С А Д Р Ж А Ј:
1
.
УВОД
..........................................................................................................................................1
2
.
УСЛОВИ УГОДНОСТИ У ВОЗИЛУ
..................................................................................2
2.1Температура ваздуха t......................................................................................................... 2
2.2Температура околних површина t
0
..................................................................................... 3
2.3Влажност ваздуха φ ............................................................................................................4
2.4Брзина струјања ваздуха w..................................................................................................5
2.5Чистоћа ваздуха................................................................................................................... 6
2.6Количина свежег ваздуха.................................................................................................... 6
3. КОЕФИЦИЈЕНТ ПРОЛАЗА ТОПЛОТЕ ЗА ОМОТАЧ ВОЗИЛА И СТАКЛО
..........9
3.1Коефицијент пролаза топлоте кроз омотач возила..........................................................9
3.2Коефицијент пролаза топлоте за стакло..........................................................................11
4. ЗАКЉУЧАК
............................................................................................................................13
5. ЛИТЕРАТУРА
........................................................................................................................14
1. УВОД
Потреба за стварањем угодне климе у простору у коме бораве људи (моторна
возила), независно од услова околине, постоји од када и људи. Према дефиницији
потпуне климатизације у постројењима, неопходне су неке функције
термодинамичке обраде ваздуха: грејање, хлађење, сушење и влажење.
Климатизација је процес обраде ваздуха у одређеном простору са циљем стварања
одговарајућих услова за боравак људи, и других живих бића у њему. Као грана
технике обухвата техничке поступке за остваривање жељених параметара ваздуха
као и њихово одржавање у простору помоћу термодинамичких уређаја током читаве
године. ПАраметри које је потребно контролисати су: температура, влажност
ваздуха, брзина струјња, чистоћа ваздуха, количина свежег ваздуха итд.
Климатизациони уређаји обавезно укључују довођење свежег ваздуха у
простор који се климатизује, тј. укуључују и вентилацију простора јер, у техничком
смислу, уређаји који немају довод свежег ваздуха нису уређаји климатизације.
Услови које инсталација за климатизацију у возилу треба да обезбеди
диктирани су у већини случајева, захтевом да се људи који проводе време у
возилима, осећају угодно. Има, наравно ситуација, нарочито код индустријских
клима-инсталација, када се температура и влажност одређују према захтевима
технолошког процеса, а услови комфора су секундарни, али се и у овим случајевима
тежи да се услови приближе што је могуће више оним, који ће допринети угодности
људи који се налазе у возилима. Комфорни услови, тј. услови у којима се људи
осећају угодно, представљају збир многих фактора и не могу се дефинисати као
апсолутне вредности. Испитивања су показала да исти услови изазивају различите
осећаје у погледу угодности код особа разних година старости, пола, занимања,
националности, а да и психолошки фактори, играју улогу у формирању осећаја
угодности.
2.2 Температура околних површина t
0
Температура околних површина (омотач возила, прозора, пода и крова) утиче
на размену топлоте зрачењем. Топлота размењена зрачењем пропорционална је
разлици четвртих степена апсолутне температуре тела и средње вредности
температуре околних површина:
Q
R
= A
ef
⋅
ε
⋅
σ
⋅
[(T
tela
)4 −
(T
o
)4
]
A
ef -
ефективна површина зрачења (m
2
), A
ef
=
f
ef
⋅
f
cl
⋅
A
Du
f
ef
– ефективни фактор зрачења површине који представља однос између ефективне
површине одеће и укупне спољне површине одеће, зависи од положаја тела,
ε - коефицијент емисије зрачења спољне површине одеће,
σ - Штефан-Болцманова константа, σ = 5,67 . 10-8 (W/m2K4),
T
tela
- температура тела (К),
T
o
- температура околних површина (К).
С аспекта услова угодности људи у возилу, најбоље је када је зрачење што
равномерније у свим правцима, тј. када температура свих околних површина мало
одступа од средње вредности. Међутим, у пракси је чест случај да су поједине
површине у возилу различитих температура, па се може догодити да људи једним
делом тела примају топлоту зрачењем, а другим одаје (тзв. асиметрично зрачење).
Уколико се човек не креће, асиметрично зрачење је врло неугодно. На пример, када
човек седи једном страном окренут пећи на унутрашњем зиду, а другом страном ка
термички лоше изолованом прозору.
Мада температура ваздуха и температура околних површина утичу на
различите механизме одавања топлоте човека, с обзиром да се ради о истим
физичким величинама, уведена је резултујућа температура која обједињује обе ове
карактеристичне температуре.
t
rez
= A
⋅
t
v
+ B
⋅
t
o
Различити аутори наводе различите вредности A и B. Најчешће се сматрта да
су случног утицаја па се усваја A= B=1/2. Генерални је став да што је нижа средња
температура околних површина, потребна је виша температура ваздуха (и обрнуто)
за исти осећај угоности. Најбоље је када су обе карактеристике темепратуре
приближно једнаке.
2.3 Влажност ваздуха φ
Релативна влажност ваздуха утиче, пре свега, на одавање латентне топлоте.
Одавање латентне топлоте човека пропорционално је разлици парцијалног притиска
засићења за температуру површине тела и парцијалног притиска водене паре у
околном ваздуху. Наиме, оубичајено се сматра да је ваздух у непосредном додиру са
површином коже, услед знојења човека, примио максимално могућу количину
водене паре, тј. да је засићен.
Утицај релативне влажности на осећај угодности човека у возилу треба
посматрати у “садејству” са температуром ваздуха. При високим температурама
висока релативна влажност није добра јер онемогућава одавање латентне топлоте
(знојењем) што је најважнији начин хлађења тела при високом температурама
околине (слика 2.3.1).
Висока релативна влажност ваздуха није добра ни при ниским
температурама, јер изазива влажење одеће чиме се смањује отпор провођењу
топлоте и повећава одавање топлоте човека што није угодно при ниским
температурама околине. Због тога се ограничава максимално дозвољена вредност
релативне влажности у функцији температуре околног ваздуха (слика 2.3.1). Са
дијаграма се може уочити да много значајнији утицај релативне влажности при
вишим температурама околине, па су тада дозвољене ниже врености φ.
Слика 2.3.1 Максимално дозвољене вредности релативне влажности ваздуха
Ни прениска влажност ваздуха није угодна за човека јер може изазвати
претерано сушење (исушивање) коже и нарочито слузокоже (очију и дисајних
путева). Зато се прописује и минимална дозвољена влажност ваздуха (30%, а у
последње време, због штедње енергије, и 20%). Сматра се да је у опсегу оубичајених
температура ваздуха, оптимална влажност ваздуха за човека 50%. За задовољавајуће
услове угодности, границе релативне влажности ваздуха треба да буду:
(30)35 ≤ ϕ ≤ 65 (70) %
