1
ARHITEKTONSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
MODUL : UVOD U URBANIZAM
PREDMET : GRAĐENA SREDINA
„
Komparativna analiza ambijentalnih karakteristika lokalnih ulica na
području opstine Vračar u delu Beogradske, Bulevara Revolucije, Njegoševe,
Prote Mateje i Krunske ulice
“
RUKOVODILAC: PROF. DR ALEKSANDRA STUPAR
ASISTENT: ARH. DR MILICA MILOJEVIĆ
STUDENT: TARA JAKŠIĆ 214/2013
2
SADRŽAJ:
Uvod
1.0 Osnovni elementi ulice
3
2.0 Stambena ulica
4
2.1 Ulice u stambenim zonama 5
3.0 Prostorna forma objekata 6
4.0 Saobraćaj
8
Zaključak
10
Literatura
11
4
najznačajniji aspekt, socijalna ( pruža mogućnost susretanja i komunikacije ljudi, razvijanja
društvenog života i integracije stanovnika ), vizuelna ( omogućava sagledavanje pojedinih
delova naselja ), postizanje specifičnog identiteta ( artraktivnost ulice, koja zavisi od sadržaja u
objektima, arhitekture, popločavanja, ugodnosti kretanja, uslova bezbednosti, može da se
nametne kao element prepoznavanja ne samo te ulice, već i čitavog naselja ).
U zavisnosti od položaja ulice javljaju se i specifičnosti. Na primer ulica uz reku ima više magle,
svežiji vazduh, za razliku od ulice u centru grada, bez zelenila, u kojoj je bar 3C viša temperatura
nego uz reku. Krive ulice su interesantne, sa mnoštvom različitih doživljaja, promenljivim
slikama, načinima sagledavanja, ali manje povoljne za funkcionisanje saobraćaja. Prave ulice su
jednostavnije za odvijanje saobraćaja, ali mogu biti dosadne i manje interesantne. Ulica sa
jedne strane doprinosi komunikaciji i boljem funkcionisanju naselja, a sa druge strane smanjuje
bezbednost ljudi i dovodi do velikih ekoloških zagađenja. Zato se nameće pitanje da li je ulica
prinuda ili izbor. Postoje istraživanja kojima je pokazano da Japanci provedu 9 godina svog
života u saobraćaju. Prostorni elementi ulice su konstantni, ali procesi i uslovi, stilovi života se
menjaju, pa i najbolje ulice vremenom postaju ograničavajući okviri života ili izvori nepovoljnih
situacija.
STAMBENA ULICA
U čisto stambenim područjima ulični prostor je područje koje svakom izgleda kao područje za
kretanje i igru. Rastojanja izmedju kuća toliko su obilna da se ljupke situacije mogu postići samo
još trikovima. U svakom slučaju pored prilaznih puteva, prisutan je bogat prostor za zelene
površine. Ali, ovaj ulični prostor može samo funkcionisati ako je ugrađen u takav sistem gde
pešačke staze prolaze i odvode od uličnog prostora. Ovaj sistem može da bude poremećen
sledećim greškama plana: 1. Kada se jednom delu stanova i kuća ne može prići sa ulice već
samo sa zadnje strane zgrade. Time ulica gubi jednu bitnu aktivnost. Stvara se konkurentna
situacija između „ gradskog unutrašnjeg i gradskog spoljašnjeg prostora “. Ova karakterizacija
prostora odnosi se na meru javnosti koja otpada i na jedan i na drugi prostor. 2. Kada su garaže i
parking mesta poređani tako da osciliraju saobraćaj automobil - stan ne dodiruje ulični prostor.
3. Kada su igrališta zbijena u izolovanom području, samo da ne bi smetala intimnosti stana. 4.
Kada se ne može investirati novac u javne zelene površine, kao na primer, drvored, pločnike i
druge ulične uređaje, što je predpostavka za atraktivnost ovog prostora. 5. Kada je zanemaren
