KOMPARATIVNA ANALIZA KOMPJUTERSKOG KRIMINALA U
ZAKONODAVSTVIMA REPUBLIKE SRBIJE I NEKIH STRANIH ZEMALJA
Dipl. pravnik, Vanesa Poli
ć
, master diplomac, Univerzitet Singidunum
[email protected]
Apstrakt:
U radu je napravljen pristup, sa pravnog aspekta, rešavanju problema
kompjuterskog kriminala. Pisan je sa ciljem da omogu
ć
i zakonodavcu, kao i stru
č
njacima
iz oblasti kompjuterske tehnologije kako se nositi sa brojnim zloupotrebama u domenu ove
nove sfere kriminala. Ono što je neophodno u suzbijanju te pojave jeste utemeljen i
stabilan pravni sistem sa jakom zakonskom regulativom. Takav sistem bi doprineo IKT
zaštiti od raznih vidova zloupotreba i oja
č
ao poverenje u pravni sistem, a IKT stru
č
njaci bi
mogli uvoditi nove metode i tehnike zaštite, znaju
ć
i da su zakonski pokrivene. Bazira se na
stanju u našem pravnom sistemu, metodima i regulativama, ali i osvrtu na zakonodavstvo u
stranim pravosudnim sistemima i njihov pristup u rešavanju ovog ozbiljnog i
rasprostranjenog vida kriminala. Namenjen je, pre svega, pravosudnim organima i
ustanovama, koje imaju akcenat na borbu protiv kompjuterskog kriminala.
Klju
č
ne re
č
i:
Kompjuterski kriminal, zakonodavac, pravni sistem, zakonska regulativa,
IKT zaštita, pravosudni organi
1.
UVOD
Živimo u modernom informacionom dobu, gde su ra
č
unari jeftin, a ipak mo
ć
an alat koji se
može koristiti u sprovo
đ
enju brojnih kriminalnih aktivnosti. Kompjuterski kriminal je
pojava novijeg vremena. Predstavlja oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se koriš
ć
enje
kompjuterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao na
č
in izvršenja krivi
č
nog
dela ili se upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvršenja,
č
ime se ostvaruje neka, u krivi
č
no –
pravnom smislu, relevantna posledica.
U uslovima nagle ekspanzije i razvoja informaciono – komunikacione tehnologije (IKT),
posebno Internet tehnologija, otvoreni su i brojni putevi za potencijalne opasnosti za
informacionu imovinu (informacije i druge resurse IKT sistema) pravnih i politi
č
kih
subjekata. Evidentno je da mogu
ć
nost pristupa i upotrebe ra
č
unara, sa kriminalnim
namerama, nesumnjivo može stvoriti bogatstvo vrednih dokaza. U realnom okruženju ne
postoji apsolutna zaštita IKT sistema, bilo da su u pitanju napadi sa Interneta, uklju
č
uju
ć
i
brojne maliciozne programe ili se radi o napadima ljudskog faktora, poput hakera, krakera,
vandala ili kompjuterskih terorista. Dakle, realno ne postoji IKT sistem koji je apsolutno
siguran i otporan na kriminalne aktivnosti, jer je ekonomski neopravdan, nerentabilan ili se
tako procenjuje.
Kompjuterski kriminal je postao deo našeg svakodnevnog života, iako
č
esto nismo ni
svesni da se sa njim susre
ć
emo, ili
č
ak u njemu u
č
estvujemo. Danas, gotovo sve
informati
č
ki razvijene zemlje, kao i one koje to pretenduju da budu, formiraju posebne
organe, komisije, komitete, ili radne grupe eksperata koji prate i istražuju kompjuterski
kriminal na nacionalnom i me
đ
unarodnom planu. Zbog svog specifi
č
nog karaktera, velike
1
društvene opasnosti i visoke stope rasta, u sve ve
ć
oj meri postaje veoma ozbiljan društveni
problem s kojim se treba suo
č
iti društvo u celini, kao i pravni subjekti – organizacije i
korporacije. Sve to zaslužuje pažnju države, njenih organa, ali i cele me
đ
unarodne
zajednice.
