Komparativna pedagogija

Komparativna pedagogija 

1. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA REFORMU OBRAZOVANJA

DRUŠTVENO-ISTORIJSKI OKVIRI GLOBALIZACIJE

Globalizacija se posebno ogleda u prijekom ponovanju državnih sistema finansijskog rasta, 
službama i manufakturnoj proizvodnji. 

Dekada   1   –

  Svijet   postaje   poznat   zahvaljujući   tehničkim   inovacijama,   komercijalnim 

ambicijama i strateškim namjerama, naročito Španije i Portugalije. Počinju se štampati knjige 
i širiti pismenost.

Dekada 2 –

  Velika Britanija je vodeća imperijalna sila koja je zaokružila svoje globalno 

bogatstvo. Naziru se okviri globalnog tržišta i osjeća se povećana zabrinutost zbog njegovog 
negativnog uticaja na ekonomske tokove.

Dekada 3 –

 Bipolarni svijet postaje stvarnost. Velike kkorporacije poprimaju multinacionalni 

karakter, dok tehničke i kulturne inovacije nalaze sve veći broj korisnika. Nastaju zeleni 
pokreti i partije, odnosno nevladine organizacije.

Dekada 4 –

 Svijet se povezuje internetom i mobilnom telefonijom, što milionima ljudi širom 

planete   omogućuje   da   komuniciraju,   sarađuju   i   takmiče   se   kao   nikada   u   prethodnim 
vremenima.

Dekada 5 –

  U ovoj dekati, bogate nacije će morati da izdvoje mnogo veće sume novca za 

programe međunarodne pomoći. Virtuelna potrošnja i kupovina će zamjeniti sadašnji način 
prodaje i kupovine.

2. POJMOVNO ODREĐENJE I SUŠTINA GLOBALIZACIONIH PROCESA

Globalizacija je relativno nov termin u politici i društvenim naukama, odnosno kulturi i 
obrazovanju. Globalizaciju treba razumjeti kao nužnost jednog širokog svjetskog tržišta 
dobara, usluga, kapitala i radne snage oslobođene političkih granica i liminitaring mogućnosti 
država na unutrašnje aktivnosti i na nacionalne socio-ekonomske strukture. 

Karakteristike kulturnog imperijalizma:

1. nametanje drugim nacijama životnih obrazaca i potrošačke orijentacije svojstvene 
zapadnom društvu,
2. zagovaranje ideje o zapadnoj kulturi kao univerzalnoj, što isključuje doprinose drugih 
kultura ukupnoj svjetskoj kulturnoj baštini,
3. nastojanje da se putem kulturnih uticaja ostvare odgovarajući politički ciljevi,
4. jednostrani protok informacija i sredstava masovnih komunikacija i informacija, prema 
auditorijumu u drugim zemljama,
5. formiranje socijalno-kulturnih elita u drugim zemljama, koje će biti u funkciji ostvarivanja 
prozapadnih orijentacija u kulturi i drugim oblastima života.

3. GLOBALIZACIJA OBRAZOVANJA U ISTORIJSKOJ RETROSPEKTIVI

Različiti aspekti međuzavisnosti globalizacije i obrazovanja privlače sve veću pažnju 
teoretičara vaspitanja i obrazovanja u posljednjih nekoliko godina. Globalizacione procese 
nije moguće u potpunosti razumjeti bez sveobuhvatnog i produbljenog uvida i analize 
njihovog uticaja i posljedica u oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Globalizacija obrazovanja se može predstaviti u okviru 4 etape:

1. prvu etapu odlikuje revitalizacija i birokratizacija zapadne crkve i pokušaj uzgradnje 
svjetovnih službenika. Crkva radi na proširenju katedralnih škola i univerziteta u kojima je 
obrazovanje na latinskom jeziku,
2. druga etapa obuhvata 19.v. i globalizacija dobija na intenzitetu. Razvoj ima više 
internacionalni, nego globalni karakter. Došlo je do nove socijalne logike u pogledu 
obrazovanja koja je podrazumijevala masovnije školovanje i koncipiranje,
3. u trećoj etapi, globalizacioni procesi u obrazovanju se ubrzavaju, što je posljedica izrastanja 
države  u dominantan faktor u cijelom svijetu. Školovanje je postalo glavni nacionalni 
projekat u skoro svim državama,
4. posljednja etapa je smještena u naše vrijeme. Nju karakteriše porast naučnog interesa za 
različite probleme u obrazovanju, s posebnim osvrtom na proučavanje efekta školovanja, kao 
fenomena u različitim zemljama. 

4. OBRAZOVNE REFORME U USLOVIMA GLOBALIZACIJE

Globalni procesi imaju sveobuhvatni karakter, zahvataju sve oblasti društvenog i 
individualnog života, uključujući i obrazovanje. Obrazovanje odraslih dobija još više na 
vrijednosti i značaju. Takve tokove podstiču i globalizacioni procesi koji podrazumijevaju  da 
obrazovanje odraslih i trening budu primarno povezani s ekonomskim razvojem. 

Noe zapaža dvije važne tendencije, kao posljedice globalizacije obrazovanja:

1. prva je da sve veći broj američkih specijalista i menadžera odlazi, sa svojim kompanijama, 
širom svijeta, šro podrazumijeva specifičan obrazovno-kulturni trening za rad u drugačijim 
radnim i životnim okolnostima,
2. druga tendencija povezana je sa sve većim uvozom radne snage u SAD, uglavnom veoma 
obrazovanih specijalista naučnih talenata koji su nesumnjivo korisni domaćim kompanijama. 
Ali oni na dužu rok mogu prouzrokovati nezaposlenost među visokoobrazovanim 
stručnjacima.

