УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ КРАГУЈЕВАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема:

Комисиони послови

Ментор:

Студенти:

Др Јаснима Богићевић

Александар Симић 2012/12

Ана Васић 2012/92

Крагујевац, април 2013.год.

С А Д Р Ж А Ј

1. УВОД.......................................................................................................................

2. Комисиони послови...............................................................................................

2.1. Основне карактеристике и субјекти комисионих послова ............. ...

3-4

2.2. Врсте (облици) комисионих послова.............................................. .....

2.2.1. Комисиона набавка робе...........................................................

2.2.2 Комисиона продаја робе............................................................

5-6

3. Књиговодствена евиденција комисионих послова............................................

7-16

3.1 Пример бр. 1

..................................................................................

9-13

3.2 Пример бр. 2

.................................................................................

13-16

4. Закључак........................................................................................................ ......

5. Литература...........................................................................................................

2. Комисиони послови

2.1. Основне карактеристике и субјекти комисионих послова

Комисиони

послови представљају облик посредничких послова и обављају се у

своје име а за туђ рачун. Предузеће које у своје име а за туђ рачун закључује уговор о
комисионим послу и обавља комисиони посао назива се комисионар; предузеће за чији
рачун комисионар обавља уговорени посао назива се комитент. Према томе, комитент
издаје налог (тзв. Комисиони налог) или скалапа уговор са комисионаром за обављање
неког конкретног посла

за рачун налогодавца (комитента). При извршењу комисионог

налога (налог који комитент даје комисионару да за његов рачун обави неки посао)
комисионар је обавезан да се, сходно одредбама уговора о комисионом послу, придржава
комитентових упутстава и инструкција. За комисионара комитентова упустства могу бити
импретивна, изричита или обавезујућа (комисионар их мора стикно поштовати) и
индикативна или факултативна (комисионар може и мора од њих да одступи када је то, по
његовом мишљењу у интересу комитента).

У области робног промета, што нас у овом делу рада превасходно интересује, право

на комисионе послове (тј. Послове које комисинар закључује за рачун комитента) имају
само она предузећа која су регистрована (уписана у судски регистар) за обављање
комисионих послова. При томе, носиоци комисионих послова могу бити
спољнотрговинска предузећа и трговинска предузећа која се баве пословима унутрашњег
промета.

Већ на бази ових начелних напомена о суштини комисионих послова очигледно је

да они имају низ специфичности у односу на остале специјалне послове. Због тога ћемо у
наставку наших излагања истаћи најважније карактеристике комисионих послова.

Прва, правна основа за обављање комисионог посла је склопљен уговор о

комисионом послу којим се регулишу пословни односи између уговорних потписника, тј.
Комисионара и комитента. Најважније уговорне одредбе у сваком случају су: (а) предмет
уговора (комисиона набавка или комисиона продаја), (б) врста, количина, квалитет и цена
робе, (ц) висина комисионарове провизије, (д) услови плаћања, (е) рок извршења
комисионог посла, (ф) третман трошкова комисионог пословања и (г) поступак и време
састављања дефинитивног обрачуна о обављеном комисионом послу.

Друго, уколико се догоди да комисионар при обављању комисионог посла оствари

повољнију цену од уговорене цене укупна разлика у цени, по правилу, пада комитенту.
Јер, да се подесетимо, комисиони послови, се реализују у своје име али за туђ рачун што
значи да ефекти обављеног посла не припадају комисионару (предузећу које је комисини
посао обавило) већ комитенту или налогодавцу (предузећу за које је комисиони посао

Сам назив комисиони послови има порекло од латинске речи commito (поверити) и означава послове чије се

обављање поверава другим правним субјектима.

Комисиони послови се најчешће појављују у робном промету – набавка и продаја робе за туђи рачун, мада

су могући и код других нетрговинских предузећа – банкарских (послови промета хартија од вредности),
транспортних (у пословима превоза и шпедиције) и сл. За потребеовог рада наша излагања смо ограничили
на комисионе послове који се јављају у робном промету код трговниских предузећа – то су послови
комисионе набавке и комисионе продаје робе.

обављен). Но, напоменимо да се понекад у уговору о комисионом послу налази таква
клаузула према којој комисионар има право на одређени процентулани део укупне разлике
у цени (када је остварена цена повољнија од уговорене цене.) На тај начин комисионар је
додатно стимулисан да економски успешније реализује одређени комисиони посао –
наравно уз остале уобичајене, задовољавајуће и уговором о комисионом послу
дефинистане услове.

Треће, комисинар је дужан да уговорени комисиони посао обави коректно – у

складу са одредбама уговора о комисионом послу и добрим пословним (трговачким)
обичајима. То значи да је комисионар обавезан да: (а) штити интересе свог комитента у
конкретном послу, (б) пружа комитенту информације о току посла, (ц) пренесе економске
ефекте обављеног посла на комитента и сл.

Комисионар има право на уговорену комисиону провизију (као награду или цену

комисионареве, тј.комисионе услуге)

и на покриће односних трошкова комисионог

пословања (трошкови превоза, утовара, истовара, подвоза, осигурања, складиштења и сл.),
што се такође прецизира уговором о комисионом послу. Ако се догоди да комитент не
испуни своје уговорне обавезе плаћања провизије и релативних трошкова комисионог
пословања, комисионар има законоско право залоге на комисионој роби (ако се налази код
њега, тј. у његовој државини) и на обезбеђење својих портаживања од комитента преко
надлежног привредног суда.

Четврто, предузеће – комисионар приликом реализације комисионих послова

наступа на тржишту у своје име, те, према томе долази у контакт са предузећима –
добављачима (при комисионој набавци робе) и предузећима – купцима (при комисионој
продаји робе) – при свему томе, треба истаћи, да поменута предузећа (купци и добављачи)
не морају чак ни знати да предузеће – комисионар купује и продаје робу за рачун свог
комитента (значи за потребе неког трећег предузећа).

2.2 Врсте (облици) комисионих послова

Као што смо већ напоменули (за потебе овог рада) наша излагања смо огранилили

на комисионе послове који се јављају у области робног промета (то су послови комисионе
набавке робе и комисионе продаје робе). Иначе, као носиоци послова комисионе набавке и
комисионе продаје робе, код нас се јављају спољнотрговинска предузећа и трговинска
предузећа која се баве пословима унутрашњег промета и ко су, што је врло важно,
регистрован (уписана у судски регистар) за обављање комисионих послова у оквиру своје
основне или помоћне (допунске) делатности.

Поред изложених основних карактеристика комисионих послова у наредним

излагањима ћемо изнети још неке специфичности основних облика комисионих послова
који се јављају у области робног промета – то су послови комисионе набавке робе и
комисиоине продаје робе.

Као што је већ истакнуто висина комисионе провизије се прецизира конкретним уговором о комисионом

послу. Али, начело се може рећи да висина комисионе провизије зависи од врсте робе и обима промета,
тј.вредности обављеног посла – ако је реч о већој вредности комисионог посла комисиона провизија ће се у
релативном (процентуланом) изразу бити мања и обрнуто.