Neophodan je odgovaraju
ć
i zakonski i pravni okvir koji
ć
e pravno onemogu
ć
iti svaki vid
slu
č
ajnog, ili namernog narušavanja ili spre
č
avanja funkcionisanja IKT sistema, kao i
uništenje, neovlaš
ć
eno menjanje ili koriš
ć
enje podataka i informacija. Dakle, re
č
je o sponi
pravne i informacione oblasti, koje zajedni
č
kom saradnjom mogu doprineti uspešnom
rasvetljavanju slu
č
aja iz oblasti kompjuterskog kriminaliteta i sankcionisanju po
č
inilaca. U
suprotnom, nepostojanje zakonske regulative predstavlja posebnu teško
ć
u, jer name
ć
e
istražnim organima ponekad i pretešku obavezu da slu
č
ajeve kompjuterskog podvode pod
standarde forme klasi
č
nog kriminala.
2
.
KOMPJUTERSKI KRIMINAL U ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE
2.1. Vrste kompjuterskog kriminala
Krivi
č
nim zakonikom Republike Srbije 2005 godine, u naš pravni sistem uvedena su
kompjuterska krivi
č
na dela [3]. U Glavi XXVII pomenutog Zakonika predvi
đ
ena su
krivi
č
na dela protiv bezbednosti ra
č
unarskih podataka. Time se ujedno i naša zemlja
pridružila nizu zemalja koje se odgovaraju
ć
im preventivnim i represivnim merama
pokušavaju suprotstaviti razli
č
itim oblicima i vidovima zloupotrebe kompjutera.
2.1.1. Ošte
ć
enje ra
č
unarskih podataka i programa
Predvi
đ
eno je kažnjavanje za svako lice koje neovlaš
ć
eno izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili
na drugi na
č
in u
č
ini neupotrebljenim ra
č
unarski podatak
1
ili ra
č
unarski program.
2
Delo se
može u
č
initi samo u odnosu na ra
č
unarski podatak ili program koji pripada nekom
fizi
č
kom licu – pojedincu (kao napadni objekt) i to sa više alternativno predvi
đ
enih
delatnosti. Zapravo, cilj preduzimanja ovih delatnosti je onesposobljavanje za koriš
ć
enje, u
potpunosti ili delimi
č
no, ra
č
unarskih podataka (jednog ili više njih) ili programa. Posledica
se sastoji u povredi zašti
ć
enog dobra. Može ga u
č
initi svako lice, koje
ć
e se kazniti
nov
č
anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine, a u pogledu vinosti
3
potreban je
umišljaj.
4
Zakonom je predvi
đ
eno kažnjavanje za ovo krivi
č
no delo i to ukoliko je delom
prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi
č
etristopedeset hiljada dinara, u
č
inilac
ć
e biti
kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine, a ukoliko je prouzrokovana šteta u
iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara u
č
inilac
ć
e se kazniti zatvorom od tri
meseca do pet godina.
1
„
Ra
č
unarski podatak” predstavlja informaciju, znanje,
č
injenicu, koncept ili naredbu, koja se unosi,
obra
đ
uje ili pamti ili je uneta, obra
đ
ena ili zapam
ć
ena u ra
č
unaru ili ra
č
unarskoj mreži
2
„Ra
č
unarski program“ je ure
đ
en skup naredbi koji služi za upravljanje radom ra
č
unara, kao i za
izvršavanje odre
đ
enih zadataka pomo
ć
u ra
č
unara
3
„Vinost
“
(krivica) postoji ako je u
č
inilac u vreme kada je u
č
inio krivi
č
no delo bio ura
č
unljiv i postupao sa
umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno
4
„Umišljaj“ pretpostavlja da je u
č
inilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je u
č
inilac
bio svestan da može u
č
initi delo pa je na to pristao
2
kao i izuzetno niski troškovi izvo
đ
enja takvih vrsta prevara. Kompjuterski prevaranti
zloupotrebljavaju upravo one karakteristike Cyber–prostora koje doprinose rastu
elektronske trgovine: anonimnost, distanca izme
đ
u prodavca i kupca i trenutna priroda
transkacija. Uz to, koriste prednost
č
injenice da prevara preko Interneta ne zahteva pristup
do nekog sistema za isplatu, kao što to zahteva svaka druga vrsta prevare i što je digitalno
tržište još uvek nedovoljno ure
đ
eno i kao takvo konfuzno za potroša
č
e, što predstavlja
skoro idealne uslove za prevaru.
