Seminarski rad iz predmeta
Osnovi menadžmenta
Tema:
KOMPANIJA HONDA
Student:
Profesor:
2016. godine
Honda
1. Soiširo Honda
Soiširo Honda (1906-1991), osnivač kompanije HONDA, rodio se na raskrsnici starog i
novog, kada je Japan balansirao između agrikulture i proizvodnje. Jaki kontakti ispunili su
njegov mladalački život, dok je kao kovačev sin sa čuđenjem posmatrao nove mašine kao
što su motori, pumpe, i avioni. Oduševio se prvim automobilom koji je ugledao, udišući'
njegov egzotični dah, i sanjao o prelaženju prašnjavog druma mašinama koje se kreću, što
bi udvostručilo ljudske mogućnosti. Mašinerija je za njega imala smisla. Učenje iz knjiga
nije. Nije mogao da čeka školsku diplomu da otključa svoju budućnost, uronio je u
praktični rad sa automobilima i motorima.
Honda je sasvim dobro poznavao svoje sunarodnike, i kako bi uspeo u tome da među njima
postane lider, tražio je u drugima talente koje sam nije imao. Nije bio sanjar, već je težio
praktičnim rezultatima koji će doneti rezultat. Naučio je da na neuspehe gleda kao na
neophodne korake ka razumevanju, usadio je drugima energiju da uče bez straha od
neuspeha, i na tome je bio zasnovan njegov put do uspeha. Shvativši da ipak bez škole ne
može da ostvari svoje ciljeve, Honda se vratio u školu da stekne neophodna znanja iz
metalurgije, istovremeno vodeći stotine eksperimenata. Rad i učenje doneli su mu uspeh,
tako da je, kada je proizveo svoj prvi posleratni motor-bicikl, spoznao vrednost stalnog
reinvestiranja u tehnologiju. Honda je naučio da stiže do cilja prekidajući sa tradicijom i ne
prihvatajući mišljenja koja su stajala između njega samog i njegovih ciljeva. Neobični
pogled na svet dugovao je mnogo velikom smislu za humor. Rano naučivši, kroz težak
šegrtski rad, da samo »uvrnute« ideje mogu da donesu veliki uspeh, pokazivao je čuveno
nepoštovanje prema statusu, verujući da rad oplemenjuje radnika, i da su prema tome radna
odeća i kapa jednako odgovarajuće za finansijske sastanke ili za posetu prodavnicama.
Očekivao je da se o njemu sudi na osnovu njegovih dela, ne na osnovu kroja njegovog
odela, i primenjivao je iste standarde prema svojim pomoćnicima. Poznavajući sebe, znao
je da ljudi mogu da imaju korisne ideje, bez obzira na obrazovanje ili poreklo.
Hondini neuobičajeni načini postali su karakter kompanije, jer on nije težio društveno
tačno određenom načinu konsenzusa u donošenju odluka. Uvek je bio živahan (u pokretu),
proveravajući napredak istraživačko-razvojnih projekata, obilazeći proizvodne prodavnice,
pomažući radnicima da sklope mašinu, ubacujući svoje mišljenje, postavljajući pitanja.
Strana 4 od 17
Honda
Hondin način bio je da prevrne konvencionalno, da tako jednostavno traži ideje da se
tradicionalni mislioci nisu obazirali na njega. Po Soiširo Hondinom mišljenju, inženjerstvo
nije bilo samo primena nauke, bila je to mašta koja je postala stvarna i korisna. Njegova
filozofija se sastojala u sledećem pitanju i istovremeno odgovoru: šta vam je potrebno? Mi
ćemo to napraviti. Kako bi uspeo u tome Honda je menjao marketinške metode, ali i
proizvodnju. Visoki kvalitet dolazi od kreativne kombinacije dizajna za upotrebu i dizajna
za proizvodnju, sve sa ciljem da pogodi specifičnu potrebu tržišta. Proizvedeni motocikl
Honda Cub (Honda novajlija) bio je prvi međunarodni uspeh za Honda Motor kompaniju i
pokretač svih uspeha koji su zatim usledili. Primenjujući recept: prepoznaj potrebu, kreiraj
jedinstveni način da je zadovoljiš, prikljući tome neobičnu promociju, kvalitet i
pouzdanost, a onda dalje na bazi profita koji si stvorio ulazi u druge oblasti - Honda je
uspeo da stvori respektabilnu kompaniju. Marketing svog proizvoda motocikla usmeravao
je na većinu, ističući dobru i čistu zabavu koju pruža vožnja na dva točka. Kada se tržište
zasitilo motocikla Honda, Soširo nije ponovio Fordovu grešku sa Modelom-T: ponudio je
lako održavajući tip sportskog motocikla izgrađen na dokazanom imidžu Cub-a. Kako se
taj uspeh proširio na mnoge zemlje, Honda je proširila svoje linije, uvek nudeći
potrošačima za jedan korak usavršenije modele. Ubrzo nakon toga došla je i proizvodnja
automobila.
Ono što je posebno potrebno istaći jeste orijentacija Hondinih inženjera da prihvate
izazove koje su konkurenti izbegavali, shvativši da je to najbolji način da ih budućnost ne
iznenadi. Tako na primer, Honda je od početka prihvatao trke motocikala kao najbolji
marketing. Kada su njegovi motocikli osvojili svoj prvi Grand Pri 1961. godine, to nije bila
samo sportska pobeda, svetu je prikazana i nova tehnička moć kompanije. Od tada,
takmičenje na trkama je ostalo vredan element u razvojnom procesu Honde. Od Hondinog
stalnog istraživanja i razvoja nastao je kao rezultat dug spisak uspešnih tehnoloških
trijumfa - motori sa malom emisijom gasova, promenljivo podešavanje ventila, najnovija
tendencija sistema za sagorevanje i minimalne legure šasije, samo su neki od njih. Zbog
ovakvog načina rada, Hondini proizvodi su potrošna roba. Oni su jedinstveni.
1
1
Inić, B., Menadžment 2 – Ikone svetskog biznisa, Monografija, FTB, Beograd, 2004, Narodna biblioteka
Srbije
Strana 5 od 17
