ugovora) sa ciljem obavljanja ili stvaranja uslova za obavljanje privredne delatnosti,
odnosno stvaranjem potencijalne mogućnosti faktičkog obavljanja privredne delatnosti.
Formiranjem organizacije nastaju određena statusnopravna dejstva. Reč je
statusnopravnim dejstvima koje se mogu ispoljavati na jedan od 3 načina:
Uticajem organizacije na prava i obaveze subjekta koji ju je formirao ili drugog lica
Institucionalizovanjem odlučivanja o radu organizacije
Sticanjem delimičnog subjektiviteta organizacije koji omogućava da stiče prava i preuzima
obaveze.
Da bi se organizaciji priznao status pravnog lica, potrebno je da ona ispuni sledeće
kriterije:
Organizaciju čine povezana lica ili dobra i veza između njih se zasniva njihovom voljom. Ta
veze jeste pravni odnos koji može imati različitu sadržinu, kao što je na primer zajednička
svojina ili zajedničko upravljanje i istupanje. Organizacija se uvek formira da bi proizvela
pravna dejstva prema trećim unapred neodređenim licima. Na taj način efekti njenog
osnivanja utiču na prava I obaveze trećih lica, odnosno njenih osnivača. Pravni poredak
priznaje efekte funkcionisanja organizacije. Najčešći efekat funkcionisanja odnosi se na
upravljanje/odlučivanje o pravima I obavezama organizacije. Ovde se ne radi o odlukama
njenih članova već same organizacije. U pogledu odnosa sa drugim licima, organizacija
uvek ima određeni status. Taj status ne mora biti identičan sa statusom pravnog lica.
1. Pravno nedopuštene organizacije (28)
Prema kriterijumu dopuštenosti organizacije možemo podeliti na: dopuštene i nedopuštene. Pravno dopuštene organizacije jesu one čiji nastanak pravo dozvoljava. Dozvola se najpre čini izričitim predviđanjem i uređenjem određene organizacije ali nekada i posredno – izostankom zabrane formiranja. Nedopušteni su oni oblici koje pravo ili izričito zabranjuje ili se zabrana posredno može izvući tumačenjem prava. Dopuštenost
ili nedopuštenost ne treba vezivati za akt dopuštenja kao što je akt registracije kod nadležnog organa. U okviru nedopuštenih organizacija razlikuju se prividno dopuštene, na primer: jedno akcionarsko društvo bude upisano u registar pravnih lica iako nisu ispunjeni uslovi za njegovo osnivanje, što znači da je stvoren privid dopuštene organizacije. Takav upis može biti poništen po tužbi lica koje za to ima pravni interes. Inače za prividno dopuštene organizacije važe pravila za nedopuštene organizacije.
Nedopuštena organizacija jeste svaka ona organizacija čiji je nastanak u suprotnosti sa
pozitivnim pravom. Posledice nedozvoljenosti tiču se samog postojanja te organizacije i
redovno proizvode posledice u vidu obaveze njenog gašenja. One dakle pogađaju sam
status te organizacije, dok posledice drugih kogentnih normi, nemaju značaja za samo
postojanje određene organizacije. Nedozvoljenost same organizacije postoji u sledećim
slučajevima:
Kada organizacija nije osnovana u skladu sa pozitivnim pravom -
osnivači su ugovorili
osnivanje društva s ograničenom odgovornošću, ali ga nisu upisali u registar kod
nadležnog organa, te se smatra da ovo društvo nije ni nastalo. Ovde spadaju svi oblici
obavljanja delatnosti na crno (konverzija valuta na ulici bez potrebnog ovlašćenja za takve
poslove, šverc);
Kada je organizacija osnovana u skladu sa pozitivnim pravom
, ali je za vreme postojanja i
rada prestala da ispunjava propisane uslove, ortačko društvo je osnovano u skladu sa
pozitivnim pravom, ali za vreme postojanja broj članova spao ispod minimalnog broja koji
je propisan;
Kada organizacija izvrši statusne promene koje su u suprotnosti sa pozitivnim pravom,
akcionarsko društvo se spoji sa drugim akcionarskim društvom na osnovu odluke
upravnog odbora društva sticaoca, iako nisu bili ispunjeni uslovi za nadležnost upravnog
odbora (inače je odlučivanje o statusnim promenama rezervisano za skupštinu akcionara);
Kada je određena organizacija postojala neko vreme u skladu sa pravom, prestala na način
predviđen pravom,
ali su neka lica (najčešće osnivači) nastavila da se ponašaju kao da ova
organizacija i dalje postoji, osnivači su nastavili da koriste pečat i štambilj koji su izgubili
Kada je organizacija osnovana u skladu sa pozitivnim pravom, ali su joj ciljevi osnivanja u
suprotnosti sa pravom
, jedno lice osnuje pekaru, da bi ona prvenstveno služila za pranje
novca koji je nelegalno stečen.
