоносном басену, који је највећи басен угља у
Републици Србији. Градско извориште за водоснабдевање града Лазаревац налази се на
равничарском   терену   алувијалне   равни   река   Колубаре   и   Пештана.   Састоји   се   од   14
експлоатационих   бунара   који   каптирају   издан   под   притиском   до   око   180   м   дубине,
формиране у оквиру неогених пескова. Ова издан се назива „међуслојна издан“, јер се
налази   између   два   слоја   угља   који   се   експлоатише.   Досадашњом   експлоатацијом
изворишта   дошло   је   до   значајних   снижења   подземних   вода   у   зони   изворишта,   реда
величине од 40 до 50 м. Ово је последица прецрпљивања изворишта због развоја копова,
где су пресечени контакти са рекама које прихрањују издан.

Највеће природно богатство овог краја је угаљ – лигнит. То је нискоквалитетно

гориво са високим процентом воде и пепела, али је значајно да је на подручју лазаревачке
општине утврђено присуство око 600 милиона тона овог угља, а од тога су око две
трећине експлоатационо - економски исплативе резерве, што у наредне две до три
деценије представља сигуран извор за производњу електричне енергије. Угаљ се у просеку
налази на дубини од 20 до 22 метра па су копови површински.

На овом подручју су и друге минералне сировине:
• дијатомејска земља - најстарији термоизолациони материјал и средство за

филтрирање са широком применом у индустрији хартије, боја и лакова, за израду
незапаљивих пасти, звучних, топлотних и хидроизолационих материјала, азотних ђубрива,
пластичних маса...

• кварцни песак, који се користи у ливничкој индустрији, за производњу гас-бетона,

равног и амбалажног стакла и стакленог влакна, те као природно пунило у хемијској
индустрији и грађевинарству;

• шљунак и опекарска глина који се користе у грађевинарству и опекарској

индустрији.

На овом простору постоје два угљена слоја између којих се налази „међуслојна

издан”, чије воде захватају 14 бунара изворишта Пештан. По свом положају и дебљини
ово је најзначајнија издан од свих заступљених у Колубарском басену. Експлоатација
угља на овом копу треба да се започне 2030. године након претходног измештања корита
река Колубаре, Пештана и Лукавице.

У циљу спровођења симулације режима експлоатације подземних вода на

изворишту за водоснабдевање града Лазаревац израђен је хидродинамички модел режима
подземних   вода.   Његова   израда   рађена   је   фазно:   од   основне   интерпретације   улазних
података, шематизације порозне средине, струјног поља и услова струјања до формирања
и   еталонирања   модела.   Израђени   вишеслојевити   модел   заснива   се   на   симулацији
тродимензионалног   струјања   подземних   вода.   За   избор   концепције   хидродинамичког
модела   од   одлучујућег   значаја   су   били   природни   чиниоци,   као   што   су   тип   и
карактеристике заступљених геолошких чланова, изражена слојевитост, распрострањење
водоносног   и   изолаторских   слојева,   филтрационе   карактеристике   порозне   средине,
услови, механизам и режим струјања подземних вода.

Применом хидродинамичког моделирања, базираног на нумеричкој методи

коначних разлика, одређен је биланс подземних вода за максимално регистровани