Komentar zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa

KOMENTAR ZAKONA

O OSNOVAMA SVOJINSKO 

PRAVNIH ODNOSA 

Autor

Prof. dr Slobodan N. Svorcan

KOMENTAR ZAKONA

O OSNOVAMA SVOJINSKO 

PRAVNIH ODNOSA 

prvo izdawe

Izdava~:

PRAVNI FAKULTET KRAGUJEVAC

Za izdava~a:

Prof. dr Predrag Stojanovi}

dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu

Urednik:

Lenka Svorcan

Recenzenti:

dr Gordana Stankovi}

redovni profesor Pravnog fakulteta u Ni{u (u penziji)

dr Zoran Miladinovi}

vanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu

Lektura i korektura:

Aleksandar Svorcan

Tatjana Stefanovi}

Likovna obrada korica i prelom:

Dimitrije Mili}

[tampa:

KVARK, Kraqevo

Tira`:

300 primeraka

Copyright©Slobodan N. Svorcan

Sva prava zadr`ana. Nije dozvoqeno da se deo ili celina ove kwige snimi,

emituje ili reprodukuje na bilo koji na~in, ukqu~ujuæ}i fotokopirawe,

fotografisawe, magnetni zapis ili bilo koji drugi vid zapisa, bez pret-

hodne dozvole izdava~a.

PREDGOVOR

Ova kwiga namewena je prvenstveno pravnicima koji rade

na primeni ZOSPO-a u praksi, naro~ito onima koji su u pravo-

su|u i advokaturi. Ali, kwiga }e biti od velike koristi i

pravnicima koji rade u zakonodavnoj i nau~noj delatnosti.

Po{to je Autor kwige (pre izbora na Pravni fakultet u

Kragujevcu), bio parni~ni i vanparni~ni sudija jedanaest god-

ina u Op{tinskom sudu u Kraqevu, odredbe su komentarisane na

na~in koji je maksimalno prilago|en potrebama pravnika koji

rade na primeni Zakona u praksi.

Materija je izneta sa`eto i vrlo pregledno.

O svakom spornom pitawu Autor je zauzeo jasan i nedvosmis-

len stav i dao kra}e razloge.

Posebna pa`wa posve}ena je pitawima oko kojih se najvi{e

vode sudski sporovi. Tako, na primer, u kwizi ima o dr`avini

oko 100 strana, o slu`benostima preko 100 strana, itd. 

U Komentar su unete brojne odabrane sudske odluke.

U Komentaru su prikazani obrasci tu`bi i presuda koje se

odnose na pitawe iz domena Zakona, a oko kojih se naj~e{}e

vode sudski sporovi.

U Kragujevcu,

Autor

oktobra, 2009. godine

Komentar Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa

5

ZABRANA STVARAWA [TETNIH UTICAJA 

(IMISIJA) I SUSEDSKO PRAVO

^lan 5. 

Vlasnik nepokretnosti du`an je da se pri kori{}ewu ne-

pokretnosti uzdr`ava od radwi i da otklawa uzroke koji po-

ti~u od wegove nepokretnosti, kojima se ote`ava kori{}ewe

drugih nepokretnosti (preno{ewe dima, neprijatnih mirisa,

toplote, ~a|i, potresa, buke, oticawa otpadnih voda i sl.)

preko mere koja je uobi~ajena s obzirom na prirodu i namenu

nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzroku-

je znatnija {teta.

Bez posebnog pravnog osnova zabraweno je vr{ewe smetwi

iz stava 1. ovog ~lana posebnim ure|ajima.

_________________________

1. Osnovne napomene

1. 

Normama iz ~lana 3. i 4. ovog Zakona odre|eno je kako vla-

snik stvari mo`e da ostvaruje svoje pravo svojine. Ove odredbe

se odnose se na sve stvari, i na pokretne i na nepokretne, a for-

mulisane su kao imperativne norme i kao norme op{teg karak-

tera, pa se mogu i moraju primewivati u svim slu~ajevima

ostvarivawa prava svojine.

Normama iz ~lana 5. ovog Zakona odre|eno je kako se vlasni-

ci nepokretnosti moraju pona{ati prilikom ostvarivawa pra-

va svojine na svojim nepokretnostima. I ove norme su impera-

tivne, a formulisane su na uop{ten na~in, pa mogu i moraju bi-

ti primewene pri ostvarivawu prava svojine na bilo kojoj ne-

pokretnosti.

Iz napred navedenog jasno proizilazi da se norme iz ~lano-

va 3., 4. i 5. dopuwuju i da ~ine jednu celinu, pa ih treba uvek

zajedno primewivati kada se utvr|uje kako je vlasnik nepo-

kretnosti postupao pri ostvarivawu prava svojine na svojoj ne-

pokretnosti.

2. 

Odredbe iz ~lana 5. ure|uju dva izuzetno zna~ajna pitawa,

i to:

Komentar Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa

29

2. Zabrana preduzimawa radwi od kojih nastaju 

{tetni uticaji i {teta

[tetni uticaji ({tetne imisije) koji dospevaju sa sused-

nih parcela su vrlo ~esta pojava. Oni stvaraju brojne probleme

i vrlo ~esto ozbiqno ugro`avaju {iru okolinu. Naj~e{}i iz-

vor {tetnih uticaja su razni proizvodni pogoni.

Po{to ni jedna delatnost ne mo`e biti zapo~eta bez dozvo-

le nadle`nog upravnog organa, upravni organi su du`ni da pri

izdavawu dozvole za rad posebno vode ra~una o za{titi ~oveko-

ve sredine. Oni moraju da dobijawe dozvole za rad uslovqavaju

prethodnim obezbe|ivawem najsavremenijih ure|aja za smawe-

we {tetnih uticaja od odgovaraju}e vrste delatnosti.

Svakom emitentu {tetnih uticaja koji nema dozvolu za rad

ili koji delatnost obavqa sa dozvolom za rad ali koji ne postu-

pa u skladu sa uslovima koji su precizirani u dozvoli za rad,

sud treba da zabrani delatnost.

Ukoliko emitent u okviru delatnosti za koju ima dozvolu

zlonamerno ili iz grube nepa`we preduzima neke radwe na na-

~in koji izaziva ili pove}ava {tetne uticaje, sud }e mu nalo-

`iti da prestane sa takvim pona{awem. Ukoliko emitent i po-

sle sudske odluke nastavi da se pona{a na isti na~in, sud tre-

ba da mu zabrani delatnost.

Svi proizvo|a~i su du`ni da prate tehni~ki napredak na

poqu za{tite od {tetnih uticaja i da stalno rade na smawewu

{tetnih uticaja.

Prilikom izdavawa dozvole za rad nekom proizvodnom pogo-

nu mora se najstro`ije voditi ra~una o karakteristikama sredi-

ne u kojoj }e biti lociran pogon. Ako }e od delatnosti, za ~ije se

obavqawe tra`i dozvola, biti {tetnih uticaja, onda se o loka-

ciji pogona mora odlu~ivati s obzirom na {tetne uticaje i na

karakteristike sredine u kojoj je predvi|eno locirawe pogona.

Budu}i emitent {tetnih uticaja, bez obzira na zna~aj planira-

ne delatnosti, mora da obezbedi onu lokaciju za svoju delatnost

sa koje }e najmawe da ugro`ava okolinu {tetnim uticajima.

Tu`bu za za{titu od {tetnih uticaja mogu da podnesu: vla-

snik, jedan ili vi{e suvlasnika i zakupac nepokretnosti koja

je pogo|ena {tetnim uticajima.

Komentar Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa

31