studenti.rs home page

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Student: Nemanja Mišić

KOMPARATIVNE KARAKTERISTIKE INTERSPECIES HIBRIDA I SORTI 

(

Vitis vinifera

 L.) U KOZARAČKOM VINOGORJU

- završni rad -

Banja Luka, 2017 

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Student: Nemanja Mišić

Mentor: doc. dr Tatjana Jovanović - Cvetković

KOMPARATIVNE KARAKTERISTIKE INTERSPECIES HIBRIDA I SORTI 

(

Vitis vinifera

 L.) U KOZARAČKOM VINOGORJU

- završni rad -

Banja Luka, 2017

background image

SADRŽAJ:

1. UVOD.............................................................................................................................1

2. PREGLED LITERATURE..........................................................................................2

3. MATERIJAL I METODE RADA...............................................................................5

3.1.

Elementi rodnosti.....................................................................................................6

3.2.

Karakteristike grozda...............................................................................................7

3.3.

Karakteristike bobice...............................................................................................7

3.4.

Kvalitet grožđa........................................................................................................ 7

3.5.

Filometrijske karakteristike lista.............................................................................8

3.6.

Pasoški podaci sorti.................................................................................................9

3.6.1.

Pinot noir........................................................................................................ 11

3.6.2.

Graševina........................................................................................................12

3.6.3.

Panonia........................................................................................................... 13

3.6.4.

Concord.......................................................................................................... 14

3.7.

Klimatske karakteristike područja.........................................................................16

3.7.1.

Temperatura................................................................................................... 16

3.7.2.

Padavine.........................................................................................................17

3.7.3.

Insolacija........................................................................................................18

3.7.4.

Potencijalno trajanje sunčevog sjaja..............................................................19

3.8.

Bioklimatski pokazatelji........................................................................................ 20

3.8.1.

Termički koeficijent.......................................................................................20

3.8.2.

Hidrotermički koeficijent...............................................................................20

3.8.3.

Heliotermički proizvod..................................................................................21

3.8.4.

Bioklimatski indeks........................................................................................21

3.8.5.

Indeks suše (aridnosti)....................................................................................22

3.8.6.

Relativni pluviometrijski koeficijent..............................................................23

4. REZULTATI I DISKUSIJA......................................................................................25

4.1.

Elementi rodnosti...................................................................................................25

4.1.1.

Broj rezidbom ostavljenih okaca....................................................................25

4.1.2.

Broj ukupno razvijenih lastara po čokotu......................................................26

4.1.3.

Broj rodnih lastara po čokotu.........................................................................27

4.1.4.

Broj grozdova po čokotu................................................................................ 28

4.1.5.

Prinos grožđa po čokotu.................................................................................29

4.1.6.

Koeficijent rodnosti........................................................................................30

4.1.7.

Koeficijent plodnosti...................................................................................... 31

4.2.

Karakteristike grozda.............................................................................................32

4.2.1.

Prosječna masa grozda...................................................................................32

4.2.2.

Broj bobica u grozdu...................................................................................... 33

4.2.3.

Procentualno učešće bobica u strukturi grozda..............................................34

4.2.4.

Masa 10 bobica..............................................................................................35

4.3.

Karakteristike bobice.............................................................................................36

4.3.1.

Procentualno učešće pokožice u strukturi bobice..........................................36

4.3.2.

Procentualno učešće sjemenki u strukturi bobice..........................................37

4.3.3.

Procentualno učešće mesa sa sokom u strukturi bobice.................................38

4.4.

Kvalitet grožđa...................................................................................................... 39

4.5.

Filometrijske karakteristike...................................................................................41

4.5.1.

Dužina liske (L)..............................................................................................41

4.5.2.

Širina liske (I).................................................................................................42

4.5.3.