2.1.5. Neovlaš
ć
eni pristup zašti
ć
enom ra
č
unaru, ra
č
unarskoj mreži i elektronskoj obradi
podataka
Delo ima osnovni i dva teža oblika ispoljavanja. Osnovni oblik
č
ini lice koje krše
ć
i mere
zaštite neovlaš
ć
eno pristupi ra
č
unaru ili ra
č
unarskoj mreži. Dakle, radnja izvršenja jeste
pristupanje, ulazak, upad u tu
đ
i ra
č
unar ili mrežu. Bitno je da je radnja preduzeta
neovlaš
ć
eno, kršenjem predvi
đ
enih mera zaštite, a okolnosti moraju biti obuhva
ć
ene
umišljajem u
č
inioca dela. Prvi teži oblik
č
ini lice koje upotrebi podatak koji je pribavio, do
koga je došao neovlaš
ć
enim pristupom zašti
ć
enom ra
č
unaru ili mreži. Ako je, pak, usled
preduzete radnje došlo do nastupanja teških posledica za drugog radi se o najtežem
krivi
č
nom delu ove vrste za koji je zakon propisao kaznu. Bitno je da je posledica, i to
teška, nastupila za drugog i da izme
đ
u nje i preduzete radnje upada u zašti
ć
eni ra
č
unarski
sistem postoji uzro
č
no – posledi
č
na veza. Krivi
č
nim zakonikom je predvi
đ
ena nov
č
ana ili
kazna zatvora do šest meseci za svako lice koje krše
ć
i mere zaštite, neovlaš
ć
eno uklju
č
i
ra
č
unar ili mrežu ili pristupi elektronskoj obradi podataka. Za lica koja upotrebe dobijene
podatke na ovaj na
č
in predvi
đ
ena je nov
č
ana ili kazna zatvora do dve godine, a ukoliko je
usled dela došlo do zastoja ili ozbiljnog poreme
ć
aja funkcionisanja elektronske obrade i
prenosa podataka ili mreže u
č
inilac
ć
e se kazniti zatvorom do tri godine.
2.1.6. Spre
č
avanje i ograni
č
avanje pristupa javnoj ra
č
unarskoj mreži
U pitanju je krivi
č
no delo gde je objekt napada javna ra
č
unarska mreža. Ima osnovni i teži
oblik. Osnovni oblik
č
ini lice koje neovlaš
ć
eno spre
č
ava ili ometa pristup javnoj
ra
č
unarskoj mreži, a predvi
đ
ena kazna je nov
č
ana ili kazna zatvora do jedne godine. U
slu
č
aju da se kao u
č
inilac javi službeno lice u vršenju službe, radi se o kvalifikovanom
delu. Zapravo, re
č
je o posebnom obliku krivi
č
nog dela zloupotrebe službenog položaja
službenog lica, koje spre
č
ava ili ometa drugom fizi
č
kom ili pravnom licu nesmetan pristup
i koriš
ć
enje javne ra
č
unarske mreže. Predvi
đ
ena kazna za to lice je kazna zatvora do tri
godine.
