Економско трговинска школа
Семинарски рад
Предмет:
Рачунарство и Информатика
Тема:
Меморија
Професор: Ученици:
Новембар,2015
2
САДРЖАЈ:
1. Увод....................................................................................................................
2
2. РАМ меморија .....................................................................................................3
3. РОМ меморија................................................................................................... 4
4. Кеш..................................................................................................................... 6
5. Бафери................................................................................................................ 7
6. Виртуена меморија............................................................................................ 7
7. Контролни сет чипови…………….…………………………………….…..….8
8. Магистрала………………………………………………....…………...............8
8.1. Магистрала података……………………………………….………………. 9
8.2. Адресна магистрала………………………………….......….……….…….....9
8.3. Контролна магистрала………………………………...............……..…….....9
9. Прикључници ( слотови)…………… ………......................................…….. 10
10. Контролери…………………………………..……………................…….....11
11. Портови…………………………..……….…………….......................…...…12
12.Закључак……………………………………………………..…………....…..17
13.Литература…………………………………………………………….…...….
18
4
2. РАМ меморија
РАМ представља највећи део меморије и у њу корисник може да
уписује садржај или да га чита. У њој се за време рада рачунара налазе
програм и подаци са којима рачунар ради. По искључењу рачунара садржај
ове меморије се губи. За данашње програме минимум меморије са којим
може нешто да се ради је 256 МБ ( за Windows XP), односно 512 МБ
( Windows vistu). Оптимално је да, за уобичајне потребе, рачуна има бар 1
GB. Поред капацитета, друга важна карактеристика меморије је и време
приступа, тј. време које протекне између захтева меморији за податком и
добијања података из меморије. Оно се иражава у наноскудама (нс) и8
стално се смањује. У време ове књиге износи око 5- 10 нс. РАМ
меморијаније саставни део плоче него се на основној плочи само налазе
конектори на које се она прикључује
.
3. РОМ Меморија
РОМ представља статистички део меморије који може да се чита. Њен
садржај се не губи по искључењу рачунара. Користи се за ускладиштавање
програма и података који су често потребни, на пример, за инструкције за
покретање рачунара при укључивању. РОМ је меморија са константним
садржајем у коју се посебним поступком уписује жељена информација, а када
је садржај уписан, меморија може само да се чита. Ово су сталне меморије
опште примене, и користе се, на пример: за генерисање бинарних речи,
конверзију бројева, генерисање разних функција, у телефонији за одређивање
врсте и типа прикључка итд. Најважнију намену су нашле као сталне
меморије у рачунарима. Подаци смештени у РОМ-у су увек тамо, без обзира
да ли је прикључено напајање. Интегрисано коло РОМ меморије може бити
извађено из рачунара дужи временски период и онда поново враћено, и
подаци ће још увек бити у њему. Због тога РОМ спада у класу постојаних
меморија.
5
Сама чињеница да се садржај РОМ-а не може тако лако променити
обезбеђује одређени ниво сигурности против случајних промена његовог
садржаја.
РОМ се најчешће користи за смештање системских програма, за које желимо
да буду на располагању рачунару у свако доба. Најбољи пример је системски
РОМ БИОС програм, који се чува у посебном РОМ-у на матичној плочи
рачунара. Значи да је програм доступан када се укључи напајање, па рачунар
може да га искористи за подизање система. Постоји неколико врста РОМ
меморија чији се садржај може променити под одређеним условима. Оне би
се могле назвати "меморијом која углавном служи за читање"
4. Кеш меморија
Назив кеш меморије потиче од речи цацхе меморy, што у преводу значи
скривена меморија. Скривена у смислу да је реализована хардверски, да је
скривена од програмера, тј. програмер не може да утиче на кеш меморију.
Разлог увођења кеш меморије је релативно велико време приступа радној
меморији. Кеш меморија се користи за убрзавање приступа радној меморији,
а самим тим и за убрзавање рада рачунара. Капацитет кеш меморије је знатно
мањи од капацитета радне меморије. Време приступа кеш меморији је за ред
величине мањи од времена приступа радној меморији.Кеш меморија је врло
брза меморија која се налази у самом процесу ( интерни кеш) или уз њега
(есктерни кеш). Ова меморија има вишеструко брже време приступа од
обичне меморије . Због тога се у њој дузе подаци који се често користе.
Приликом првог захтева за подацима они се из главне меморије (РАМ) у
кеш. Када су следећи пут потребни исти подаци, процесор их прво потражи
у овој меморији. Ако су подаци ту, процесор им приступа много брж
Ако подаци више нису у кеш меморији, морају се поново узети из главне
меморије. Тренутно, величина ове мемрије је 1 или 2МБ.
