UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT
U NOVOM SADU
KOMPJUTERSKI KRIMINAL
POSLOVNA ETIKA
MENTOR: STUDENT:
ZORAN NIKOLIĆ MILANA BOSANAC MD 156-16/2016
ASISTENT:
TATJANA Ž. AVRAMOV
NOVI SAD, JUN 2019.
4
1.Pojam kompjuterskog kriminaliteta
Kompjuterski kriminalitet predstavlja
oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se
korišćenje kompjuterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao način izvršenja
krivičnog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvršenja, čime se ostvaruje
neka u krivično-pravnom smislu relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takođe
protivpravna povreda imovine kod koje se računarski podaci s predumišljajem menjaju
(manipulacija računara), razaraju (računarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom
(krađa vremena).
Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprineli su lakšem
obavljanju mnogih poslova, doprineli jednostavnijoj i bržoj komunikaciji, ali, uporedo sa tim,
omogućili veće zloupotrebe pojedinaca, grupa i čitavih organizacija, koje su brzo inovirale
načine izvršenja klasičnih krivičnih dela. Posledica svega je pojava kompjuterskog kriminaliteta
specifičan po strukturi, obimu i osobenostima, koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu
novih krivičnih dela.
1
U kriminološkoj literaturi postoji shvatanje da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog
kriminaliteta, ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da su kompjuterska krivična
dela po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. Najrasprostranjenija definicija u
kriminologiji definiše kompjuterski kriminalitet kao skup svih delinkventnih ponašanja kojima se
uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao srededstvo za postizanje kažnjivih radnji ili
kao direktan cilj kažnjive radnje.
2
Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država je u Priručniku za krivično pravosuđe (eng.
The Criminal Justice Resource Manual on Computer Crime) iz 1979. godine dalo prvu definiciju
kompjuterskog kriminaliteta i po njoj kompjuterski kriminalitet predstavlja svaki nelegalni akt za
čije uspešno krivično gonjenje je neophodno dobro poznavanje računarske tehnologije.
1
Bošković, M., Marković, M., Kriminologija sa elementima viktomologije, 2015, str.295.
2
Konstantinović-Vilić, S., Nikolić-Ristanović, V., Kriminologija, 2003, str.178.
5
Komisija Evropske unije je u Saopštenju datom 2001. godine odredila kompjuterski kriminalitet
u najširem mogućem smislu, tako da se kompjuterskim kriminalitetom podrazumeva svako
krivično delo koje na bilo koji naĉin podrazumeva upotrebu informacionih tehnologija.
3
Na prostoru bivše Jugoslavije, jedna od definicija koja je takođe vredna pažnje, jeste svakako
ona koju je dao prof. dr Đorđe Ignjatović, prema kome kompjuterski kriminalitet predstavlja
poseban vid inkrimisanih ponašanja kod kojih se računarski sistem pojavljuje kao sredstvo
izvršenja ili kao objekat krivičnog dela, ukoliko se to delo na drugačiji način, ili prema drugom
objektu, uopšte ne bi moglo izvršiti ili bi ono imalo bitno drugačije karakteristike.
4
Jedna od naraširenijih i upotrebljivanih definicija je i da je kompjuterski kriminalitet predstavlja
društveno opasnu pojavu, za čije se ostvarenje učinilac koristi, znanjima kompjuterske
tehnologije, tako što se kompjuterski sistem shvaćen u najširem smislu, koristi kao sredstvo ili
kao objekt kriminalnog napada ili kao i jedno i drugo.
5
Iz obe definicije može se uočiti opseg kriminalnih radnji širok i da se pod kompjuterskim
kriminalitetom smatra svaka kriminalna radnja koja koja se vrši uz pomoć kompjutera,
kompjuterskih mreža i programa. Pored radnji koje su usmerene na pribavljanje protivpravne
imovinske koristi, kompjuterski kriminal je obuhvata i aktivnosti koje su učinjene i iz drugih
pobuda, kao što su stvaranje i distribucija virusa i malicioznog softvera, objavljivanje poverljivih
ličnih i poslovnih podataka na internetu i sl.
6
Prof. dr Vladimir Vodinelić je definisao kompjuterski kriminalitet u pravom ( užem ) i nepravom
( širem ) smislu, tako da u užem smislu obuhvata kompjutersku prevaru sabotažu i špijunažu,
dok se širem smislu odnosi na protivpravno prisvajanje kompjutera i njegovih komponenti
krađom, proneverom i sl.
7
3
Izvor http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=COM:2001:0051:FIN preuzeto 20.07.2015. godine.
4
Ignjatović, Đ., Pojmovno određenje kompjuterskog kriminala, 1991, str. 142.
5
Simonović,B., Kriminalistika, 2004, str. 665.
6
Aleksić, T., Škulić, M., Kriminalistika, 2007, str. 46.
7
Šarkić, N.,Prlja, D.,Damnjanović,K., Marić,V.,Tivković, V.,Vodinelić,V.,Mrvić-Petrović, N.: Pravo informacionih
tehnologija, 2011, str.3.