Dužina glavnog nerva (A).............................................................................. 43

5. ZAKLJUČAK............................................................................................................. 44

6. POPIS LITERATURE...............................................................................................46

background image

2

2. PREGLED LITERATURE

Pojavom   filoksere   (  

Philloxera   vastatrix,   Plach

)   i   gljivičnih   oboljenja   (

Plasmopara 

viticola, Berc & M.A.Curtis, Uncinula necator, Schwein, Botrytis cinerea, Pers

) koje su 

prenijete   iz   Sjeverne   Amerike   sredinom   XIX     vijeka,   vinogradarstvo   Evrope   je   bilo 

ozbiljno ugroženo. Razlog tomu je bila neotpornost domaćih evropskih vrsta roda 

Vitis

 na 

takve bolesti i štetočine. Sa druge strane, američke vrste roda 

Vitis

 posjedovale su genetski 

potencijal za otpornost ali istovremeno davale grožđe loših predispozicija za dalju obradu i 

proizvodnju kvalitetnog vina koje bi zadovoljilo evropske standarde. Prema Milosavljeviću 

(2012) riješenje je potraženo u introdukciji hibrida iz Sjeverne Amerike koji su nastali 

spontanim ukrštanjem evropske plemenite loze 

Vitis vinfera

 sa vrstama roda 

Vitis

 koje su 

bitisale na području Sjeverne Amerike. Selekcijom američkih vrsta i spontanih međuvrsnih 

hibrida   i   njihovim   ukrštanjem   sa   sortama   plemenite   loze   nastala   je   nova   grupa   sorti 

označenih   kao   najstariji   međuvrsni   rodni   hibridi   –   interspecies   hibridi.   Nedostatak   tih 

novonastalih hibrida, u odnosu na evropsku plemenitu lozu bio je loš kvalitet grožđa za 

proizvodnju vina i prisustvo neprijatnog, tzv. “hibridnog” mirisa. Daljim selekcionerskim 

radom nastavljena je hibridizacija unutar vrsta roda 

Vitis 

i dobijeni su hibridi mnogo boljih 

osobina.   Drugo   riješenje   za   problem   filoksere   (

Philloxera   vastatrix,   Plach)

  je   bilo 

kalemljenje evropskih sorti na američke vrste roda Vitis, koje će u perspektivi izroditi 

različite selekcije loznih podloga i zauvijek promjeniti evropsko vinogradarstvo. Na taj 

način su nastale lozne podloge, odnosno nova kategorija kulturne loze. Prve lozne podloge 

stvorene   su   u   Francuskoj   na   bazi   selekcije   triju   američkih   vrsta   (

Vitis   riparia,   Vitis 

rupestris i Vitis berlandieri

) (Milosavljević, 2012).

 

Sagledavajući oba načina održavanja 

vinogradarsva   Evrope   i   borbe   protiv   filoksere   i   gljivičnih   oboljenja,   kalemljenje   je 

prednjačilo upravo zbog uspješne selekcije podloga i zbog visokog kvaliteta grožđa za 

proizvodnju vina koje su kalemljene sorte davale. Interspecies hibridi, u kvalitativnom 

smislu,   nisu   bili   zadovoljavajući   u   početnim   selekcijama,   čak   i   pored   velikog   broja 

selekcionisanih novih sorti, prvenstveno zbog lošeg kvaliteta grožđa za proizvodnju vina, 

ali i zbog stvaranja novih sredstava za zaštitu koja su smanjila potrebu za otpornim sortama 

(Jovanović   –   Cvetković,   2006).   Sa   druge   strane,   međuvrsna   hibridzacija   nije   ometala 

razvoj loznih podloga kao posebne kategorije kulturne loze. U svijetu su stvoreni značajni 

genetički   potencijali   vinove   loze   sa   karakteristikama   povećane   otpornosti   ili   otpornih 

prema   biljnim   bolestima   i   štetočinama   i   tolerantnih   na   nepovoljne   uslove   sredine,   jer 

imperativ   savremenog   vinogradarstva   je   iznalaženje   sorti   kompleksne   i   plastične 

Želiš da pročitaš svih 54 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti