Komercijalne isprave su jako bitne u carinskom postupku radi utvrđivanja ppojedinih bitnih
činjenica koje se tiču samog komercijalnog posla ili trgovačkih transakcija, vrednost robe,
ugovorenih pariteta, prevoznih troškova i sl.

Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su:

Spoljnotrgovinski ugovor

– zaključuju, domaći i strani poslodavci. Zaključujući ugovor kupac

se izlaže propisima zemlje sa kojom u te odnose stupa. Zato on mora da zna koja su njegova
prava i obaveze u vezi sa ugovorom. Svetska trgovinska organizacija definisala je pravila kojima
su mnogo lako merljivi svi elementi ponašanja učesnika, kojima se loši primeri trajno
moguisključiti iz ove razmene učinioca (potpisnika ugovra), zato se propusti i greške izbegavaju
jer kompromituju lice kao prevaranta i nepoželjnog u spoljnotrgovinskoj razmeni. Konkretno
ponašanje i poverenje beleži praksu da se kupoprodaja može obaviti i bez potpisivanja ugovora
pošto je dovoljna samo ponuda.

Ipak ugovori se zaključuju neizostavno za velike kupoprodajne aražmane za prve kupoprodajne
odnose.

Faktura

– kao izvod kupoprodajnog ugovora, predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o

robi.Izdaje je prodavac na memorandumu preduzeća. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži
sledeće elemente:

1. Datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi
2. Količinu robe
3. Opis i karakteristike robe
4. Jediničnu cenu izraženu u dogovorenoj valuti i jedinici mere
5. Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti
6. Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio
7. Naziv mesta otpreme i oznaku transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena
8. Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms
9. Instrukcije za plaćanje robe
10. Ostali elementi fakture zavise od vrste robe i propisani su ugovorom

Osim standardne fakture koja zapravo predstavlja račun, a koju pri isporuci izdaje prodavac,
postoje i profaktura, predfaktura i konzularna faktura.



PROFAKTURA – Izdaje se pre isporuke robe i služi za pribavljanje finansijskih kredita,
uvoznih dozvola. Može biti samostalna ili kao prilog standardnoj ponudi.



PREDFAKTURA – Ukoliko poslujete sa robom koja je podložna znatnijim gubicima u
težini tokom transporta (npr. živa stoka), ona vam je neophodna kako biste robu negde
smestili. Obično se koristi prilikom aktivnog i pasivnog oplemenjivanja kada nema
prenosa vlasništva, odnosno transakcije.

Kozomara J. (2005), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd: IED



KONZULARNA – Potpisuje je i potvrđuje konzularni predstavnik zemlje uvoznice.
Popunjena dokumenta se zatim šalju zajedno sa robom I omogućuju carinicima u
odredište zemlje da provere kvalitet, vrednost I poreklo prstiglih dobara.

Slika 1

Primer fakture

Slika 2

Primer fakture

Polisa osiguranja

– je značajna isprava u carinskom postupku, jer sadrži iznos plaćene premije

osiguranja, koja se uračunava u carinsku osnovicu.Ukoliko uvoznik ne poseduje polisu
osiguranja potrebno je dapodnese izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu.

Hinkelman, Edward G. (2006). Dictionary of international trade (7th izd.) Petaluma, Calif. Str.41.

Kilibara M. (2011),

Transportno osiguranje i havarije,

Bar:FMP.