2.1.7. Neovlaš
ć
eno koriš
ć
enje ra
č
unara ili ra
č
unarske mreže
Postoje dva oblika ispoljavanja – osnovni i teži. Osnovni oblik se sastoji u neovlaš
ć
enom
pristupu elektronskoj obradi podataka ili ra
č
unarskoj mreži. Me
đ
utim, za postojanje dela
nije dovoljno samo da neko lice neovlaš
ć
eno upadne u tu
đ
i ra
č
unarski sistem, ve
ć
je
potrebno da usled tako preduzete delatnosti do
đ
e i do posledice u vidu povrede koja se
manifestuje u zastoju ili poreme
ć
aju funkcionisanja, obradi ili prenosu ra
č
unarskih
podataka. U
č
inilac može biti svako lice, a u pogledu vinosti potreban je umišljaj. Teži
oblik postoji ukoliko su usled preduzete radnje izvršenja osnovnog dela nastupile teške
posledice. Koje su to teške posledice po ra
č
unarski sistem, prenos, obradu podataka ili
njegovo funkcionisanje, predstavlja fakti
č
ko pitanje koje sud mora da reši u svakom
konkretnom slu
č
aju na bazi svih objektivnih i subjektivnih okolnosti u
č
injenog dela i
4
li
č
nosti u
č
inioca. Krivi
č
nim zakonikom predvi
đ
ena je nov
č
ana ili kazna zatvora do tri
meseca, a gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
Tabela 1. Vrste i kazne za krivi
č
na dela kompjuterskog kriminala
2.2. Po
č
inioci kompjuterskog kriminala
S obzirom da se po
č
inioci kompjuterskog kriminala svrstavaju u razli
č
ite kategorije prema
pojavnim oblicima dela koja
č
ine, ali i prema motivima koji ih pokre
ć
u u vršenju
kriminalnih aktivnosti, ne može se govoriti o njihovom jedinstvenom profilu. Uopšteno,
u
č
inioci se mogu podeliti na zlonamerne, koji mogu da deluju radi ostvarenja imovinske
koristi ili samo u cilju nanošenja štete, kao i na u
č
inioce koji nisu motivisani ni na
ostvarivanje koristi niti na prouzrokovanje štetnih posledica ve
ć
jednostavno traže
zadovoljstvo u neovlaš
ć
enom prodiranju u neki dobro obezbe
đ
en informacioni sistem. Re
č
je o tzv. „hakerima“,
7
koji koriste
ć
i svoje ra
č
unarsko znanje, uz pomo
ć
modema upadaju u
tu
đ
e kompjuterske sisteme. Po nekim istraživanjima koja su sprovedena u SAD-u i
zemljama EU, došlo se do profila naj
č
eš
ć
ih po
č
inilaca kompjuterskog kriminala. U pitanju
su uglavnom mla
đ
e osobe izme
đ
u 18 i 30 godina starosti, muškog pola, visokog
koeficijenta inteligencije, ali i visokog stepena motivacije za ovu vrstu zloupotrebe.
Tehnološki su veoma obrazovani, ranije neosu
đ
ivani, sa svega nekoliko godina radnog
iskustva, bez problema na prethodnim radnim mestima i uglavnom sa višom kvalifikacijom
od one koju zahteva posao na koji su raspore
đ
eni. Dakle, u socio–demografskom smislu u
pitanju su pretežno mla
đ
i i obrazovaniji ljudi, a u psihološkom, osobe koje su otvorene za
nova iskustva, koje odlikuje maštovitost, ali
č
esto i stidljivost, povu
č
enost i nedostatak
samopouzdanja u realnom svetu. Po
č
inioci ove vrste krivi
č
nih dela imaju specifi
č
nu
motivaciju, koju
č
ine, ne samo finansijski i ekonomski razlozi, ve
ć
i tehni
č
ki sindrom,
sindrom milosr
đ
a, emotivni razlozi, visok nivo znanja, a izvršenje dela za njih uglavnom
predstavlja izazov ili igru [4] [6].
7
„Haker“ podrazumeva benignu individuu koja pokušava da neovlaš
ć
eno prodre u tu
đ
i informacioni sistem
Kazn
Kazn
a zatvora od 3 godine
a zatvora od 3 godine
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Spre
Spre
č
č
avanje i ograni
avanje i ograni
č
č
avanje
avanje
pristupa javnoj ra
pristupa javnoj ra
č
č
unarskoj
unarskoj
mre
mre
ž
ž
i
i
č
č
l. 303.
l. 303.
Kazna z
Kazna
atvora od 3 meseca
zatvora od 3 meseca
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Neovla
Neovla
š
š
ć
ć
eno kori
eno kori
š
š
ć
ć
enje
enje
ra
ra
č
č
unara ili ra
unara ili ra
č
č
unarske mre
unarske mre
ž
ž
e
e
č
č
l. 304.
l. 304.
