EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD
KOMANDITNO DRUŠTVO
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EKONOMIKA PREDUZEĆA
Mentor Student
Prof.dr. Blagoje Paunović Milena
Milošević
Indeks br
988/2018
Beograd, 2019.godina
SADRŽAJ
Uvod……………………………………………………………………………………………....1
1.POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ KOMANDITNOG DRUŠTVA………………………...2
1.1. Pojam komanditnog
društva………………………………………………………………..2
1.2 Istorijski razvoj komanditnog
društva……………………………………………………..2
1.3 Značaj komanditnog
društva………………………………………………………………..3
2 OSNIVANJE I ČLANOVI KOMANDITNOG DRUŠTVA…………………………………4
2.1. Osnivanje komanditnog
društva…………………………………………………………...4
2.1.1 Postupak osnivanja…………………..……………………………………………………4
2.1.2 Osnivački ulog……..………………………………………………………………………4
2.2 Članovi društva………………………………………………………………………………5
3 MEĐUSOBNI ODNOSI ČLANOVA DRUŠTVA…………………………………………...6
3.1. Prava i obaveze
komplementara...........................................................................................6
3.2. Prava i obaveze
komanditora................................................................................................6
primarnu delatnost, ali može da obavlja i sve druge delatnosti koje nisu zakonom
zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, statusom
1
U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, član 8 pravne forme društva su:
1. Ortačko društvo;
2. Komanditno društvo;
3. Društvo sa ograničenom odgovornošću;
4. Akcionarsko društvo.
U poslovnom imenu nekog društva, pravne forme se mogu označavati
skaraćenicama- „o.d.“ za ortačko društvo, „k.d.“ za komanditno društvo, „d.o.o.“
za društvo sa ograničenom odgovornošću i za akcionarsko društvo „a.d.“.
U ovom radu je u prvom poglavlju objašnjen pojam i nastanak komanditnog
društva kao i značaj jer se ovaj oblik društva može koristiti za preduzimanje
većih investicionih poduhvata, radi izgradnje nekog objekta koji se nakon toga
prodaje na tržištu kao celina ili u delovima ili se ipak iznajmljuje.
Drugo i treće poglavlje opisuju osnivanje komanditnog društva, objašnjavaju
članove društva i njihove odnose spram njihove pozicije u samom društvu
( komplementari i komanditori).
Četvrto poglavlje pokazuje kako se ogledaju promene u komanditnom društvu.
Peto poglavlje objašnjava kakvi su ulozi u kapitalu, kako se upravlja profitom i
gubicima, kako se raspodeljuju prihodi i vrši isplata.
Šesto poglavlje obuhvata uopšteno o prestanku komanditnog društva i
likvidaciju, odgovornost likvidacionog upravnika, komplementara i komanditora
nakon okončanja postupka, kao i obavezu obaveštavanja poreskog organa.
U sedmom poglavlju su opisana komanditno društvo sa dva člana Dizajn studio
Sofronović i trgovinski lanac Lidl Srbija.
1. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ KOMANDITNOG DRUŠTVA
1
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html, član 4
1.1 Pojam komanditnog društva
Komanditno društvo je trgovačko društvo u koje se udružuju dve osobe ili više
njih radi trajnog obavljanja delatnosti pod zajedničkim imenom. Jedna osoba
može da odgovara za obaveze društva, solidarno i neograničeno celom svojom
imovinom (komplementar) i jedna može da odgovara za obaveze društva samo
do iznosa određenog imovinskog uloga u društvo (komanditor). Ovo je ujedno
ključna odlika koja ovo društvo razlikuje od ortačkog društva.
Komanditno društvo u Srbiji određuje Zakon o privrednim društvima. Polazi se
od toga da je komanditno društvo zapravo vrsta javnog trgovačkog društva koja
se od njega razlikuje po tome što svi njegovi članovi ne odgovaraju za obaveze
društva ili ne odgovaraju na isti način.
Društvo se osniva osnivačkim aktom, koji sadrži zakonom utvrđene obavezne
elemente za ugovor o osnivanju ortačkog društva, uključujući i preciziranje koji
je član društva komplementar, a koji je komanditor. Za društvo nije propisan
minimalni ulog (kapital). Osnivačka sredstva sastoje se od uloga članova u vidu
novca, stvari, prava, rada i drugih usluga i dobara. Član društva, i komplementar
i komanditor, može biti svaka fizička ili pravna osoba.
1.2 Istorijski razvoj komanditnog društva
Preteče današnjeg komanditnog društva treba tražiti u srednjem veku u
romanskom i germanskom delu Evrope. Koren vuče još iz 10.veka od tada novog
tipa društva zvanog commenda. U 12.veku u registru javnog beležnika u Genovi
zabeleženi su ugovori. Društvo koje odgovara današnjem komanditnom društvu
bilo je osnivano u srednjem veku i nastajalo je iz tipa društva koji je sličan
današnjem trgovačkom društvu. Nastalo je kao potreba da se u poslovanju
ograniči rizik, ali tada još nije bilo poznato takvo ograničenje rizika koje je tek
posle omogućeno nastajanjem društava kapitala.
Tako je zabeleženo da se 1508. društvo Welser koje je imalo 18 članova
preoblikovalo u komanditno društvo
2
. U Francuskoj se naročito koristilo za
ulaganja kapitala plemića, vojnika i sveštenika koji su novac poveravali
članovima građanske klase da s njima rade, jer to oni nisu smeli i tako su
2
Hueck, G., Gesellschaftsrecht, Munchen, 1991
