244

Hasiba HRUSTIĆ

UDK: 339.726.2(100)

Biblid 0025-8555, 61(2009)

Vol. LXI, br. 3, str. 244-273

Izvorni naučni rad

Jun 2009

KOMPARATIVNA ANALIZA ODABRANIH MODELA

ODGOVORA NA SVETSKU FINANSIJSKU KRIZU

APSTRAKT

Finansijska kriza pogodila je celu svetsku privredu. Vlade

mnogih zemalja bile su primorane da spasavaju finansijski sistem sa
prioritetom da osiguraju privredni oporavak. Preduzete su brojne mere
za poboljšanje finansijske stabilnosti, uključujući ubrizgavanje kapitala
u finansijske organizacije, značajnu ekspanziju garancija za bankarske
obaveze od strane centralnih banaka, dokapitalizaciju i razne programe
likvidnosti. Međutim, oporavak je zahtevao sveobuhvatan plan za
stabilizaciju finansijskog sistema i ponovno uspostavljanje normalnih
tokova kredita. Krajnji cilj aktivnosti vlada bio je da se izbegne
dugotrajni privredni pad uz obnavljanje uslova za privredni rast.

Ključne reči

: privredni oporavak, likvidnost, dokapitalizacija,

bankarske garancije, sveobuhvatan plan, privredni rast

UVOD

fokusu ovog rada je analiza obeležja odabranih modela odgovora na
svetsku finansijsku krizu s tim što je dat osvrt na nastanak i posledice
krize na finansijsku stabilnost i privredna kretanja. Razvoj krize praćen

je specifičnostima njenog ispoljavanja u SAD, razvijenim zemljama Evrope i

1 Prof. dr Hasiba Hrustić, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,

Beograd, e-mail adresa: [email protected]

Rad je realizovan u okviru projekta „Srbija i savremeni svet: perspektive i putevi
učvršćivanja spoljnopolitičkog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog položaja Srbije u
savremenim procesima u međunarodnoj zajednici“, Ministarstva nauke i tehnološkog
razvoja Republike Srbije, br. 149002D, za period 2006–2010. godine.

245

Hrustić H., Analiza odabranih modela odgovora na svetsku finansijsku krizu, MP 3, 2009,

(str. 244-273)

prenošenja na ostatak sveta. Razmatranje različitih modela planova oporavka
pojedinih zemalja uz razumevanje uzroka je preduslov sagledavanja daljih
pravaca razvoja sa ciljem da se kriza ove vrste ne ponovi. Važno mesto u ovom
radu je dato i uticaju krize na finansijsku stabilnost Srbije i merama koje se
preduzimaju u savladavanju krize.

UZROCI I POSLEDICE FINANSIJSKE KRIZE

Sadašnja finansijska kriza počela je sa poremećajima na američkom tržištu

nekretnina 2007. godine, koji su u 2008. godini doveli do ozbiljnih problema
u funkcionisanju finansijskih institucija u celom svetu. Kriza američkog tržišta
nekretnina, koja je hiljadama Amerikanaca donela gubitak krova nad glavom,
ali i izazvala razornu krizu na finansijskim tržištima širom sveta, do sada je
najteža finansijska kriza u istoriji SAD. Mada se američki kolaps stambene
izgradnje navodi kao uzrok krize, finansijski sistem je bio ranjiv usled visoke
zaduženosti i monetarne politike koja je niskim kamatnim stopama podsticala
zaduživanje. Zato su finansijska liberalizcija i deregulacija finansijskih tržišta
i bankarskog sistema uz ekspanzivnu monetarnu politiku označeni kao glavni
uzrok aktuelne svetske finansijske krize.

Osnovni problem bio je cenovni „balon” koji je doveo do toga da su cene

nekretnina veštački povećavane u odnosu na njihovu realnu vrednost.
Kupovina nekretnina izvršena je putem subprimarnih (drugorazrednih)
hipotekarnih kredita sa promenljivim kamatnim stopama. Tako je vrednost
hipoteke usled stalnog rasta kamatnih stopa i multiplikacije kredita, dostigla
nivo koji korisnici više nisu mogli da otplaćuju.

Teškoće u otplati izvanredno

velikog broja hipotekarnih kredita bile su uzrok nelikvidnosti bankarskog
sektora. To je izazvalo kolaps investicija na tržištu, te je zavladala je opšta
panika i nestalo poverenje koje je osnova za funkcionisanje berzi i investicija.
Tek kada je nastala pometnja, mnoge finansijske institucije su shvatile da
njihovi sistemi upravljanja rizikom nisu pouzdani.

Regulativa je bila neefektivna u pogledu procene rizika banaka na

finansijskom tržištu, a jačina krize je potcenjena, čak i kada je počela. Pored
toga, investicione banke visoko zadužene, imale su neusklađenu ročnost
kredita i relativno ograničen kapacitet likvidnosti i rezerve kapitala. Otpornost
i održivost banaka da apsorbuju šokove bila je svedena na minimum.
Ustrojstvo globalne ekonomije zasnivalo se na konceptu održanja kratkoročne

2 Bernanke, S. Ben, “The crisis and the policy response”, 13 January 2009. The original

speech, Internet, http://www.bis.org/review/r090115a.pdf, 22. 01. 2009.

247

Hrustić H., Analiza odabranih modela odgovora na svetsku finansijsku krizu, MP 3, 2009,

(str. 244-273)

je radi sticanja dobrih zarada investirao u rizično američko hipotekarno tržište,
bio je prinuđen da otpiše novčane iznose u milijardama, zbog nemogućnosti
naplate hipotekarnih kredita.

Tabela br. 1.

Gubici banaka (u mlrd USD)

Dr ava

2008*

2007

2006

2005

SAD

-423,7

-338,8

190,5

-26,7

V. Britanija

-307,1

-101,5

127,0

-17,7

Belgija

-204,3

5,5

54,0

20,0

Italija

-175,9

73,3

61,6

46,9

Francuska

-157,0

-31,4

109,0

13,2

Švajcarska

-107,5

-44,5

55,7

22,0

Kanada

-105,5

12,2

31,1

37,2

Japan

-104,4

-112,3

-49,2

204,4

Nemaèka

-83,8

-3,7

34,1

14,8

Švedska

-58,0

-4,3

26,7

0,7

Holandija

-0,7

0,5

0,1

EMU

-938,0

79,2

421,1

116,0

Ukupno

-3.068,0

-106,4

1.220,7

518,0

* Od 1. januara 2008. do 19. decembra 2008. godine

Izvor: Gert Wehinger, Lessons from the Financial Market Turmoil: Challenges ahead for the
Financial Industry and Policy Makers, Financial Market Trends, OECD, 2008, p. 4.

Da su finansijske institucije s obe strane Atlantika posrenule prvi znak

nevolje bila je nacionalizacija banke The Northern Rock u Velikoj Britaniji
februara 2008. godine, što je predstavljalo uznemirenje za berze širom sveta.
Belgija, Holandija i Luksemburg spasile su The Benelux Banking Group Fortis
sa 11,2 mlrd evra, vlada Islanda je preuzela Kaupthing, Landsbanki i Glitnir da
bi spasila domaći bankarski sistem, a Francuska, Belgija i Luksemburg uložile
su 9 mlrd evra u Dexia banku.

Reakcija Evropske centralne banke (ECB) u

4 “From crisis to recovery: the tools for the job”, European Economy News, European

Commission, Economic and Financial Affairs, No 12, January 2009, Brussels, p. 5.

5 “Economic storms, Weathering the credit crunch”, European Economy News, No 12 -

January 2009, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs,
European Commission, Brussels, p. 5.

Država

Nemačka

248

Hrustić H., Analiza odabranih modela odgovora na svetsku finansijsku krizu, MP 3, 2009,

(str. 244-273)

prvoj polovini 2008. godine bila je ubacivanje likvidnih sredstava operacijama
na otvorenom tržištu, što je ujedno i odlagalo krizu, te je jedan broj banaka od
početka krize uspevao da funkcioniše koristeći podršku ECB. Dokapitalizacija
banaka od strane vlada pojedinih zemalja bila je usmerena ne samo na jačanje
solventnosti banaka, već i na podizanje opšteg nivoa poverenja. Osim ECB i
FED, Banka Engleske (

Bank of England

) i centralne banke zemalja širom

sveta, ubrizgavale su novac na finansijska tržišta u cilju obezbeđenja
likvidnosti. Takođe, u oktobru 2008. godine, kako bi se ograničilo štetno
delovanje svetske finansijske krize, FED, ECB, Banka Engleske, centralna
banka Kanade i Švedske, koordinirano su smanjile referentne kamatne stope,
a ubrzo su im se pridružile i centralna banka Švajcarske, Norveške, Japana,
Kine, Australije, i drugih zemalja. ECB je i u 2009. godini nastavila sa
smanjenjem referentne stope, tako da je u martu 2009. godine bila 1,5%.

Međutim, kreditni šok se preneo i u sektor realne ekonomije. Usporavanje

globalnog ekonomskog rasta započeto u leto 2007. godine, nastavljeno je i u
2008. i 2009. godini. Intenzitet finansijskih turbulencija išao je u pravcu pada
berzanskih indeksa i pogoršanja ekonomskih pokazatelja. Usled usporavanja
privrednih aktivnosti, smanjenja tražnje i gubitaka u dohotku, procene
međunarodnih organizacija su da će globalni privredni rast u 2009. godini u
proseku biti niži od očekivanog, odnosno na istom nivou iz 2008. godine. Prvi
nagoveštaj finansijskog oporavka očekuje se krajem 2009. godine, tako da se
oporavak sa postepenom normalizacijom očekuje tek u 2010. godini sa
privrednim rastom od 0,5 do 1,5%.

Dubina i trajanje globalnog privrednog

pada zavisiće od daljeg razvoja finansijske krize.

KOMPARATIVNA ANALIZA ODABRANIH MODELA ODGOVORA

NA SVETSKU FINANSIJSKU KRIZU

Prve posledice svetske finansijske krize bile su nelikvidnost i gubici usled

obezvređivanja imovine pokrivene hipotekarnim HoV i njihovim finansijskim
derivatima, kojima su pogođene brojne finansijske institucije širom sveta. Zato
su prve preduzete mere bile vraćanje likvidnosti finansijskih tržišta i zaštita
osiguranih depozita. Odluke centralnih banaka o obezbeđenju likvidnosti i
mere davanja garancija finansijskom sektoru od strane vlada i parlamenata

6 Medijske agencije: NewYork Times, Financial Times, Guardian, La Tribune, Les Echos.

7 Klaus Schmidt-Hebbel, “Managing the global financial crisis and economic downturn”,

ECONOMIC OUTLOOK No. 84, OECD, Paris, November 25, 2008, pp. 7-10.

250

Hrustić H., Analiza odabranih modela odgovora na svetsku finansijsku krizu, MP 3, 2009,

(str. 244-273)

Izvor: Deposit Insurance around the World: A Comprehensive Database, World Bank,
Washington, 2008; OECD Secretariat information available from deposit insurance websites,
OECD, Paris, 2008.

Modeli planova oporavka

Planovi oporavka od svetske finansijske krize sadrže kratkoročne i

dugoročne mere monetarne i fiskalne politike. Političari i ekonomisti ponovo
su skrenuli pažnju na značaj mera fiskalne politike koje su im na raspolaganju.
Krajnji cilj jeste zaštita od ekonomskog pogoršanja i stvaranje uslova za
ekonomski rast.

Planovi oporavka ili paketi mera finansiraju se na razne

Dr ava

Iznos osiguranih depozita

od oktobra 2009.

Iznos 100% osiguranog depozita

do oktobra 2009.

Francuska

Neogranièen

70.000 EUR

Èeška

50.000 EUR

25.000 EUR