REFORMA SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA U USLOVIMA TRANZICIJE

7. KONCEPCIJA SREDNJOŠKOLSKOG OBRAZOVANJA U ZEMLJAMA U 
TRANZICIJI U PROŠLOSTI

Sistem srednjiškolskog obrazovanja i obrazovna politika u tom segmentu obrazovanja u 
centralnoj i istočnoj Evropi do 1990. godine često analizirani u savremenoj evropskoj 
pedagoškoj periodici. U zemljama centralne i istočne Evrope u vremenu njihove komunističke 
prošlosti, sistem srednjoškolskog obrazovanja je podrazumijevao: srednje opšteobrazovne 
škole ili gimnazije koje su pripremale omladinu za studije, srednje tehničke škole na kojima 
se sticalo profesionalno obrazovanje, ali i omogućavao nastavak školovanja na institucijama 
višeg i visokog obrazovanja, i profesionalne škole, uključujući i zanatske škole, u trajanju od 
2-3 godine. Prve dvije škole su bile prestižnije i privlačile veliki broj učenika, dok zanatske 
nisu bile toliko privlačne.

8. MODELI PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA I PRIPREMANJA

U okviru reorganizacije tradicionalnih sistema obrazovanja u zemljama centralne i istočne 
Evrope, posebna pažnja posvećuje se organizaciji, programima i kvalitetu profesionalnog 
obrazovanja. 

Pet glavnih modela profesionalnog obrazovanja:

1. objedinjena opšteobrazovna i profesionalna priprema u okviru srednje škole, koja traje od 
tri do četiri godine – karakteristično za Švedsku i skandinavske zemlje,
2. model koncentrisanog profesionalnog obrazovanja u specijalnim profesionalnim školama 
ili profesionalnim ičilištima, u kome nalazimo malo opšteobrazovnih predmeta – prisutan u 
Rusiji i ZND,
3. model čija je suština da se škola i fabrika nadopunjuju u procesu učenja, odnosno da mlade 
osobe stiču sposobnosti ili vještine potrebne za određeni posao u fabrici, radionici, 
laboratoriji, uredu ili trgovini – karakteristično za Njemačku,
4. klasično šegrtovanje, naukovanje, odnosno ovladavanje majstorstvom na radnom mjestu, 
koje je u finansijskom smislu najjeftinije,
5. kratkotrajna profesionalna priprema poslije završene srednje škole, koja se organizuje u 
preduzećima i firmama, finansira iz državnog budžeta i u funksicji je smanjivanja broja 
nezaposlenih iz mlađe populacije.

9. SAVREMENI PRISTUPI STRATEGIJI RAZVOJA SREDNJEG 
PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA I PRIPREMANJA U NEKIM ZEMLJAMA U 
TRANZICIJI

Kompetentnost se može objasniti pomoću nekoliko elemenata:

1. prevazići u profesionalnom obrazovanju obnavljanje znanja, odnosno afirmisati njegovu 
organizaciju i primjenu,
2. ukinuti diktat objekta rada, ali ga ne ignorisati,
3. afirmisati strategiju povišenja gipkosti, kao mogućnost za povećanje zaposlenosti i 
ispunjavanje potrebnih radnih zadataka,
4. postaviti na centralno mjesto međudisciplinarno integrisane zahtjeve, kao rezultat 
obrazovnog procesa,
5. čvršće povezati nastavne ciljeve sa situacijama u svijetu rada,
6. orijentisati djelatnost učenika u obrazovno-nastavnom procesu u okviru profesionalnih i 
životnih situacija.

Pet ključnih kompetencija

: socijalna, komunikativna, socijalno-informaciona, kognitivna i 

specijalna.

Ključne kvalifikacije imaju tri dimenzije

: socijalnu, tehnološku i obrazovnu.

Formalno učenje

 i obrazovanje označava djelatnost koja se izvodi u institucionalnim 

oblicima obrazovanja i ima instrumentalno značenje. 

Neformalno učenje

 i obrazovanje 

realna je alternativa i značajna perspektiva u okviru smislenih aktivnosti učenja. Informalno 

učenje 

i obrazovanje ima dugu tradiciju i starije je od neformalnog i formalnog učenja i 

obrazovanja, a podrazumijeva i namjerno i nenamjerno učenje.

GLOBALIZACIJA I BOLONJSKI PROCES

10. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA REFORMU VISOKOG OBRAZOVANJA

Karakteristike globalizacije najviše utiču na obrazovanje u:

1. ekonomskim terminima – tranzicija od forfističkog društva, za koje je karakteristično 
zaštićeno nacionalno tržište, minimalno usavršavanje za većinu radnika itd.
2. političkim terminima – izvjesno gubljenje nacionalnog suvereniteta i autonomije, sa čime 
korespondira učvršćivanje koncepta građanina sa preciznim pravima, statusom, ulogama i 
obavezama,
3. kulturnim terminima – tenzija u načinima na koje globalizacija doprinosi standardizaciji i 
kulturnoj homogenizaciji, dok istovremeno podstiče fragmentaciju kroz uspon lokalno 
usmjerenih pokreta.

Ekonomski i sociopolitički razlozi za podsticanje i razvijanje prakse globalnog 
obrazovanja:

1. pedagoški razlog,
2. mogućnost studenata da pohađaju različite programe,
3. ekspertiza malog broja ljudi može i treba da bude dostupna većini,
4. nastavni planovi i programi su globalnog karaktera.