Kompresori
Kompresori su mašine u kojima se mehanički rad koristi za proces sabijanja gasa.
Kompresor u rashladnoj instalaciji kompresuje (sabija) paru rashladnog fluida iz prostora nižeg
pritiska i transportuje u prostor višeg pritiska. U rashladnoj tehnici uglavnom se koriste:
-klipni,
-rotacioni,
-vijčani i
-turbokompresori
Kompresori različite konstrukcije i veličine su najbitniji, najskuplji i najsloženiji uređaji u
rashladnim postrojenjima.
Kompresori se po rashladnom kapacitetu dele na:
-male, do 50 kW
-srednje, od 50do500 kW i
- velike, preko 5 000 kW.
1. Uloga, sastavni delovi, princip rada, podmazivanje i vrsta
kompresora
Uloga kompresora koji pokreće motor u rashladnom sistemu je da sabije gas (paru
rashladnog fluida) na viši pritisak. Takav gas odlazi u kondenzator gde se hladi i kondezuje na
račun odvedene toplote. Snižavanjem pritiska ključale tečnosti u uređaju stvara se vlažna para
rashladnog fluida. Kompresor obezbeđuje stalno kruženje rashladnog fluida i sastoji se od:
-pogonskog motora,
-cevne instalacije,
-hladnjaka,
-filtra i
-sistema armature.
Sastavni delovi klipnog kompresora su: cilindar,klip,ventili i krivijani mehanizam.
Sastavni delovi rotacionog kompresora su: obrtni klip ili obrtni rotori i cilindar.
Pruncip rada klipnog kompresora se zasniva na promeni zapremine radnog prostora
cilindra, koja se obezbeđuje pomeranjem klipa od jednog do drugog krajnjeg položaja.
Vijačni kompresori takođe rade na principu promene zapremine.
Princip rada u turbokompresoru se zasniva na tome da se gas sabija promenom energije
njegovog strujanja.
Kod klipnih kompresora podmazivanje se izvodi na ležajevima i u cilindru. Kod manjih
kompresora sa umerenim brojem obrtanja podmazivanje se izvodi bućkanjem. Kašika koja se
nalazi na velikoj pesnici klipnjače zahvata ulje iz kartera pri svakom obrtu rukavca i razbacuje ga
do ležišta i cilindra. Kompresori s velikim brojem obrtanja podmazuje se pomoću uljne pumpe,
kroz odgovarajuće kanale koji su urađeni na vratilu i klipnjači. Na slici 1. prikazano je
podmazivanje ležajeva, a na slici 1.1 podmazivanje cilindra kompresora.
Sl.1. Podmazivanje ležajeva
Sl.1.1. Podmazivanje cilindra kompresora.
1 i 3 mesto za podmazivanje cilindra,2.pumpa za ulje,4. Pogonsko vratilo,
5. Usisne cevi, 6. Element za ručni pogon, 7. Karter, 8. Staklena cev za kontrolu
Pumpa za ulje pogonjena je kolenastim vratilom usisava ulje kroz usisne cevi dovodi
ga preko prečistača ulja u uljne kanale u radilicama i klipnjačama, do velike i male pesnice
klipnjače, čije ležajeve, kao i klizne površine ukrsne glave, podmazuje ulje pod pritiskom.
Ulja koja se pripremaju u rashladnoj tehnici za podmazivanje kompresora a dolazi u
dodir sa rashladnim fluidom treba da imaju sledeće osobine:
-da sadrže što je moguće manje vlage,
-da kiselost ulja bude što manja,
-da tačka zamućenja bude što niža,
-da tačka paljenja bude što viša,
-da tačka stišnjavanja bude što niža.
Prema načinu rada, kompresori se dele na:
-klipne,
-rotacione,
-vijačne (zavojne) i
-turbokompresore.
Sl. 2. Sl. 2.1.
Sl. 2.2 -
Odvajanje ulja prilikom usisavanja
U kompresoru sa povratnim strujanjem usisavanjc i sabijanje se dešava samo sajcdnc
stranc klipa.
Kod kompresora sa istosmcrnim strujanjem usisni ventil je ugraden u čelo klipa, a potisni
vcntil sc nalazi u glavi cilindra. Na boku klip ima dva otvora kroz koja sc para usisava iz otvora
koji se nalaze u zidovima cilindra. Kod ovakvih kompresora usisavanjc i sabijanje se vrši sa obe
strane klipa.
Osnovni konstruktivni oblici kompresora odrcdeni su brojem i rasporedom cilindara,
brojcm stcpena sabijanja, konstrukcijom krivajnog mehanizma, vrstom i načinom pogona, kao i
vrstom rashladnog fluida sa kojim će kompresor raditi.
Prema načinu pogona kompresori se mogu podeliti na kompresore otvorenog i
komprcsore hermetički ili poluhermetički zatvorenog tipa. Pogon se najčešće izvodi preko
elektromotora, a rcdc prcko motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Kompresori mogu biti
jcdnocilindrični i višecilindrieni, sa vertikalnim, horizontal-nim, suprotnim i zvezdastim
položajcm ose cilindra ili sa rasporedom cilindara u obliku slova V i V. Po stepenu sabijanja
postoje: jednostepeni, dvostepeni i višes-tepeni kompresori; po brzohodnosti mogu biti
sporohodni (do 500 o/min), srednje brzohodni (500 - 1000 o/min) i brzohodni kompresori (preko
1000 o/min), a po konstrukciji krivajnog mchanizma - sa- ili bcz ukrsne glave. Prema
rashladnom kapacitetu, klipni komprcsori se dele na male (do 50 kW), srednje (50 - 500 kW),
vclike (500 - 5000 kW) i vrlo velike (preko 5000 kW).
Otvoreni kompresori imaju zatvoreno kućište koje je pod pritiskom rashladnog sredstva.
Pogon se vrši preko vratila čiji je jedan kraj izvan kućišta, pa mesto gde vratilo izlazi iz kartera
mora biti dobro zaptiveno. Zaptiva se zaptivačama sa mehom, rukavcem od spccijalne gume,
membranom, grafitiranim pamučnim gaj'tanom ili kliznim prstenovima izradenim od različitih
materijala.
Sl. 2.3. - Zaptivač sa meliom i kliznim prstenovima
