1
UVOD
Planiranje je jedna od osnovne četiri funkcije menadžmenta. Planiranje, kao funkcija
upravljanja, je svesni proces predviđanja događaja u budućnosti. Planiranje je usmereno na
utvrđivanje ciljeva i glavnih pravaca delovanja organizacije. Istovremeno, planiranje se bavi i
utvrđivanjem modaliteta za ostvarenje postavljenih ciljeva, pravaca i strategija. Možemo naći da
je planiranje osnova obavljanja svih drugih funkcija menadžmenta. Sve druge funkcije
menadžmenta su u određenoj meri zavisne i podređene funkciji planiranja.
Planiranje može biti strategijsko i operativno. Iz ugla vremena, planiranje može biti
dugoročno, srednjeročno i kratkoročno. Danas postoji razvijen niz metoda i tehnika planiranja,
koje se koriste u većoj ili manjoj meri kao instrumenti pri planiranju. Planiranjem se odlučuje
danas o onome što u organizaciji treba postići u doglednoj budućnosti i kako to postići tj. putem
kojih pravaca delovanja.
Planiranje obavljaju menadžeri na svim nivoima u organizaciji. Kroz planove menadžeri
iznose šta bi trebalo da se uradi kako bi organizacija bila uspešna. Menadžeri, posebno oni koji
se bave planiranjem, moraju posedovati stručnost, mnoga znanja i veštine koje se uče i razvijaju.
U osnovi uspešnog menadžerskog planiranja je sposobnost sagledavanja dugoročnih posledica
tekućih akcija, rešenost da se u određenim slučajevima žrtvuju kratkoročni dobici za dugoročne
koristi i umešnost da se kontroliše samo ono što je podložno kontroli.
2
1. Pojam planiranja
Reč planiranje potiče od latinske reči
planus
što znači površina stana. Tek u XVII veku
ovaj pojam se koristi u engleskom jeziku i to u izvornom značenju. Dugo godina odnosio se na
različite nacrte stambenih objekata i imao je karakter formalizovanog dokumenta. Tek kasnije
planiranje se opisivalo kao posao u kojem se određivalo šta se radi, ko treba da uradi određene
stvari, kada to treba uraditi i kako. Planiranje je primarna i prva faza procesa menadžmenta
(Slika 1.)
1
. Ona je
primus inter pares
(prva među jednakim) sa ostalim funkcijama procesa
menadžmenta.Već smo istakli da je planiranje polazna tačka rada ili, preciznije, primarna
funkcija menadžera. Menadžer svoju aktivnost započinje planiranjem i nastavlja
organizovanjem, zapošljavanjem, uticajem (motivisanjem i liderstvom) i kontrolisanjem.
Planiranje, dakle, stvara osnovu za obavljanje ostalih menadžerskih funkcija. Samo posle
planiranja postoje razlozi i potreba za uspostavljanje organizacione strukture u preduzeću, zatim
za angažovanje i raspored zaposlenih u njemu, te za uticanje na njih da ostvare postavljene
planove i najzad, za vršenje kontrole kako bi se osiguralo ostvarivanje tih planova.
1
Ž.Živković: Osnove menadžmenta, Bor, 2005., str.74.
4
2. Ključni aspekti planiranja
Planiranje je usko
vezano za kontrolu
. Ono je toliko vezano za kontrolu da se u stručnoj
literaturi nazivaju Sijamskim blizancima menadžmenta. Bez kontrole ono ne bi bilo efikasno. Ne
samo zato što se ne bi znalo da li je plan izvršen, već i zato što se sledeći plan bez povratne
sprege, bez podataka o odstupanju od predhodnog plana ne bi mogao adekvatno izvršiti. Drugu
bitnu karakteristiku menadžerskog planiranja čini njegova
široka primena
.
Svi menadžeri, bez
obzira na kom se nivou organizacije nalaze, planiraju. Planiranje je zahtev njihovog posla.
Formalno
i
neformalno
planiranje je treća bitna karakteristika menadžerskog planiranja.
Mada svi menadžeri planiraju, svi to ne rade na isti način.
Neformalno planiranje
je proizvod
spoznajnog (cognitive) procesa jedne ili više osoba, i nema za rezultat pisani plan. Ono je često
intuitivno – funkcija neke neobjašnjive kombinacije menadžerskog trenutnog osećanja i iskustva.
Kao takvo, ovaj metod ne može da se uči. Preduzetnici i mali poslovni ljudi uglavnom koriste
ovaj metod planiranja.
Formalno planiranje
nasuprot neformalnom planiranju, nastoji da koristi
eksplicitan set koraka planiranja i redovno uključuje input više od jednog lica. Ovo planiranje
obično ima za rezultat formalni pisani dokument.
Četvrtu ključnu karakteristiku planiranja čini to da se ovo menadžersko planiranje u
osnovi svodi na utvrđivanje i omogućavanje
ostvarivanja organizacionih ciljeva
. Sledeća
karakteristika planiranja je da pokriva vremenski period
od nekoliko nedelja
ili čak manje od
toga do niza godina.
Fleksibilnost
je, takođe, važna karakteristika planiranja. Fleksibilnost znači postojanje
mogućnosti izmena planova kad se jave nepredviđene okolnosti.