Posledice nedopuštenosti se tiču:
Postojanja same organizacije, prava i obaveza koje su zasnovale sa trećim licima i
odgovornosti osnivača. Kada organizacija nije pravno valjano nastala, redovno joj se ne
priznaje nastanak, onda takva organizacija nema nikakav subjektivitet, nema ni delove
pravne i poslovne sposobnosti, i kao takva ne može da bude nosilac prava i obaveza.
Odstupanja od ovog principa sreću se u slučajevima kada treba zaštititi prava trećih lica
U pogledu upravljanja nema odredbi u zakonu, te se i u ovom slučaju primenjuju običaji,
dok u praksi i nema sporova, oni bi se mogli razrešiti primenom pravila o zajednicama
svojine. Ukoliko njegova imovina pripada jednom članu njemu pripadaju sva ovlašćenja.
Zbog toga što je vezano za imovinu koju najčešće čini nepokretnost u slučaju smrti nekog
od članova uključujući i samog nosioca ono nastavlja da postoji ali sa drugim članovima ili
drugim nosiocem. To praktično znači da ono kao organizacija nadživljuje svoje članove; da
za vreme njegovog trajanja se mogu otvoriti pitanja spajanja ili cepanja koja se rešavaju
primenom pravila o zajedničkoj svojini; da prava i obaveze članova prate članove a ne
imovinu niti samo gazdinstvo, zbog čega nema mogućnosti da se treća lica usprotive
promenama iako ovakve promene mogu da ugroze njihove interese.
1. Preduzetnik (50)
Radnja/privatni preduzetnik je organizacija bez statusa pravnog lica, koju formira fizičko lice uz učešće državnog organa radi obavljanja privredne delatnosti. Zakon o privrednim društvima govori o preduzetniku, a ne o radnji. Pod pojmom preduzetnika se podrazumeva fizičko lice upisano u registar kao privredni subjekt radi obavljanja privredne delatnosti. Organizacija iako osnovana radi obavljanja privredne delatnosti, tu delatnost ne obavlja, već to čini fizičko lice u svoje ime i za svoj račun. Obeležja preduzetnika su: preduzetnik je fizičko lice i on ne može biti pravno lice ili organizacija; isključena je mogućnost ortačkog obavljanja delatnosti; status preduzetnika se stiče upisom u registar kod Agencije za prevredne registre na osnovu prijave koju podnosi fizičko lice koje namerava da obavlja privrednu delatnost; preduzetnik obavlja svoju delatnost zahvaljujući proširenju svoje pravne i poslovne sposobnosti registracijom; informacije o preduzetniku su dostupne javnosti na sajtu APR; preduzetnik ne formira posebnu imovinu za obavljanje delatnosti već sva prava i obaveze koje stekne obavljanjem delatnosti ulaze u njegvou opštu imovinu; on tu delatnost obavlja pod poslovnim imenom u određenom sedištu. Preduzetnik obavlja delatnost lično. Prema rešenjima iz našeg pozitivnog prava preduzetnik stiče pravo na obavljanje privredne delatnosti upisom u registar privrednih subjekata. Podnošenjem prijave Agenciji za privredne registre (APR) sa dokazom o identitetu podnosioca. APR je samostalan, centralizovan organ koji obavlja poslove preko registratora na lokalnom nivou. Preduzetnik gubi svoj status brisanjem iz registra koje može biti na osnovu volje preduzetnika ili na osnovu zakona. Ukoliko je reč o volji preduzetnika, on je ovlašćen da traži brisanje u svakom trenutku i ne mora da obrazlaže zašto to želi. Ovo brisanje ne ugrožava treća lica jer se u odnosu na njihova potraživanja ništa ne menja. Preduzetnik ostaje dužnik i posle brisanja iz registra na isti način na koji je dugovao isunjenje i pre toga. Brisanje na osnovu zakona će tražiti neko drugo lice a ne preduzetnik. To mogu biti naslednici u slučaju smrti, nadležni organ u slučaju izricanja mere zabrane obavljanja
delatnosti ili poništajem upisa. Preduzetnik ne može za života da ustupa svoj status drugom licu. Status preduzetnika je neprenosiv pravnim poslovima.
1. Ortakluk (53)
Ortakluk je organizacija bez statusa pravnog lica osnovana ugovorom o ortakluku, formira se obavezivanjem 2 ili više fizičkih lica da ulože svoje stvari ili rad radi postizanja određene koristi koja u određenoj srazmeri pripada ortacima. Nije uređena pozitivnim pravom. Ortakluk je bio uređen SGZ iz 1844. godine čija se pravila primenjuju u nedostatku pozitivnih propisa. Ortakluk treba razlikovati od ortačkog društva. Osnovne karakteristike: organizacija bez statusa pravnog lica; nastaje zaključenjem ugovora između fizičkih lica; ortaci se obavezuju da u ortakluk unesu određene stvari; imovinska dobra ili svoj rad; ortaci zajednički vode poslove i odlučuju o preduzimanju pravnih poslova; svrha formiranja je postizanje određene koristi koja je ekonomska; korist pripada ortacima u određenoj srazmeri koju su unapred dogovorili.
