SEMINARSKI
RAD
-HIDRAULIKA I PNEUMATIKA -
Kompresori
1. Pneumatika
2.Vazduh
3. Osnovne veličine stanja u pneumatici
4.Kompresorska stanica
5. Kompresori
6. Klipni kompresori
7.Reezrvoar za vazduh
8. Cevovod i armatura
9.1 Priključci za cevi
9.2 Priključci za gumena creva
10. Prečišćavanje vazduha
11.Regulator pritiska
12. Zauljivač
13. Suvi i prečišćeni vazduh
14. Filteri
15. Razvodnici
16. Ventili
2. VAZDUH
Vazduh
je mešavina gasova i ima sledeći sastav:
?
cca. 78 vol. % azota
?
cca. 21 vol. % kiseonika
?
cca. 1 vol % ostali gasovi
( ugljen dioksid, argon, vodoniik, neon, helijum i dr…)
Komprimovani vazduh se upotrebljava za
– pogon industrijskih postrojenja
– pogon pneumatskih čekića, bušilica i ostalih alata,
– pneumatski transport rastresitih materijala,
– pneumatski transport kapljevina i drugih gasova,
– mešanje i raspršivanje kapljevina,
– mešanje i dovođenje kiseonika biološkim suspenzijama,
– filtriranje pod pritiskom ili vakuumom,
– pogon visokih peći za proizvodnju sirovog gvožđa,
– pogon metalurških peći u proizvodnji čelika i obojenih metala itd…..
Prednosti vazduha pod pritiskom
Količina – vazduh je svuda oko nas
?
Transport –jednostavan
?
Skladištenje - rezervoar
?
Temperatura – neosetljiv na promene tmperature
?
Sigurnost – neosetljiv na zapaljivost I eksplozije
?
Čistoća – ne zagađuje okolinu
Primena- jednostavna,jeftina
?
3. OSNOVNE VELIČINE STANJA U PNEUMATICI
VELIČINE STANJA – su merljive fizičke veličine koje jednoznačno definišu
određeno stanje posmatranog objekta.
PRITISAK
p ( N / m2 ; bar )
TEMPERATURA
T (K) ; t ( O C )
GUSTINA
ρ
( kg / m3 )
VLAŽNOST VAZDUHA
( % )
φ
PRITISAK
Normalno stanje gasa
je stanje pri standardnoj temperaturi od nula stepeni i
apsolutnom pritisku
p
= 1,01325 bar (standardni atmosferski pritisak)
Apsolutni i manometarski pritisak.
Apsolutni
pritisak
p
je normalno naprezanje kojem su podvrgnuta gasovita tela
(fluidi) usled mehaničkog delovanja čestica tih tela (sudaranje molekula).
p
=
F
/
S
F
– pritisak (sila kojom fluid deluje na uronjenu površinu)
S
– površina
Atmosferski
(barometarski) pritisak
p
a
je apsolutni pritisak okolnog
atmosferskog vazduha koji zavisi od geodetske visine i meteoroloških uslova.
Manometarski pritisak
p
M
dobije se tako da se od vrednosti apsolutnog tlaka
p
u nekom fluidu računski oduzme vrednost atmosferskog pritiska
p
a
p
M =
p
-
p
a
ili očitavanjem odgovarajućeg manometra. (Manometar je instrument za merenje
pritiska koji u suštini meri razliku pritiska između dva fluida
.
U slučaju
p
>
p
a dobija se pozitivna vrednost manometarskog pritiska (_
p
M>0)
koji se tada naziva nadpritisak
. Ako je
p
<
p
a, manometarski pritisak dobija
negativnu vrednost (_
p
M<0) i tada se naziva podpritisak. Apsolutna vrednost
podpritiska naziva se vakuum
p
V (
p
V =
p
M > 0)
5. KOMPRESORI
Kako je ranije već naglašeno, kompresor je najvažniji deo pneumatske instalacije.
U njemu se vazduh sabija na pritisak znatno viši od atmosferskog. Prema
konstrukciji i načinu predaje energije gasu tj. njene transformacije u pritisnu
energiju kompresori se dele na:
zapreminske
(volumetrijske) i
dinamičke
(sl.
2).
Kod zapreminskih kompresora gas se sabija (raste mu pritisak) usled smanjenja
zapremine radnog prostora. Zapremina radnog prostora se periodično povećava
i smanjuje, pri čemu se vrši usisavanje, odnosno sabijanje gasa. Promena
zapremine radnog prostora nastaje usled periodičnog (naizmeničnog) kretanja
klipa ili membrane kod kompresora naizmeničnog dejstva, ili rotacionim
kretanjem posebno oblikovanih rotora kod rotacionih kompresora.
Prema protoku, ovi rotacioni su neprekidnog dejstva.
Kod dinamičkih kompresora, koji su prema protoku neprekidnog dejstva,
povećanje energije gasnoj struji i transformacija u pritisnu energiju vrši se na
dinamičkoj osnovi. U ovu grupu kompresora spadaju turbo kompresori i
ejektorski kompresori.