Kazn
Kazn
a zatvora od 3 godine
a zatvora od 3 godine
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Neovla
Neovla
š
š
ć
ć
eni pristup
eni pristup
za
za
š
š
ti
ti
ć
ć
enom ra
enom ra
č
č
unaru,
unaru,
ra
ra
č
č
unarskoj mre
unarskoj mre
ž
ž
i i
i i
elektronskoj obradi podataka
elektronskoj obradi podataka
č
č
l. 302.
l. 302.
Kazna z
Kazna z
atvora od 10 godina
atvora od 10 godina
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Ra
Ra
č
č
unarska prevara
unarska prevara
č
č
l. 301.
l. 301.
Kazn
Kazn
a zatvora od 2 godine
a zatvora od 2 godine
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Pravljenje i uno
Pravljenje i uno
š
š
enje
enje
ra
ra
č
č
unarskih virusa
unarskih virusa
č
č
l. 300.
l. 300.
Kazn
Kazn
a zatvora od 5 godina
a zatvora od 5 godina
Kazna zatvora od 6 meseci
Kazna zatvora od 6 meseci
Ra
Ra
č
č
unarska sabota
unarska sabota
ž
ž
a
a
č
č
l. 299.
l. 299.
Kazn
Kazn
a zatvora od 5 godina
a zatvora od 5 godina
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
O
O
š
š
te
te
ć
ć
enje ra
enje ra
č
č
unarskih
unarskih
podataka i programa
podataka i programa
č
č
l. 298.
l. 298.
Maks
Maks
imalna kazna
imalna kazna
Minimalna kazna
Minimalna kazna
Krivi
Krivi
č
č
no delo
no delo
Č
Č
lan Zakonika
lan Zakonika
Kazn
Kazn
a zatvora od 3 godine
a zatvora od 3 godine
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Spre
Spre
č
č
avanje i ograni
avanje i ograni
č
č
avanje
avanje
pristupa javnoj ra
pristupa javnoj ra
č
č
unarskoj
unarskoj
mre
mre
ž
ž
i
i
č
č
l. 303.
l. 303.
Kazna z
Kazna
atvora od 3 meseca
zatvora od 3 meseca
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Neovla
Neovla
š
š
ć
ć
eno kori
eno kori
š
š
ć
ć
enje
enje
ra
ra
č
č
unara ili ra
unara ili ra
č
č
unarske mre
unarske mre
ž
ž
e
e
č
č
l. 304.
l. 304.
Kazn
Kazn
a zatvora od 3 godine
a zatvora od 3 godine
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Neovla
Neovla
š
š
ć
ć
eni pristup
eni pristup
za
za
š
š
ti
ti
ć
ć
enom ra
enom ra
č
č
unaru,
unaru,
ra
ra
č
č
unarskoj mre
unarskoj mre
ž
ž
i i
i i
elektronskoj obradi podataka
elektronskoj obradi podataka
č
č
l. 302.
l. 302.
Kazna z
Kazna z
atvora od 10 godina
atvora od 10 godina
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Ra
Ra
č
č
unarska prevara
unarska prevara
č
č
l. 301.
l. 301.
Kazn
Kazn
a zatvora od 2 godine
a zatvora od 2 godine
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
Pravljenje i uno
Pravljenje i uno
š
š
enje
enje
ra
ra
č
č
unarskih virusa
unarskih virusa
č
č
l. 300.
l. 300.
Kazn
Kazn
a zatvora od 5 godina
a zatvora od 5 godina
Kazna zatvora od 6 meseci
Kazna zatvora od 6 meseci
Ra
Ra
č
č
unarska sabota
unarska sabota
ž
ž
a
a
č
č
l. 299.
l. 299.
Kazn
Kazn
a zatvora od 5 godina
a zatvora od 5 godina
Nov
Nov
č
č
ana kazna
ana kazna
O
O
š
š
te
te
ć
ć
enje ra
enje ra
č
č
unarskih
unarskih
podataka i programa
podataka i programa
č
č
l. 298.
l. 298.
Maks
Maks
imalna kazna
imalna kazna
Minimalna kazna
Minimalna kazna
Krivi
Krivi
č
č
no delo
no delo
Č
Č
lan Zakonika
lan Zakonika
5