Statusni položaj ortakluka: ortakluk je zajednica ortaka - organizacija bez statusa i svojstava pravnog lica; samo izuzetno ortakluku se može priznati status lica u pravu i to u konkretnoj parnici, ako je to celishodno; prilikom istupanja u pravnom prometu ortakluk ne istupa kao subjekat već to čine ortaci, za obaveze ortakluka solidarno odgovaraju ortaci sopstvenom imovinom; prema SGZ stvari stečene u ortakluku su zajednička svojina ortaka, što je teško uklopiti u postojeći sistem. Odnosi između ortaka: ortakluk je organizacija po pravilu zatvorena za prijem novih članova; novi član može da stupi u ortakluk samo uz saglasnost svih ortaka; smrću ortaka naslednici ne stupaju u statusni položaj umrlog člana. Imaju pravo da zahtevaju polaganje računa i predaju imovinske koristi koja bi pripadala umrlom članu. Do prestanak članstva može doći istupanjem i isključenjem. Pravo na istupanje zavisi od vremena na koje je ortakluk bio ugovoren. Ako je ugovoren na neodređeno vreme onda svaki ortak ima pravo na istupanje pod uslovom da blagovremeno o tome obavesti ostale ortake, kao i da istupanje ne bude u nevreme. Ako je ugovoren na određeno vreme ili radi izvršenja određenog posle, ortak nema pravo da istupi, u suprotnom odgovara za štetu koju ortakluk pretrpi zbog neispunjenja obaveze. SGZ insistirao na publicitetu.
Upravljanje i zastupanje: u ortakluku se po pravilu odlučuje većinom glasova članova osim kada se zahteva konsenzus; većinom se smatra većina od ukupnog broja glasova po principu jedan ortak, jedan glas pri čemu nije od značaja veličina uloga, jer postoji pretpostavka o jednakosti obaveze unošenja uloga ako nije drugačije ugovoreno; ortaci odgovaraju za obaveze ortakluka ne samo uloženom imovinom nego i sopstvenom
prostora, obezbeđivanje opreme za obavljanje privredne delatnosti) su način izražavanja volje osnivača ako su dovoljno jasne da se iz njih može zaključiti da im je cilj preduzimanje formiranja organizacije. Kada je reč o načinu formiranja organizacije moguće su takođe 3 načina: upisom u registar; propisom i preduzimanjem faktičke radnje. Pravni sistem je taj koji određuje šta će se smatrati dovoljnim za nastanak organizacije. Upis u registar se zahteva za one organizacije koje status pravnog lica stiču upisom, ali i za organizacije koje takav status nemaju kao što je slučaj s poljoprivrednim gazdinstvom. Upis može značiti i evidentiranje neke druge činjenice za koju se vezuje nastanak organizacije, kao što je to recimo slučaj s upisom činjenice da je zgrada etažirana. Upis je dalje uslovljen dokazivanjem da su ispunjeni propisani uslovi. Nekada to znači i saglasnost nekog drugog organa koji na taj način daje diskrecionu ocenu. Upis kao način formiranja jeste pravilo za organizacije koje imaju status lica u pravu.
S druge strane, pravna lica nastaju i bez upisa u registar i to važi za organizacije koje nemaju status pravnog lica. Pravni sistem zato predviđa da je za ove organizacije dovoljno izražavanje volje za formiranje ili preduzimanje faktičkih radnji u cilju njenog osnivanja. To znači da je za nastanak organizacije dovoljno zaključenje ugovora ili jednostrano izražena volja. Na ovaj način sam osnov zapravo ima pravno dejstvo načina formiranja. To svakako ne znači da način formianja ne postoji, već da je njegovo dejstvo sam osnov. Zbog toga što je propisom određen način nastanka, kaže se da propis određuje način, što posredno znači i momenat nastanka, i time je on zapravo neposredan izvor za koji se vezuje način nastanka organizacije.
Nekada propis predviđa koje činjenice moraju postojati da bi se smatralo da je organizacija nastala. Ako te činjenice postoje, onda je i organizacija nastala samim momentom kada su ti predviđeni uslovi i ispunjeni, bez upisa u registar ili preduzimanjem neke druge radnje. Propis zapravo određuje uslove koji se moraju ispuniti, a kada su oni ispunjeni smatra se da je organizacija nastala. Ovde je reč o činjenicama kojima propis daje sposobnost da kreiraju organizaciju.
Organizacija može nastati i faktičkom radnjom. Na osnovu slobode organizovanja, preduzimanjem faktičkih radnji, bez upisa u registar ili propisa kojim se predviđa mogućnost formiranja organizacije, dolazi do nastanka organizacije. Važno je da se ove radnje pokazuju kao način formiranja organizacije, a ne kao način izražavanja volje, jer se pretpostavlja da je volja već izražena. Faktičke radnje nabavljanja robe, njihovo razmeštanje i stavljanje u funkciju jesu takve radnje.
